Sanja Ilić: Balkanski etno kao kaleidoskop

Ovo je u intervjuu za "Glas Srpske" rekao vođa ansambla "Balkanika" Sanja Ilić i dodao da "ukomponovanje" u novo definitivno nije povlađivanje mlađoj publici, već stvaranje novog etnosa, opet karakterističnog za naše prostore. "Pa i ovo moderno će jednog dana, nakon godina i godina, biti tumačeno kao etno i tradicionalno, zar ne?", konstatovao je Ilić.

* GLAS: S obzirom na to da je "Balkanika" kao eminentan predstavnik naše kulture nebrojano puta bila u ulozi ambasadora Srbije u svijetu, u čemu se ogleda bogatstvo naše izvorne muzike i šta je to što fascinira slušaoce širom svijeta?

ILIĆ: Zaista je čast biti ambasador kulture kroz tako inspirativni izraz kao što je muzika. I ne samo muzika. Uvek se trudimo i da kroz scenski izraz svetu pružimo informaciju o našoj tradiciji i svemu onom što nas čini jedinstvenim, ali i sličnim sa ostalim kulturama. Ono što se svetu, po reakcijama na našim nastupima, najviše dopada je specifična alhemija zvuka, susret tradicionalnog i modernog. Opet, ne samo kroz zvuk nego i kroz sve ono što čini vizuelni doživljaj. Zato često imamo običaj da kažemo da se naša muzika i sluša i gleda. To jednostavno ide zajedno. Ono što najviše fascinira slušaoce širom sveta je naš pristup muzici i energija koju šaljemo. Uvek se trudimo da muzičku poruku pošaljemo na način koji se ne zaboravlja, kroz spektakl koji je ravan velikim svetskim muzičkim događajima. Na kraju, ima nešto zavodljivo u našem etnosu, nešto čije deliće gotovo svi prepoznaju u svojim kulturama. Balkanski etno je kao kaleidoskop, sastavljen od delića sa svih meridijana...

* GLAS: Koliko muzika govori o narodu uopšte?

ILIĆ: Kroz muziku možda najbolje možete osetiti mentalitet i duh naroda. Zamislite da postoji nekakvo ogledalo budućnosti koje ne ogleda samo spoljašnji izgled nego i temperament, karakterne osobine, navike... E muzika je upravo to, s tim što ona ogleda i vreme u kojoj je nastala i u kojem se konzumira. Svi prepoznajemo muziku karakterističnu za različite zemlje kao što je istočnjačka, kubanska, španska, muzika različitih necivilizovanih plemena... i na osnovu toga, kada zažmurimo, možemo napraviti predstavu o narodu iz kojeg muzika potiče. S tim što naše podneblje karakteriše mešavina kultura, uticaja istoka i zapada, pa kada još to začinite sopstvenim senzibilitetom, dobijete veoma interesantan proizvod. Mislim da je upravo multikulturalnost slika i prilika našeg podneblja, ponekad temperamentna i vesela, ponekad romantična, ponekad teskobna i setna...

* GLAS: Povodom albuma "Identitet" rekli ste da "Balkanika" stalno priča priču o identitetu svog naroda. Koliko to dopire do mlade publike, koliko oni imaju svijest o značaju vraćanja korijenima?

ILIĆ: Mlađa populacija čini veliki deo naše publike. Mislim da ih često nepravedno prozivamo kako ne znaju da prepoznaju kvalitet, kako ne neguju pozitivne vrednosti. Mladi zaista svojim učešćem naše koncerte čine još spektakularnijim i oni me često osmele u muzičkom eksperimentisanju, u traganju za identitetom... Identitet, koliko god bila kolektivna "stvar", jeste i potpuno lična i zato predstavlja avanturu za svakog ponaosob. Moja ideja i ideja "Balkanike" je da postavimo muzičke putokaze u traganju za identitetom.

* GLAS: Budući da za vas ljudi prave originalne instrumente kao, na primer, bas-gitaru sa šest žica, koliko je sviranje na takvim instrumentima izazov za izvođača?

ILIĆ: Izuzetno sam ponosan što je "Balkanika" vratila u muziku Balkana veliki broj starih instrumenata. Ne samo originalnu bas-gitaru sa šest žica, već i električnu lautu balkanika. Tu su još kaval, gajde, saz, oud, tapan, darbuka, đumbuš, gadulka... Moja vizija je da se muzika Balkana oplemenjuje zvukom mnogobrojnih drevnih i egzotičnih instrumenata. Stvaranje novog i autentičnog zvuka je uvek izazov za umetnika. "Balkanika" je verovatno postigla toliki uspeh i zahvaljujući tome što je svaki naš član i izvođač na prvom mestu veliki majstor svog zanata, a onda i dovoljno kreativan i hrabar da se upusti u stvaranje nečeg originalnog i novog.

* GLAS: Radili ste muziku za pozorište, film, televiziju. Prijaju li vam "izleti" u druge medije?

ILIĆ: Moj rad na filmskoj, pozorišnoj i televizijskoj muzici i zvuku ne bih mogao nazvati "izletom". Ja se kao kompozitor time bavim dugi niz godina. Posebno mi je drago kada nešto što sam komponovao pre dosta godina iznova doživi popularnost. Evo na primer, sada, pesma koju sam odavno komponovao, "Nikad više", koristi se u filmu "Beogradski fantom" i ponovo postaje klupski hit, sada je na svim pladž listama gradskih DJ-eva.

* GLAS: Sve više je etno-grupa na srpskom govornom području. Da li je to trend?

ILIĆ: Slažem se da imamo sve više etno-grupa i drago mi je što je "Balkanika" začetnik tog trenda. To smo uspeli na jedan vrlo diskretan i nenametljiv način. Nismo se bavili muzičkom komercijalom i banalizacijom. Naše oružje bilo je isključivo kvalitet, originalnost i autentičnost. U moru svega i svačega što se nudilo publici poslednjih petnaestak godina isfiltrirao se sloj koji je prepoznao vrednost muzike koju komponujem. Izuzetno sam ponosan i srećan što danas gotovo da ne postoji osoba koja nije čula za "Balkaniku" i koja ne prepoznaje našu muziku.

Turneja

Trenutno pripremamo turneju po svim većim gradovima u regionu i to je, kao što znate, postala tradicija "Balkanike". U maju ćemo imati prvi nastup u Banjoj Luci i posetioci će imati priliku da tamo čuju neke pesme sa novog albuma "Identitet", koji trenutno pripremamo i koji izlazi na jesen. Izuzetno se radujem gostovanju u Republici Srpskoj, pogotovo što u Banjoj Luci nismo bili nekoliko godina. Imaćemo koncert na otvaranju Svetskog prvenstva u raftingu, još veći nego što smo priređivali godinama unazad. Očekujem pravi spektakl. Biće mnogo iznenađenja u programu i "Balkanika" u malo drugačijem svetlu, još lepšem i svetlijem - rekao je Sanja Ilić.

Biografija

Sanja Ilić rođen je 1951. godine u Beogradu. Sam kaže da je jedini krivac za to što se bavi muzikom njegova majka, koja ga je odvodila u nižu muzičku školu i čekala poslije škole kako ne bi bježao sa časova. U gimnaziji je osnovao grupu "San", koja je vrlo često mijenjala sastav, da bi se krajem šezdesetih godina formirala relativno stalna postava. U niškoj hali "Čair" 2. februara 1975. godine desila se tragedija u ovoj grupi: na koncertu je od strujnog udara poginuo pjevač grupe Predrag Jovičić. Sanja odlučuje da raspusti bend i da više ne formira muzičke grupe.

Ilić je diplomirao na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu, gdje je upisao i postdiplomske studije. Ipak, studije je prekinuo jer je sve više dobijao ponude da piše muziku za popularne pjevače. U moru kompozitora on se veoma brzo izdvojio i postao je jedan od najboljih kompozitora bivše Jugoslavije.

Krajem osamdesetih i početkom devedesetih godina, Sanja Ilić je uglavnom pisao muziku za pozorišne predstave. Krajem devedesetih dolazi na ideju da formira sastav koji će svirati etno-muziku i tako je nastala, sada već čuvena, "Balkanika". Ime grupi dao je Sanjin brat, Dragan Ilić, koji svira u "Generaciji 5".

Sanja Ilić Balkanika - Dolina Suza

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.