Muzički vremeplov kroz istoriju
Svečanom besedom glumca Gorana Šušljika u nedelju, 26. maja, otvoreno je 69. “Sterijino pozorje”. Posle dužeg vremena pojavio se i crveni tepih na ulasku u SNP, kao i gudački kvartet koji je odabranom muzikom dočekivao zvanice. Atmosfera festivalska i predstava dostojna otvaranja najznačajnijeg pozorišnog festivala u regionu.
Čast da prvi nastupi, u takmičarskoj selekciji, pripala je ansamblu Novosadskog pozorišta sa predstavom “Bilo jednom u Novom Sadu”, autorskim pečatom (tekst i režija) reditelja Andraša Urbana, koji je ujedno i direktor pozorišta. Osnovno polazište za ovu pozorišnu priču Urban pronalazi u obeležavanju 50 godina postojanja Novosadskog pozorišta i to kroz prenaglašeni oblik takvih manifestacija, posle kojih ne ostaje ništa drugo nego da se pogledamo u oči i nastavimo tamo gde smo stali. Umorni, iscrpljeni, napadno ljubazni i servilni prema gostima, probudi u svima nama potrebu da se preispitamo gde smo, šta smo, ko smo? Upravo to čini ansambl Novosadskog pozorišta hodom kroz istoriju svog pozorišta i zgrade u kojoj se nalazi. Vrlo duhovito, raspevano u muzičkom vremeplovu od osnivanja 1973/74, pa do današnjih dana, postavljajući samo jedan problem pred publiku, da li nam je potrebno pozorište zabave ili promišljeno “ozbiljno” pozorište? Kakva je uloga glumca u svemu tome i da li je on samo instrument u rukama reditelja i to onih koji ne znaju da li su pošli ili su došli? Ali isto tako, čini se i omaž rediteljima koji su ostavili trag u tom pozorištu i to se čini na duhovito-dostojanstven način. U dramaturškom smislu ovo je primer otvorene dramaturgije koja nema čvrstu celinu, ali tome ni ne teži i kojom se postiže dinamično putovanje kroz razne teme. Jedna od njih je i priča o zgradi u kojoj je nekada bio kupleraj, pa bioskop, ali i Veseli teatar “Ben Akiba” koji je u tom istorijskom nabrajanju nekako zaboravljen, a ustupio je prostor pozorištu. Šteta, zato što se iz tog naziva krije ime Branislava Nušića i zato što je to bilo mesto komedije, a upravo se u predstavi često provlači teza: Sve je samo komedija!
Predstava odiše pravim mjuziklom i puna dva sata glumački ansambl (preko 30 glumaca) demonstrira vrhunsku glumu, igru i pevanje, simpatične provokacije na evropska i svetska zbivanja, lokalne teme i jedno beskrajno simpatično “prozivanje” predsednika Republike Srbije.
Najveće pohvale idu na adresu glumačkog ansambla koji je zaista pokazao šta znači disati na sceni kao jedan! Toliko bravuroznih minijatura na jednom mestu, odavno nismo gledali. Zato nikoga ne smem ni da izdvojim, jer bi se sigurno ogrešio o ostale. O dramskom tekstu teško da može biti govora, ali o tekstu koji je poslužio da se napravi odlična predstava, može se govoriti. Rediteljski predstava je postavljena hirurški precizno i predstavlja primer ozbiljno promišljenog pristupa. Na kraju, ostalo je upaljeno svetlo, nema mraka, pozorište živi, a mi ćemo i dalje gledati kako je to - Bilo jednom u novosadskom pozorištu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.
