Vladislav Kokotović, basista grupe “Goblini” za “Glas Srpske”: Odvrni “maršala” do daske i sviraj

Rekao je ovo u razgovoru za “Glas Srpske” bas gitarista i jedan od osnivača kultne rok grupe “Goblini” Vladislav Kokotović, govoreći o tome koliko su se on, gitarista Alen i frontmen Branko promijenili od marta 1992. godine kada su u Šapcu, osnovali bend.

- Nažalost, zlo je i dalje prisutno svuda oko nas. Rokenrol pesme nisu menjale svet, koliko god mi verovali u njih. Kada stanemo na binu to su i dalje oni isti “Goblini” od pre 30 godina. Nikad sebe nismo shvatali kao neku visoku umetnost. Filozofija “Goblina” je jednostavna - odvrni “maršala” do daske i uz distorziju, glasno kaži šta imaš - dodao je on.

GLAS: Trenutno poslednji album “Jednina” izašao je, nažalost, pred sam početak pandemije, izolacije i odsustva koncerata. Koliko vas je taj period omeo u radu?

KOKOTOVIĆ: Kreacija nam je bila na nuli. Snimili smo album u koji smo utrošili mnogo vremena, truda i energije. Trebalo je da odradimo drugi deo, tj. svirke i njegovo predstavljanje publici na koncertima, samo da osetimo pozitivnu reakciju. Da li smo se promenili kao bend i tada je sve stalo. Imali smo zakazan veliki koncert u Beogradu u aprilu 2019. godine, a krajem marta sve se zatvorilo, izolacija, zabrane svirke. Uvek mi padne na pamet čuveni 27. mart i bombardovanje koje je usledilo 6. aprila, kao neka nesretna tradicija za loše stvari kod nas.

GLAS: Imate tradiciju izbacivanja albuma u teškim situacijama od ratova, sankcija do pandemije. Da li da se plašite tog tajminga?

KOKOTOVIĆ: Jeste (smeh). Imamo sposobnost da pred ratove i slične katastrofe izbacimo albume. Posebno kada izdajemo za “Metropolis.” Sećam se kada smo izdali album “Re-kontra” za njih, koji je bio veliko ulaganje uz kampanju. Od tog albuma smo mnogo očekivali i desilo se bombardovanje. Evo i sada, izdali smo za njih “Jednina”, koja ima 10 pesama, ali je iza njih 20 urađenih i odbačenih numera, duge pripreme, velik trud oko snimanja, još veće pripreme za promotivni koncert. I stiže pandemija. I sve propada. Prolazi prvi talas korone, zakazujemo svirke, ono ponovo sve staje. Mi smo se okupljali i svirali, da održimo kondiciju, makar nas četvorica u Srbiji, dok je Golub bio u Jordanu i nije mogao izaći od novembra do proleća.

GLAS: Nije da Vas plašimo, ali na sve strane se priča o Trećem svjetskom ratu.

KOKOTOVIĆ: Nadam se da nećemo dočekati još jedan rat (smeh). To bi bilo previše i za “Gobline”, iako smo u neku ruku ratni bend. Na kraju krajeva, Alen i ja smo došli iz Karlovca u Srbiju zbog rata u Hrvatskoj i napravili “Gobline”. I tada smo bili optimistični kao i 1999. godine, ono tipa “Neće se valjda desiti nešto loše”. Znamo svi šta se desilo. Ipak, nadam se da neću završiti obučen u zeleno uz neku cev na ramenu (smeh), dok bombe lete iznad nas, bez obzira na ratnu reputaciju “Goblina”.

GLAS: Album “Jednina” definitivno je zabilježio ogromnu energiju i borbeno raspoloženje benda.

KOKOTOVIĆ: Poslednjih desetak godina kod mene u dvorištu u Batajnici imao sam mali studio, gde se okupljamo i sviramo zajedno, pošto smo kao bend rasuti svuda, Alen i Milan žive u Šapcu, Leo u Subotici, Golub negde u svetu. Naše probe se dešavaju u studiju. Ono što se čuje na albumu, jeste snimak u boljem studiju kod Pika (Dragan Alimpijević Pik, producent) u Novom Sadu, gde smo ušli sa gotovim pesmama i odsvirali svoje. Nismo radili klasično studijski, jedan po jedan, pa sklapali, peglali i šminkali snimke, već je najbolje odsvirana verzija u studiju završila na albumu. Hteli smo da u studiju zvučimo onako kako sebe čujemo kada sviramo uživo i da to prenesemo na nosač zvuka.

GLAS: Kako izgleda kreativni proces “Goblina” i rad na novim pjesmama? Da li krećete od teksta ili od muzike?

KOKOTOVIĆ: Mi smo bend koji uvek kreće od rifa. “Jednina” je nastala tako. Prvo napravimo i razradimo rifove, koje smo slali Golubu, pošto on nije bio tu, pa je on slao tekstove. Muzičari ili bolje rečeno svirači, pogotovo kada imaju tehničke uslove poput nas u svom studiju, imaju problem da sve popune muzikom i onda je teško na to napraviti neki dobar tekst. Imamo nekoliko takvih pesama koje nikad nismo uspeli završiti, jer su imale tu, nazovimo je zasićenost zvukom bez prostora za vokal i tekst.

GLAS: “Jednina” svojim nazivom sugeriše tematiku pjesama, koje se na neki način bave sudbinom individualca u društvu i vremenu koje nije naklonjeno individualnom?

KOKOTOVIĆ: Promenilo se vreme. Sve je masovno, a čovek se povlači u sebe. Ne u smislu rada na sebi, već je sam ili usamljen. Imaš tu većinu kojoj se pravi sva ta tehnologija, rijalitiji, kič muzika, njihova (ne)kultura je dominantna. Imaš manjine kojima i jeste teško, ali koje se sistemski sve jače bore za sebe. Na kraju, imaš tu jedninu u koju bih svrstao ljude iz rokenrola i umetnosti uopšte. Postoje ljudi koji imaju druge sisteme vrednosti, kojima je bitno šta slušaš, čitaš i gledaš. Ludi, kojima je veoma bitno reći komšiji dobar dan. Ljudi, kojima je dobrota normalna stvar, jer se na dobrotu danas gleda kao na zastarelu kategoriju iz nekog prošlog vremena. Maltene, kao nenormalnost. Njima je posvećena “Jednina”.

GLAS: Koliko je Golubova autobiografija “Izgužvane misli”, u kojoj uz brutalnu dozu iskrenosti, doslovno ništa niste sakrili od javnosti na neki specifičan način fokusirala pažnju publike na bend?

KOKOTOVIĆ: Teško je čitati knjigu kada si lik iz knjige. To je knjiga o našoj mladosti, a svaka mladost trebalo bi da bude lepa. Golub jeste podvukao da je bilo smeha, zabave i dobrih stvari. Ipak, gorčina se provlačila kroz mene kada sam čitao knjigu. Da se ne lažemo, znali smo biti gladni. Devedesete nisu bile lep period ovde, ratovi, sankcije, nemaština, svašta se dešavalo. Lično sam knjigu teško doživeo, ali sa druge strane ljudi su dobro shvatili i reagovali na knjigu, cenili su na pravi način našu iskrenost i direktnost. Bilo je ružno, ali prošli smo kroz to i idemo dalje.

GLAS: Šta možemo očekivati od “Goblina” u narednom periodu, osim koncerata - novi ulazak u studio ili nešto slično?

KOKOTOVIĆ: Koncerti su prioritet. Osim festivalskih svirki, 25. juna održaćemo u Beogradu na sajmu veliki koncert, povodom 30 godina benda i to će biti i zvanična promocija albuma “Jednina”. Što se tiče studija kod nas je to jednostavno. Mi smo kao stara komunistička firma, sedimo i čekamo da neko predloži ideju, pa da glasamo. Znači, neko kaže: “Idemo li na novi album”. Mi odgovorimo: “Idemo”. I to je to. Nadam se krajem ove godine i početkom sledeće planiramo upaliti mašinu i krenuti u novi album, pa da u sledećih pet godina makar jedan album da izbacimo.

Sutjeska

GLAS: Što se koncerata tiče čeka vas svirka na “Ok festu”, koji se održava na prostoru specifične istorijske tradicije.

KOKOTOVIĆ: Svirali smo jednu svirku tamo čini mi se pred pandemiju. Svirka je bila odlična, ali smo pokupili Goluba na aerodromu, stigli u zadnji čas, odvirali koncert, seli u kombi i krenuli nazad da vratimo Goluba na let. Nadam se da ćemo ovaj put lagano stići, malo obići sam prostor Sutjeske koji ima mitski status u sećanju ovog regiona. Kao narod smo odrasli uz kosovski mit, ali naša generacija je odrasla uz mitove iz ratnih filmova i partizanske istorije o Sutjesci i Neretvi. Bilo bi lepo da to sve malo obiđemo i da se podružimo sa ljudima.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.