Nešo Galija - Tajna dugog života - kvalitet

Do sa­da su obja­vi­li 17 mu­zi­čkih al­bu­ma i, što je za­nimljivo, za tri de­ce­ni­je pos­to­janja ova ni­ška gru­pa ni­je ni­je­dnom pro­mi­je­ni­la iz­da­va­ča, pa je PGP obja­vio i posljednji kom­pakt disk pod na­zi­vom “Do­bro ju­tro, to sam ja”. Pje­sme sa tog al­bu­ma “Ti mo­žeš sve”, “Ve­ra” i “Mo­žda sam lud” već su da­vno na­šle svo­je mjes­to kod slu­ša­la­ca. U oče­ki­vanju šta nam no­vo spre­ma ni­ška “Ga­li­ja”, is­ko­ris­ti­li smo njiho­vo gos­to­vanje u Pri­je­do­ru da to i ot­kri­je­mo i raz­go­va­ra­li sa vo­đom gru­pe Ne­na­dom - Ne­šom Mi­lo­savljevi­ćem.

* GLAS: Mu­zi­kom se ba­vi­te vi­še od 30 go­di­na. Ka­kvo je Va­še mišljenje ka­da po­re­di­te vri­je­me Va­ših po­če­ta­ka i sa­dašnji aktu­el­ni tre­nu­tak. Ka­ko se sna­la­zi­te u tom miljeu no­vih ta­la­sa i zvu­ko­va ko­ji oni no­se?

MI­LO­SAVLjEVIĆ: Rad na mu­zi­ci i kva­li­tet ko­ji se pos­ti­že ti obe­zbe­đu­je ne­ka­kav ve­čan ži­vot. U stva­ri, ko­li­ko ra­diš i ka­ko ra­diš, to je ne­ki pa­ra­me­tar zbog če­ga si za­pra­vo pri­su­tan na sce­ni ili ne. Što se ti­če in­ten­zi­te­ta pri­su­tnos­ti, ka­ko se u na­ro­du ka­že, po­pu­lar­nos­ti, to se menja u za­vi­snos­ti od aktu­el­nos­ti sa­me mu­zi­ke, ali i pri­li­ka u ko­ji­ma se ta mu­zi­ka in­ter­pre­ti­ra.

S ob­zi­rom na to da se u ova vre­me­na i ne odva­ja pre­vi­še za kul­tu­ru, to se je­dnos­ta­vno ose­ća i u na­šoj bran­ši. Ova­kva vrsta ume­tnos­ti za­hte­va vrlo ozbiljna fi­nan­sij­ska sred­stva i bez njih se je­dnos­ta­vno ne mo­že pos­ti­ći ni­ka­kav po­se­ban re­zul­tat. Ali, bez ob­zi­ra na to, sve to ne zna­či da tre­ba sta­ti, to što nas ne­ma u ja­vnos­ti kao što je to ne­kad bi­lo, to ne tre­ba da nas bri­ne, to je je­dnos­ta­vno ta­ko, jer ni­je to slu­čaj sa­mo sa na­ma.

Ra­ni­je je bi­la dru­ga­či­ja si­tu­aci­ja. Bi­lo je mno­go bez­bri­žni­je vre­me, ta­ko da je i sa­ma činjeni­ca da je pos­to­jao ve­li­ki broj gru­pa u stva­ri go­vo­ri­la o tom stanju ko­je je je­dnos­ta­vno po­go­do­va­lo stva­ranju ve­li­kog bro­ja stva­ra­la­ca i to ne sa­mo u mu­zi­ci, ne­go i u dru­gim oblas­ti­ma stva­ra­laš­tva.

* GLAS: Šta je to što tre­nu­tno ra­di­te. Da li je no­vi al­bum na vi­di­ku?

MI­LO­SAVLjEVIĆ: Me­ne su bu­kval­no izvu­kli iz stu­di­ja. Ra­di­mo dva al­bu­ma pa­ra­lel­no. Je­dan je li­čno moj, ne­ka­ko se ta­ko po­go­di­lo. To je al­bum “Ne­čuj­na zvo­na”, ko­ji je po­sve­ćen Ko­so­vu, a dru­gi je re­gu­lar­ni al­bum gru­pe “Ga­li­ja”, 18. po re­du, ko­ji će iza­ći do kra­ja ove go­di­ne. Ta­ko da je vi­še ne­go bur­na akti­vnost u na­šoj gru­pi, ali smo se sklo­ni­li i iz me­di­ja, jer tre­nu­tno pu­no ra­di­mo i ne­ma­mo vre­me­na da se ba­vi­mo i nas­tu­pi­ma, bi­će vre­me­na i za to.

* GLAS: Ra­di­te i fil­msku mu­zi­ku, na­ja­vi­li ste rad na mu­zi­ci za film o Jo­va­nu Du­či­ću. Da li je taj pro­je­kat za­vršen i ima li no­ve fil­mske mu­zi­ke?

MI­LO­SAVLjEVIĆ: Rad na fil­mskoj mu­zi­ci je ve­zan sa­mo za me­ne, a u stva­ri pre­ko me­ne i za “Ga­li­ju”, jer su svi čla­no­vi gru­pe na ne­ki na­čin uključe­ni u tu pri­ču. Fil­mska mu­zi­ka je bi­la ne­što što je bi­la po­taj­na želja, kao i po­zo­ri­šna, dok je u prvom pla­nu bi­la “ Ga­li­ja”. Ra­dio sam mu­zi­ku za dva fil­ma, “Zo­na Zam­fi­ro­va” i “Pad Tre­ćeg raj­ha”, kao i dva de­či­ja fil­ma, “Ivi­ca i Ma­ri­ca” i “Ma­li princ”.

Što se ti­če fil­ma o Jo­va­nu Du­či­ću, či­ji je ra­dni na­slov “Dvo­boj”, on je tre­ba­lo da se za­vrši zna­tno ra­ni­je, ali zbog po­te­ško­ća pro­du­cen­ta i glo­ma­znos­ti i kom­pli­ko­va­nos­ti či­ta­vog fil­mskog pro­je­kta, i za­to što su sa­da ušli u ne­ke mo­je ter­mi­ne sni­manja, taj po­sao još ni­je za­vršen. To je film ko­ji ra­de tri re­ži­se­ra i tri pro­du­kcij­ske ku­će.

Na­dam se, kad za­vršim al­bum gru­pe, da ću se vra­ti­ti tom po­slu i za­vrši­ti tu mu­zi­ku. To je je­dan mo­nu­men­tal­ni film, ko­ji za­hte­va ve­li­ki rad, ta­ko da ni šest me­se­ci ra­ni­je i ka­sni­je ne­će ni­šta zna­či­ti, va­žno je da se ura­di.

* GLAS: Ima li ra­zli­ke ka­da pra­vi­te mu­zi­ku za se­be, za gru­pu ili za film, gdje se naj­vi­še da­je­te i pri­ka­zu­je­te svo­ja osje­ćanja?

MI­LO­SAVLjEVIĆ: To su ra­zli­či­ta stanja. Kad ra­dim za “Ga­li­ju”, ona ima svoj kon­ti­nu­itet, je­dan zvuk ko­ji je pre­po­znatljiv. To je je­dna kon­stan­ta ko­ja pos­to­ji već 33 go­di­ne. S dru­ge stra­ne, ni­kad ne po­no­vi­ti ne­što sta­ro, zna­či ura­di­ti uvek ne­što no­vo, a da os­ta­ne zvuk “Ga­li­je”. To ni­ma­lo ni­je la­ko i pu­no vre­me­na po­tro­šim baš u ra­du na mu­zi­ci za gru­pu.

Ka­da je po­zo­ri­šte u pi­tanju, uvek mo­ram da za­mi­slim taj lik ko­ji sto­ji i ne­što go­vo­ri pred pu­bli­kom. Tre­ba po­go­di­ti da li ta mu­zi­ka ko­ju stva­ram sto­ji uz tu li­čnost, tre­ba po­go­di­ti ka­ra­kter. To je kao kad kro­jač kro­ji ode­lo i na pro­bi shva­ti da li ti ne­što sto­ji ili ne. Vrlo je va­žno da ne­ko no­si to ode­lo, odno­sno taj izvo­đač mo­ra da zna da no­si tu mu­zi­ku.

Kod fil­ma je do­da­tni još je­dan fa­ktor, a to je šta je re­di­telj za­mi­slio da ka­že. I u pred­sta­vi i u fil­mu bi­tan je taj tre­nu­tak ko­ji tre­ba da ulo­vi­te, da je taj zvuk ko­ji se čuo uz tek­st glu­ma­ca os­tao upe­čatljiv i za­pa­mćen.

* GLAS: Ka­ko se odlu­ču­je­te za film za ko­ji će­te ra­di­ti mu­zi­ku?

MI­LO­SAVLjEVIĆ: Za­vi­si ko me pita. To je ja­ko va­žno. Ni­sam pri­hva­tio ni “Ko­šta­nu” ni “Iv­ko­vu sla­vu”. Je­dnos­ta­vno, ni­je to bi­lo to, me­ni ni Sre­mac ni Bo­ra Stan­ko­vić ni­su stra­ni, znam ka­kva su ra­ni­ja izvo­đenja bi­la u ni­škom Na­ro­dnom po­zo­ri­štu, jer je taj jug ne­ki pros­tor ko­ji ima svo­ju spe­ci­fi­čnost ko­ju ne mo­že sva­ko da ose­ti. Sa­mi ti ko­ma­di su ne­ki pri­ro­dni mju­zi­kli, ta­ko da je sva­ko kre­iranje mu­zi­ke za te ko­ma­de vrlo ve­li­ki iza­zov, ko­ji no­si opa­snost da to­tal­no pro­ma­ši­te te­mu, što ni­je do­bro za mu­zi­ča­re.

Mo­ram da pri­znam da mno­go vi­še vo­lim po­zo­ri­šnu ume­tnost. Film je ne­ka­ko ko­na­čna stvar, te­hni­ka je izu­ze­tno va­žan fa­ktor i sve mo­že da se montira, a opet do­ve­de do sa­mo pri­vi­dnog sa­vršen­stva. Po­zo­ri­šte je ži­va ma­te­ri­ja, mo­že­te da gle­da­te po pet pu­ta je­dnu pred­sta­vu i da vam ne bu­de do­sa­dno. Ona ni­kad ni­je is­ta, kao ni glu­mac ko­ji u njoj igra, pa ni čo­vek ko­ji je gle­da vi­še pu­ta ni­je uvek is­ti. Ce­lo to emo­ti­vno stanje da­je ne­ka­kvu dru­gu di­men­zi­ju i dru­gu ko­no­ta­ci­ju, i ako ume­te da či­ta­te izme­đu re­do­va, mo­že­te sva­ke ve­če­ri da gle­da­te ne­ku dru­ga­či­ju ver­zi­ju is­te pred­sta­ve.

* GLAS: Do sa­da je za “Ga­li­ju” va­ži­lo ne­ko ne­pi­sa­no pra­vi­lo da ne svi­ra­te u inos­tran­stvu, ta­čni­je da ne vo­li­te da svi­ra­te ta­mo.

MI­LO­SAVLjEVIĆ: I dalje to va­ži. Kad odem u inos­tran­stvo, to ra­dim kao tu­ris­ta, ako i za­svi­ra­mo, to je ona­ko kad se u ne­kom druš­tvu opus­ti­mo. Sma­tram da ta­mo ne­ma uslo­va da ra­di­mo pro­fe­si­onal­ne kon­cer­te. Bez na­me­re da pot­ce­nim na­še ljude ko­ji ta­mo ži­ve, ali su oni ta­mo van na­ših ne­kih kre­tanja. Kad bih ta­mo iza­šao na bi­nu, ne znam šta bih svi­rao, jer oni ta­mo ži­ve u je­dnom dru­gom sve­tu.

* GLAS: Nis­te mu­zi­čki obra­zo­va­ni, ali to ni­je ni­ma­lo uti­ca­lo na kva­li­tet mu­zi­ke ko­ju stva­ra­te, na­pro­tiv.

MI­LO­SAVLjEVIĆ: Ne. Ja ne­mam za­vrše­no ni osno­vno mu­zi­čko obra­zo­vanje, in­ženjer sam po stru­ci. Za­vršio sam te­hni­čki fa­kul­tet, ali se ti­me ni­kad ni­sam ba­vio. Stu­di­rao sam i to je bio ne­ki dru­gi deo mog ži­vo­ta, dru­ga stra­na ne­ke mo­je li­čnos­ti, što mi je po­mo­glo za je­dno kom­plek­sni­je sa­zre­vanje, a tu ne­ku ume­tni­čku crtu ko­ju sam kod se­be ra­zvio, stva­rao sam kroz po­zo­ri­šte. Ceo svoj za­nat ispe­kao sam obi­la­ze­ći i ra­de­ći po po­zo­ri­šti­ma ši­rom biv­še Ju­go­sla­vi­je.

Stva­ra­laš­tvo

* GLAS: Nis­te se umo­ri­li, ima­te još želje i en­tu­zi­ja­zma za rad?

MI­LO­SAVLjEVIĆ: Stva­ra­laš­tvo je, u stva­ri, kao i ži­vot. Li­čno mi­slim da ka­da bi pres­tao da ra­dim, pres­tao bi i da ži­vim. Naj­ve­ća sre­ća i naj­ve­ći uspeh u mom ži­vo­tu je to što sam imao mo­gu­ćnost da se ba­vim onim što vo­lim, a to je mu­zi­ka.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.