Dvije predstave na 69. “Sterijinom pozorju”: Kišni dan na brodu za lutke

Prva predstava dolazi iz Slovenije i koprodukcijsko je delo Prešernovog gledališča Kranj i Mestnog gledališča Ptuj. Autor teksta je Milan Ramšak Marković, a reditelj Sebastijan Horvat. Predstava koja se igra kamerno, na sceni i to tako što je scenografija sastavni deo gledališta i obrnuto, gledalište je sastavni deo mesta radnje. 

Tim rešenjem publika je od samog početka uvučena u priču o sredovečnom bračnom paru, novinara Petera i supruge Ingrid advokata, koji ugošćavaju svoje prijatelje, takođe bračni par, na neobavezno druženje i večeru. 

Kako to biva, sasvim slučajno, saznanje da je mlada Sofi trudna, što jako pogađa Ingrid jer ona ne može da rodi i otkriće da je ogrlica dalje rođake volšebno nestala iz kuće, pokreće dramski zaplet. 

Ponajviše je lik Petera uvučen u grozničavu potragu za ogrlicom, koja mu razara idiličan brak i život, baca ga na margine društvenog života i uvlači u blato sumnjivih ljudi i događaja, od kojih jedan završava ubistvom. 

Osnovna zamisao autora, da glavne likove vodi od sjaja do bede, je u potpunosti sprovedena. Povremeno zaustavljanje osnovnog toka radnje i vraćanje u detinjstvo, ne obogaćuje ovu trilersku priču, pre svega zato što nam nijedan podatak iz detinjstva ne doprinosi boljem razumevanju sadašnjosti. 

Na kraju ostajemo bez odgovora na pitanja, ko je otuđio ogrlicu i zašto Peter ubija čoveka u šumi, ali nam zato lokalni pijanac i klošar Jokel, za dvadeset evra, objavljuje smisao i propast života postojanjem crne rupe. 

Izvanredna glumačka igra, posebno Aljoše Ternovšeka u liku Petera je nešto što će se pamtiti iz ove predstave, ali i kiša koja je, verovatno, kriva za sve!

Druga predstava, “Brod za lutke”, Milene Marković a u režiji Kokana Mladenovića, delo je Narodnog pozorišta Bitolj iz Severne Makedonije. Predstava je takođe izvedena na velikoj sceni “Jovan Đorđević” i publika je imala privilegiju da bude, za malo, sastavni deo ovog novog projekta Kokana Mladenovića. Ovo je treće igranje teksta Milene Marković na “Sterijinom pozorju”. 

Kokan Mladenović ostaje dosledan sebi i ravnopravno sa autorom ispisuje predstavu, u stilu i maniru koji neodoljivo podseća na banjalučku Karolinu Nojber. 

U ovoj verziji drame bajke su poslužile da se kroz sedam scena, sedam metamorfoza ženskog principa i sedam životnih stanica ispriča priča o ženi koja je zarobljena u muškom svetu i njihovim pravilima, tretirajući ženu kao lutku, ma šta to značilo. 

“Alisa u zemlji čuda”, “Snežana i sedam patuljaka”, “Zlatokosa”, “Uspavana lepotica”, “Lepotica i zver”, “Ivica i Marica” i “Palčica” su bajke uklopljene u rediteljsku ideju i kroz glavne likove otkriva se neka druga strana bajki/života. Svet nije idealan, svet je surov. 

Odabir glumačkih sredstava i rediteljska rešenja prate ovu tezu i jednako su surova i brutalna. Da je svet surov znali su i tvorci bajki. 

Zato su ih i pisali, kako bi kroz priču ostvarili kompenzaciju, ispravili nepravdu, nemoguće učinili mogućim. Nije ovo prvi pokušaj da se prikaže druga stana medalje bajki. 

Iring Fečer u “Zbunovniku bajki” to radi sjajno. Svaki korak u odrastanju je sve bolniji i bolniji, otuda i vapaj glavnih aktera tati: “Napravi mi brod od hartije da odem...Gde?”. Odgovor nismo dobili.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.