Nikola Čučković, vokal i gitarista benda “proto tip”, za “Glas Srpske”: Naša muzika podređena riječima
Pesme zvuče drugačije nego studijski. Meni se to dopada, uživo je prljavija i bezobraznija svirka. Postoji prostor da se stvari utegnu i da se napreduje kao bend. Komunikacija je tekla i bolje nego što sam očekivao. Vidim da je publika osetila album, da im reči znače i da nema jasnih favorita. Svaka pesma rezonuje sa nekim delom publike.
Rekao je ovo za “Glas Srpske”, vokal, tekstopisac i gitarista benda “proto tip” Nikola Čučković objašnjavajući kako mu zvuče vlastite pjesme sa debi albuma “S ivice sanjanja” na prvim koncertima. Album je, kako kaže, nastajao u pravoj studijskoj epopeji od skoro pet godina rada, brojnih promjena zvuka, uz gomilu gostiju koji su ostavili traga na pjesmama.
- Bilo je tu spoticanja, prepreka, razočaranja. Ipak, sada kada je gotovo, za pesme i album bilo je dobro što se proces odužio. U tih pet godina, pesme i mi smo se menjali, sazrevali i brusili se. Jedan od kvaliteta albuma je i zrelost, a toga ne bi bilo da je bio gotov dve godine ranije - rekao je on.
GLAS: Album donosi kombinaciju mračne, bolne lirike i muzike sa energičnom, na momente čak pop produkcijom, što u krajnjem skoru ostavlja fantastičan rezultat. Koliko je rad sa Urošem Milkićem odredio smjer albuma i koliko je bilo teško pomiriti ideje i realizaciju u stvaralačkom procesu?
ČUČKOVIĆ: Milkić je bio peti član benda za vreme snimanja. On me podstakao da pevam, on je uneo mnoge melodije u pesme, imao pregršt rešenja, svirao instrumente i što je najvažnije sa posvećenošću, ljubavlju i strpljenjem je pristupao pesmama. Koliko je to naš album, toliko je i njegov. Neke ideje su tekle glatko, a neke su u trenutku bile krupan zalogaj za nas, pa bismo im s vremenom dorastali i sprovodili ih.
GLAS: Krajnji utisak slušanja albuma je organska povezanost muzike i stihova. Kako nastaju pjesme “proto tipa”, da li muzika prati riječi ili muzika stvara podlogu na kojoj nastaju stihovi?
ČUČKOVIĆ: Obe varijante su prisutne u našem radu. Ono što je univerzalno kod nas je da je muzika podređena rečima i da uvek služi rečima i podržava ih.
GLAS: Koliko je dolazak Damjana Nedelkova i Danila Ilića odredio novi zvuk benda koji je napravio značajan otklon od EP izdanja “Strah od izvesnog”, ali i singlova nakon njega?
ČUČKOVIĆ: Za mene je dolazak Damjana u bend prekretnica, tada je počela druga faza. Njegovim dolaskom neke ideje su postale dostupne i tada počinje otvaranje ka novim žanrovskim odrednicama. Dolaskom Danila, nastaju obrisi “proto tipa” sa ovog albuma. Danilo je svirao i bubnjeve i sintisajzer. Damjan, on i ja smo radili aranžmane za album.
GLAS: Zajednički segment generacije “Hali Gali” bendova je posvećen odnos prema vizuelnom aspektu muzike od omota preko spotova do samih nastupa koji je, ruku na srce, i odigrao važnu ulogu u komunikaciji sa publikom.
ČUČKOVIĆ: To je tako jer “Hali Gali” nisu samo bendovi sa kompilacije, već su to i talentovani studenti fakulteta dramskih umetnosti i dizajneri. To je čitava generacija umetnika iz raznih sfera i svi sarađujemo i pomažemo se.
GLAS: Stiče se utisak da se oko “Hali Gali” projekta, polako stvara jedna mistifikacija, s dobrim i lošim aspektima tog procesa što često zna biti zamka koja vodi u neumjerenu eksploataciju nostalgije, iako većina bendova i izdavač “Hali Galija” održavaju kreativni korak sa vremenom?
ČUČKOVIĆ: Nisam to primetio, možda se to jasnije vidi sa strane, ali da to je česta pojava i nešto što se desilo sa svakom generacijom bendova do sada, a najviše novotalasnom ekipom. Mi grabimo napred i s naše strane nema ni trunke nostalgije, svi radimo dalje i čini mi se da tek slede velike stvari. Pripremamo i drugu kompilaciju koju ćete čuti na jesen.
GLAS: Numera “Sve što boli proći će” djeluje kao centralni motiv albuma i kao numera koja je napravila novi korak u pisanju stihova i muzike u kombinaciju unikatne atmosfere sa zanimljivim sviračkim rješenjima od duvača do klavira
ČUČKOVIĆ: Da, to je središnji motiv i ključ za čitav album. To je u svakom pogledu naš najzreliji rad do sada. Miloš Stevanović je odsvirao i klavir i trombon. Sa njim ćemo raditi i u budućnosti.
GLAS: Pjesma koja slijedi nakon nje je ekspresivni instrumental “Damask”, koji bez problema funkcioniše bez riječi, ali se nameće pitanje zašto su riječi u “Damasku” bile suvišne ili je prosto u nekim momentima “ćutanje zlato”?
ČUČKOVIĆ: Reči su nam bitne, ali to je jedna stvar za koju smo na samom početku procenili da priča priču bolje i živopisnije od bilo kog teksta koji bi se u njoj mogao naći. Ima i sugestivni naslov - biblijski motiv.
GLAS: “Damask” predstavlja sjajan uvod u završnu numeru “Kako ovde”, koja djeluje više kao egzistencijalni krik očaja i nemoći nego rok pjesma, ali doslovno “betonira” zvukom i stihovima finiš albuma?
ČUČKOVIĆ: “Kako ovde” je teška pesma. Lična je i transparenta. To i jeste krik, vapaj slomljenog duha i porobljene volje. Uživo je najefektnija i poseban je osećaj kada je izvodimo.
Pokretač
GLAS: Oko “proto tipa” se pominju brojne žanrovske odrednice i imena kao uticaji, ali šta je stvarno Vas pokretalo i šta Vas pokreće danas kao slušaoca muzike i koliko se to odrazilo na zvuk benda?
ČUČKOVIĆ: Nas je pokretala sva muzika koju smo do sada slušali i živeli. Pokretale su nas ljubavi, bol, gubici, prijateljstvo, pobede i porazi.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.
