Mi­lan Đur­đe­vić: Pu­bli­ka odre­đu­je tra­janje Nevernih beba

Ne­da­vnim gos­to­vanjem u pri­je­dor­skom klu­bu "Li­fe", gdje su u pret­ho­dne dvi­je go­di­ne odu­še­vi­li pu­bli­ku nas­tu­pom na "Pri­je­dor­skim ljetnjim no­ći­ma", iza­zva­li su ve­li­ko odu­ševljenje mno­go­broj­ne pu­bli­ke.

Gru­pa je osno­va­na pri­je ta­čno 15 go­di­na. Ra­di se o pro­gre­si­vnom rok ben­du ko­ji je do sa­da imao vi­še od 1.700 nas­tu­pa u zemlji i inos­tran­stvu i osvo­jio pre­gršt na­gra­da. Bi­li su pred­gru­pa ben­du "To­to" na njiho­vom kon­cer­tu u Beo­gra­du, 15. av­gus­ta 2006. go­di­ne, a ne­da­vno i Le­ni­ju Kre­vi­cu u beo­grad­skoj Are­ni.

Osni­vač i vo­đa sas­ta­va je Mi­lan Đur­đe­vić, ko­ji je za "Glas Srpske" go­vo­rio o do­sa­dašnjem ra­du i daljim pla­no­vi­ma. Posljednji, pe­ti al­bum su obja­vi­li u iz­danju PGP-RTS-a pod na­zi­vom "Iza obla­ka". Iz do­bro upu­će­nih mu­zi­čkih kru­go­va tvrde da je na­dma­šio sva do­sa­dašnja iz­danja ove gru­pe, iako su i al­bu­mi "The best off" (2004) i "Ju­žno od sre­će" (2001) bi­li pro­gla­ša­va­ni za naj­bolja os­tva­renja go­di­ne. Po­red Mi­la­na Đur­đe­vi­ća, ko­ji je autor svih pje­sa­ma, gru­pu či­ne i Vla­dan Đur­đe­vić, Sa­ša Ra­đe­no­vić, Vla­di­mir Ru­ži­čić, te mo­žda dva naj­bolja vo­ka­la na do­ma­ćoj sce­ni Ja­na Šu­šter­šič i Je­le­na Pu­dar.

* GLAS: "Ne­ver­ne be­be" po­no­vo u Pri­je­do­ru. Da li su ra­zlog to­me pri­ja­tni utis­ci ko­je no­si­te sa pro­šlo­go­dišnjeg nas­tu­pa u is­tom ovom am­bi­jen­tu?

ĐUR­ĐE­VIĆ: Si­gur­no je da ovo već pos­ta­je tra­di­ci­ja, jer je činjeni­ca da smo ov­de ste­kli pra­ve pri­ja­telje i da ovo vi­še ni­je sa­mo mu­zi­ka već kom­ple­tan je­dan ži­vot. Ov­de do­la­zi­mo kod pri­ja­telja, svi­ra­mo mu­zi­ku ko­ju vo­li­mo i to je to. Sam po­da­tak da smo u Banjoj Lu­ci za pro­te­klih go­di­nu da­na ima­li če­ti­ri kon­cer­ta je ne­ve­ro­va­tan, a po­se­bno to što su sva če­ti­ri bi­la ma­ksi­mal­no po­se­će­na. U Pri­je­do­ru, ov­de u ovom klu­bu, bi­lo je fan­tas­ti­čno. To sa­mo go­vo­ri da ljudi ov­de vo­le na­šu mu­zi­ku. Mi ra­di­mo iz za­do­voljstva. Sve dok za­do­voljstvo funkcioniše u na­šem ži­vo­tu, ne ra­zmišljamo ko­li­ko pu­ta svi­ra­mo i gde svi­ra­mo, već sa­mo da to što bolje ra­di­mo.

* GLAS: Va­ša pu­bli­ka je svih ge­ne­ra­ci­ja, bez ob­zi­ra na to što na kon­cer­te do­la­ze sa­mo mla­di, ka­ko to objašnjava­te?

ĐUR­ĐE­VIĆ: Pi­šem mu­zi­ku ko­ja ima ši­ri spe­ktar i go­vo­rim o stvar­nim do­ga­đa­ji­ma, stvar­nim si­tu­aci­ja­ma i uop­šte o ži­vo­tu. Tu mo­že da se pro­na­đe čo­vek od 50 go­di­na i onaj od 14 do 15. Mi­slim da je najveći po­go­dak što su ti­nejyeri pri­hva­ti­li "Ne­ver­ne be­be", jer u ži­vot ula­ze pu­tem po­pu­lar­ne kul­tu­re. Ima ra­znih es­tra­dnih ma­ni­pu­la­ci­ja, čak je i rok mu­zi­ka oti­šla u ne­kom dru­gom sme­ru, da­nas je to ugla­vnom ne­ka si­ro­va agre­si­ja, ko­ja se te­ško ka­na­li­še. Mi po­ku­ša­va­mo da go­vo­ri­mo o sup­til­ni­jim stva­ri­ma, o emo­ci­ja­ma i du­ho­vnim sfe­ra­ma ži­vo­ta. Ja, u stva­ri, pri­čam pri­ču iz svog ži­vo­ta i ljudi po­red me­ne, opi­su­jem ne­ke do­ga­đa­je ko­ji os­tavljaju ožiljke. Go­vo­ri­mo o stva­ri­ma ko­je su tu u du­ši, a ka­da na taj na­čin izražavamo svo­je ose­ća­je, sve te ljude ko­je smo os­ta­vi­li iza nas, ne­ke opet is­pred nas, to je ne­što gde su se pro­na­šli mno­gi u na­šim pe­sma­ma. Mi­slim da one no­se i es­te­ti­ku, ali i odre­đe­nu po­ru­ku, ko­ja uop­šte ni­je ba­nal­na.

* GLAS: Va­ži­te za je­dan od do­ma­ćih ben­do­va po­znat po ja­ko do­broj ži­voj svir­ci. Da li je to Vaš do­da­tni trud da te emo­ci­je iz pje­sa­ma što ja­sni­je pre­ne­se­te svo­joj pu­bli­ci?

ĐUR­ĐE­VIĆ: Činjeni­ca je da je to sve pe­ri­odi­čan pro­ces. Prvi tre­nu­tak je in­spi­ra­ci­ja i pi­sanje pe­sa­ma, po­tom ula­zak u stu­dio i rad na izlas­ku al­bu­ma, a odmah po­tom je i zna­ti­želja ka­ko će to bi­ti pri­hva­će­no. Ali, činjeni­ca je, da ne­ma­mo pu­bli­ku, ne bi­smo mo­gli to­li­ko da svi­ra­mo. Na­ša turneja " Iznad obla­ka" po­tpu­no je ras­pro­da­ta i to sa­mo po­ka­zu­je da smo mi, pros­to, po­tre­ba. Za ra­zli­ku od mno­gih ben­do­va, ja­ko ga­ji­mo kult ži­ve svir­ke, na ko­joj se kva­li­tet po­dra­zu­me­va, što ni­je čest slu­čaj. Bo­jim se da se ov­de onaj ko ne­ma šta da ra­di ba­vi mu­zi­kom, i to ima po­gu­bne po­sle­di­ce. Es­tra­da u to­me prednjači, ko­ja je u prvi plan sta­vi­la ne­ke dru­ge atri­bu­te.

* GLAS: Ka­kav je Vaš odnos pre­ma po­pu­lar­nos­ti?

ĐUR­ĐE­VIĆ: Ne­mam ni­ka­kav odnos pre­ma po­pu­lar­nos­ti, ne in­te­re­su­je me i to sam pre­neo na sve čla­no­ve benda. Rekao sam im: "Ljudi, mi smo na zemlji. Haj­de da nam bu­de le­po dok svi­ra­mo i bolje da nam bu­de pred pe­de­set ljudi, ne­go da iza­đe­mo pred 15 hiljada, a da ne zna­mo šta će­mo sa so­bom i da ni­ko ne zna šta to svi­ra­mo." Mi­slim da on­da ta ener­gi­ja ide ulu­do. Čo­vek bez za­do­voljstva se brzo po­tro­ši i pos­ta­ne pre­va­rant prvo za se­be, po­sle i za dru­ge, i ja sam pro­tiv to­ga. Oni sa­mo za­uzi­ma­ju ko­mad tog kre­ati­vnog pros­to­ra, u ko­me bi mo­žda ne­ki dru­gi ljudi ima­li šta da ka­žu i to me bo­li. Ne zbog me­ne, jer mi smo na­pra­vi­li svo­ju pri­ču, već zbog tih ne­kih dru­gih mla­dih ljudi ko­ji ne­ma­ju šan­su da po­ka­žu da ne­što zna­ju. Bend bez de­set go­di­na pos­to­janja ne mo­že da ka­že da je ne­što na­pra­vio na mu­zi­čkoj sce­ni, jer po­pu­lar­nost mo­že bi­ti i tre­nu­tna, a to je sa­mo var­ka. Pu­bli­ka odre­đu­je tra­janje, a na­kon pe­tna­est go­di­na pos­to­janja, mi mo­že­mo re­ći da je ima­mo i za­to tra­je­mo.

* GLAS: Ve­li­ku pažnju po­klanjate Va­šim fa­no­vi­ma, Vaš sajt je je­dan od ure­đe­ni­jih i re­do­vno se ažu­ri­ra, po­da­ci su go­to­vo sva­ko­dne­vni. Da li sma­tra­te da je i to va­žan vid ko­mu­ni­ka­ci­je sa pu­bli­kom u vri­je­me kad se brzo ži­vi i još brže pro­la­zi?

ĐUR­ĐE­VIĆ: To je opet je­dan pa­ra­doks, jer su naš sajt pos­ta­vi­li na­ši fa­no­vi. On­da su nas kon­ta­kti­ra­li i pi­ta­li da li to mo­že da bu­de ne­ka zva­ni­čna pri­ča. Ta­ko da fa­no­vi vo­de naš sajt, oni ko­ji to­li­ko vo­le na­šu mu­zi­ku da sve in­for­ma­ci­je sa­mi pri­kupljaju, pra­te na­še kon­cer­te, fo­to­gra­fi­šu i sve se to na­la­zi na toj In­ter­net stra­ni­ci. To ma­lo ko ima, a po­go­to­vo što se on­da ti fa­no­vi iz svih kra­je­va skupljaju na mes­ti­ma gde ima­mo kon­cer­te, dru­že se i mi­slim da je to stra­šan en­tu­zi­ja­zam, za nas po­kre­ta­čki. Na to­me sam im za­hva­lan, jer mi da­je do­da­tnu ener­gi­ju i sti­mu­li­šu da idem dalje i da znam da je to što ra­dim do­bro.

* GLAS: Vi ste autor svih kom­po­zi­ci­ja gru­pe, da li se po­sli­je 15 go­di­na de­si da ne­dos­ta­je in­spi­ra­ci­je?

ĐUR­ĐE­VIĆ: Ni­sam kom­po­zi­tor po na­ruybi­ i ne mo­gu do su­tra da na­pra­vim hit bi­lo ko­me i za bi­lo ko­ji no­vac. Je­dnos­ta­vno, če­kam da mi do­đe taj tre­nu­tak kad imam šta da ka­žem i on­da se­dnem i pi­šem dok imam in­spi­ra­ci­ju. Za­to mi se de­si da je­dan al­bum ra­dim i vi­še od go­di­nu da­na. Sve ne­ka­ko kre­ne i odje­dnom ne­dos­ta­je ne­ko­li­ko re­če­ni­ca ili po­la pe­sme, ali ja to ne mo­gu na si­lu. Svi mi on­da go­vo­re, haj­de se­di i to do­vrši, ali ja to ne mo­gu.

* GLAS: Bi­li ste pred­gru­pa u nas­tu­pu Le­ni­ja Kre­vi­ca 24. ju­la u Beo­gra­du. Ka­kve utis­ke no­si­te?

ĐUR­ĐE­VIĆ: Utis­ci su fan­tas­ti­čni, i na­ši i njiho­vi. Svi­ra­li smo na di­vnoj bi­ni, uz fan­tas­ti­čno ozvu­čenje, pro­du­kci­ja fan­tas­ti­čna, što je bio do­da­tni sti­mu­lans da se po­ka­že­mo u naj­boljem sve­tlu. Njegov me­nayment nas je kon­ta­kti­rao pre me­sec da­na, pi­ta­li su da li smo za­in­te­re­so­va­ni da nas­tu­pi­mo na tom kon­cer­tu jer im se na njiho­vom bren­di­ranju trži­šta na­ša mu­zi­ka naj­vi­še do­pa­la. Po­sle nas­tu­pa su nam re­kli di­van šou, fan­tas­ti­čan kon­cert i tra­ži­li su nam sve na­še ma­te­ri­ja­le i os­ta­je­mo dalje u kon­ta­ktu. To je za nas ve­li­ko pri­znanje, kao i ka­da smo pre dve go­di­ne nas­tu­pi­li sa gru­pom "To­to". To su di­vna is­kus­tva i ne mo­gu da se po­re­de ni sa čim.

* GLAS: Nas­tu­pi­li ste na hu­ma­ni­tar­nom kon­cer­tu u Ko­zar­skoj Du­bi­ci, gdje ste pje­va­li za te­ško oboljelu mje­štan­ku Svje­tla­nu Kljajić. Ko­li­ko se čes­to oda­zi­va­te na ta­kve akci­je?

ĐUR­ĐE­VIĆ: Ima­li smo do sa­da pre­ko se­dam­de­set ta­kvih kon­ce­ra­ta. Po­ku­ša­va­mo da po­mo­gne­mo ljudi­ma i mi­slim da je taj hu­ma­ni aspekt ži­vo­ta su­šti­na pos­to­janja. Ako sve gle­da­mo kroz ne­ke dru­ge ko­no­ta­ci­je, on­da ni­smo ljudi ne­go zve­ri u po­tra­zi za os­traš­će­nim za­do­voljstvi­ma. Mi ta­ko da­je­mo dru­ga­či­ju po­ru­ku ljudi­ma i mi­slim da taj hu­ma­ni­tar­ni kon­cert ni­je sa­mo no­vac ko­ji se sku­pi, bi­tni­ja je ta ener­gi­ja ko­ja se šalje. Za­to se na­dam da će ta de­voj­ka ko­ju su do­ne­li na kon­cert, ose­ti­ti tu ener­gi­ju i da će je bar ne­ko vre­me no­si­ti u se­bi. Ako tog aspe­kta na­šeg ra­da ne­ma, on­da smo po­brka­li sve ono što tre­ba da ra­di­mo i na­čin na ko­ji to tre­ba da ra­di­mo.

* GLAS: Ima li ispi­ra­ci­ja za ne­ke no­ve pje­sme i da li je no­vi al­bum na vi­di­ku?

ĐUR­ĐE­VIĆ: Imam dve-tri no­ve pe­sme i po­la­ko ih sni­ma­mo, to bi bio ma­te­ri­jal za se­dmi al­bum. Do kra­ja sep­tem­bra tre­ba da za­vrši­mo šes­ti DVD sa kon­cer­ta uži­vo iz Cen­tra "Sa­va" i da taj al­bum iza­đe us­ko­ro.

* GLAS: Va­ša gos­to­vanja se nas­tavljaju, i fa­no­vi na saj­tu na­javljuju još pu­no kon­ce­ra­ta to­kom ovog ljeta i je­se­ni.

ĐUR­ĐE­VIĆ: Ima­mo još mno­go kon­ce­ra­ta da odra­di­mo. Mi smo bend na to­čko­vi­ma. Još če­ti­ri kon­cer­ta u Srbi­ji do kra­ja av­gus­ta, če­ti­ri u Crnoj Go­ri, u Der­ven­ti i Do­bo­ju, što je de­set kon­ce­ra­ta i mi­slim da je to ve­oma bi­tna pro­du­kci­ja. U sep­tem­bru ide­mo u Lon­don, a ima­mo još dos­ta po­zi­va, pa još ra­zma­tra­mo šta će­mo da pri­hva­ti­mo. Ra­zmišljamo i o ne­če­mu što bi se mo­glo na­zva­ti ek­spe­ri­men­tom, da spre­mi­mo je­dan akus­tik kon­cert, ko­ji bi­smo, naj­ve­ro­va­tni­je, or­ga­ni­zo­va­li u okto­bru u Banjoj Lu­ci, u Ban­skom dvo­ru. To bi bi­la je­dna di­vna pri­ča, kla­vir, uda­raljke, akus­ti­čna gi­ta­ra i pre­aran­ži­ra­ne pe­sme i li­čno mi­slim da će to bi­ti je­dno ve­li­ko osve­ženje za sve nas.

Udar­ne pje­sme

* GLAS: Da li mo­že­te da iz­dvo­ji­te ne­ku svo­ju pje­smu, re­ci­mo po mišljenju stručnjaka pje­sma "Dvo­je" je pro­gla­še­na za pje­smu de­ce­ni­je?

ĐUR­ĐE­VIĆ: Ima tu dos­ta do­brih pe­sa­ma, ma­da su po­red tih udar­nih po­put te pe­sme "Dvo­je", "Tu­žna pe­sma", "Iznad obla­ka", mo­ji fa­vo­ri­ti uvek na kra­ju al­bu­ma i ima­ju ne­što što je dru­ga­či­je. Mo­žda su ma­lo te­že i ne­pris­tu­pa­čni­je, jer ja vo­lim ne­ke pe­sme ko­je ima­ju taj­nu i ne­ku atmo­sfe­ru za ko­ju tre­ba vre­me da se shva­ti ili se ni­kad ne shva­ti.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.