Kraljica bola i tuge: 19 godina od smrti Vide Pavlović

- Kakav je to bio spoj - Bucina harmonika i Vidino grlo. To je muzika koja mi je ušla u srž, u kosti, a bogami i u moj repertoar. U principu ne pevam ženske pesme, ali Vidine obavezno. Kad čujem Vidu, ostavljam sve poslove, prestajem da mislim. A danas, kad hoću da se odmorim, pevam ove rumbice. Uporedite samo da tva muzička pravca, ta dva pojma, ta dva smisla muzike - od Vide do Lepe Brene, od "Gledala sam sa prozora" do "Mile voli disko" - kaže legendarni Milanče Radosavljević.

- Naši stari su, onako nepismeni, i slušali i pevali te teške izvorne pesme. Danas je omladina mnogo pismenija, a sluša tako jeftine pesme. Što kažu klinci, biću brutalan: dok Buca svira a Vida peva, ne može da se skoči i da guza seva.

Skoro svaki Vidin sentiš ima snagu evergrina. Vidine pjesme nisu u vrhu po broju lajkova, a opet žive i uvijek su tu negdje.

- Na jednoj "Hit paradi" osamdesetih organizatori stave Vidu da peva na početku, tretirajući je kao nekomercijalnu i neatraktivnu pevačicu. Međutim, kad je Vida zakovala "Ostala je pesma moja", publika joj nije dala da siđe sa pozornice. Bio je to dobar signal za organizatore da na sledećim koncertima ostave Vidu za sam kraj - pričala je Merima Njegomir.

Utkala je svoju napaćenu dušu u svaku frazu i ton. Vidin glas napukao kao granata kao da je bio idealan za sve napaćene ovog svijeta.

- Možeš da imaš i simfonijski aranžman i jesenjinovski tekst, ali ako publika ne veruje pevaču sve je uzalud. Vida je bila jedna od retkih pevačica koja je svojim pevanjem nadograđivala i najbolje autore i svirače. Jednostavno, pustiš je da otpeva i to je to - kaže maestro Dragan Aleksandrić.

- Odsvirao sam sa mojim orkestrom jedan ceo Vidin album na kome je i legendarna pesma "Ostala je pesma moja". Tih godina se slušlala samo ta pesma, a danas se slušaju skoro i sve ostale pesme sa tog albuma: "Jača sam od tuge", "Livadama, dolinama", "Uzalud te tražim", "Samoća je od bolesti teža", "Pusti me na miru da volim", "Nemam nikog da me voli". Bila je i voljena i žaljena i prežaljena.

Bila je i skupo plaćana i omalovažavana. Dogurala je i do "kraljice romske muzike", iako je tako malo snimala na romskom ("Romano ilo", "Dema Miro", "Aven, aven, Romalen", svega dvadesetak pjesama). Snimala je sa najvećim autorima i šefovima ansambala bivše Juge (Šaban Šaulić, Dragan Aleksandrić, Žarko Pavlović Valjevac, Novica Urošević, Hasan Dudić, Ljubo Kešelj, Tomica Miljić, Jozo Penava, Ismet Alajbegović Šerbo, Jovica Petković, Mića Nikolić, Aca Šišić, Doca Ivanković, Novica Nikolić Patalo, Milan Vasić...), ali je najveći trag ostavila uz pjesme i svirke Buce Jovanovića.

- Kad sam snimala sa Bucom, više sam plakala nego što sam pevala. Bucine pesme su me pogađale onako na prvu, pevala sam i videla sebe u svakom stihu i frazi. Zato me i ne čudi što su ljudi uz te pesme razbijali čaše, lupali glave, sekli vene. Neki su se i ubijali, ali, verujte, ni meni nije bilo lako - pričala je "Majka Vida" u radio izdanju Muzičke apoteke.

- Volela sam Bucin prst i osećaj za dobru pesmu. Naročito sam zavolela pesmu "Sanak me mori", podsetila me na dane provedene u sarajevskim kafanama. Pričao mi je Buca kako je tu pesmu prvi put čuo negde u Sandžaku, i to tako što mu je prišla jedna dama i otpevala mu na uvce. Buca je zapisao, ubrzo i snimio sa jednom mladom koleginicom, a posle je snimio i sa mnom. Skoro svaka pesma koju sam snimila sa Bucom ("Verovah mu i što nisam smela", "Došli dani tugom rasplakani", "Teku časi bola", "Ne zovi me u snovima", "Kad sunce zađe", "Siroče sam", "Ne spremaj majko darove") pevaće se i kad mene ne bude, prenosi Telegraf.

Pjevala je o djeci, voljela je decu, a otišla na onaj svijet bez poroda. Preminula je 10. maja 2005..

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.