Uroš Milkić, producent i muzičar, za “Glas Srpske”: U muzici me ne gađaju hitovi već osjećanja

Rekao je ovo za Glas “Srpske” producent i muzičar Uroš Milkić, objašnjavajući zašto njegov najnoviji muzički poduhvat pod imenom “Phony Job” nastavlja na neki način autorsku tradiciju stalnih promjena koja prati ovog multitalentovanog umjetnika još od sviranja u bendovima “Euforija”,  “Threesome” i “Musaka”. Jedan od najagilnijih producenata srpskog i regionalnog roka u posljednjoj deceniji kaže da je pomenuti projekat “Phony Job” i singl “Tommy”, nastao kao mala pomoć prijateljima, ali se na kraju pretvorio u nešto veću priču od toga.

- Prvo mi se Petar Bogojević  javio na preporuku zajedničkih prijatelja. Imao je par pesama i trebala mu je pomoć da se te pesme razrade i dobiju specifičnu formu. Zajedno smo poradili na aranžmanima, muzici, odsvirao sam mu nekoliko instrumenata i već smo zajedno uradili dosta pesama i idemo ka tome da do kraja godine objavi i ceo album - kaže Milkić.

GLAS: Žanrovska eklektičnost, osim u autorskom radu, na neki način postala je i obilježje Vašeg producentskog i snimateljskog rada tokom kojeg ste radili sa bendovima prilično različitog usmjerenja od “Virvela” i “Hali Gali” bendova do “Stepe” i “Rebel Star”. Kako ste ušli u producentske vode i kada je “Down There” postao ozbiljan posao od kućnog studija?

MILKIĆ:  Produkcijom sam se bavio uglavnom kad je bilo vezano za sopstvenu muziku. Vremenom su počeli i drugi bendovi da zovu da im pomognem oko snimanja, miksanja itd. Tokom 2015. sam počeo da učestvujem u radu muzike za druge izvođače i shvatio kako mi to okruženje i razmena ideja i energije prija i pomislio sam da je vreme da poradim više na sebi u tom smeru, studijskoj opremi i već tokom 2016. sam našao prostor za studio. Prvih godinu dana sam uporedo radio u jednoj medijskoj produkciji kao video-montažer. Kada je “Down There” studio zvanično osnovan 2017. godine, ubrzo sam napustio dotadašnji “stalni posao” i počeo svakodnevno da boravim i radim u studiju.

GLAS: Rok muzici Vas je privukao jedan upečatljiv nastup “Nirvane” na MTV dodjeli nagrade, ali kada ste prvi put obratili pažnju na manje prepoznatljiv rad “ljudi iz sjenke” u vidu snimatelja i producenata, da počnete razmišljati o tome da zauzmete njihovu ulogu i da ne budete samo gitarista ili bubnjar?

MILKIĆ: Te '92 godine sam počeo da sviram gitaru i već od samog početka sam pravio neke pesme i snimao ih na kasetofon, pa onda presnimavao sa jednog kasetofona na drugi dodavajući ritam sa sintisajzera i nove instrumente. Iskreno nisam imao pojma šta tačno radim, ali se stvarala ta svest o nasnimavanju zvukova. Vremenom sam u knjigama o bendovima, časopisima i raznim emisijama otkrivao raznorazne priče iz studija, kako funkcionišu snimanja i koja je uloga producenta uopšte.

GLAS: Snimali ste kao producent sa zanimljivom serijom bendova posljednjih sedam godina, jasno je da je svaki bend bio priča za sebe i važan kao producentu, ali šta biste izdvojili kao ključne muzičke tačke na kojima ste “ispekli” osnove producentskog zanata u studiju?

MILKIĆ: Rad sa starijim i iskusnijim producentima i muzičarima, a bilo ih je dosta. Imao sam sreće da sam sa svojim prethodnim bendovima snimao sa super ljudima kao što su Marko Marović iz Beograda i Hrvoje Nikšić iz Zagreba. Sa njima sam osetio da su potpuno na našoj strani i da svi stremimo ka istom cilju. Imao sam i iskustva sa nekim arogantnim i teškim ljudima iz “velikih studija”, to nikada nije izašlo na dobro. Sve je to bio deo mog učenja i razvijanja. Naučio sam da je pesma najbitnija, da nema pravila koje ne može biti srušeno i da nema “odrađivanja” posla. Trudim se da imam što bolje opremljen studio gde mi se dolazi svaki dan i gde mogu proizvesti mnoštvo najrazličitijih zvukova i da boravak u studiju učinim što prijatnijim za izvođače.

GLAS: Gdje vidite ulogu producenta, kao snimatelja koji postiže bolji zvuk za umjetnike? Trudite li se da aktivno oblikujete krajnji materijal ili to varira od posla do posla i želje muzičara?

MILKIĆ: Te uloge su danas izmešane. U vreme “velikih studija”, postojao je producent koji je bio “Bog i batina”, ispod njega snimatelji, tape operateri, asistenti, dodatni muzičari itd. Danas ni bendovi ni izdavači ne mogu da priušte takve troškove i sve se svodi na par ljudi ili jednu osobu sa puno kapaciteta. Sve ostalo zavisi od te osobe i odnosa sa izvođačima. Na nekim projektima radim samo kao snimatelj, na nekim i uletim na nekom instrumentu ili pomoćnim vokalima. U puno slučajeva predložim i aranžmanske korekcije kako bi pesma prodisala. Dešavalo se i da pomognem oko tekstova nekada, ali se trudim da ne ulazim na teritoriju gde mi nije mesto. Ukoliko je izvođač spreman, uvek ću im reći moje lično mišljenje ukoliko mi se nešto ne svidi ili mislim da bi po meni to moglo bolje. Dešava se da nekim bendovima ukažem na slabosti koje bi morali prvo da reše pa uđemo u snimanje tek za par meseci.

GLAS: Ko su Vam favoriti u svijetu produkcije, kako strani, kako domaći, u smislu da Vam njihov rad zvuči zanimljivo kao producentu, ali i kao muzičaru?

MILKIĆ: Ima ih dosta, ali recimo: Džordž Martin, Al Šmit, Stiv Albini, Koni Plank, Bač Vig, Čad Blejk, Glin Džons i Mark Ronson.

GLAS: Radili ste sa “Kraljem Čačka”, snimali ste namjensku muziku za filmove i klasiku, sarađivali ste nedavno sa “Rebel Star”, djeluje da želite proširiti producentsko polje djelovanje i koliko Vam je inspirativno/otežavajuće raditi u novim žanrovskim formama?

MILKIĆ: Svi smo puno puta čuli izjavu “postoje samo dobra i loša muzika”. Stvarno je tako. Ja sam pre svega obožavalac osećaja koji ostavlja muzika pa tek onda razmišljam o žanru. Uvek me daleko više pogodi manje hitična pesma koja je iskrena i nosi težinu nego neki unapred proračunati i predvidivi “hit” koji je uglavnom u nekom trenutno popularnom žanru. Najveći izazov mi je da pomognem da nečiju energiju i emociju iznesem najiskrenije i najbolje što mogu bez obzira na žanr. Priznajem da mi prija kada se poklopi da u jednom mesecu imam nekoliko projekata koji su žanrovski različiti, to me dodatno osvežava i inspiriše.

Surf

GLAS: Kultni surf bend “Threesome”, nastao je iz jedne vrste porodičnog zezanja, ali je pobjedom na “Demofestu” to postalo ozbiljna priča sa odličnim studijskim materijalom, brojnim nastupima, kako u regionu, tako i u svijetu, ali se tiho razišao.  Da li je to završena priča?

MILKIĆ:  Svašta smo prošli zajedno, puno turneja po mestima o kojima smo samo mogli da sanjamo, ali smo Jovana i ja shvatili da želimo da osnujemo porodicu. Klinci rastu, pozivi za turneje su i dalje tu i može se desiti da se ponovo okupimo, a možda i ovog puta napravimo potpuno novi bend sa novim zvukom.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.