Biljana Krstić, pjevačica i muzičarka, za “Glas Srpske”: Predugo smo bježali od svoje muzičke tradicije

Rekla je ovo za “Glas Srpske” slavna pjevačica i kantautorka srpske muzike Biljana Krstić, objašnjavajući u kojem se smjeru kreću pjesme na novom albumu “Biljur”- najavljenom za kraj ove godine. Zajedno sa “Bistrik” orkestrom, ona će večeras od 20 časova nastupiti u Banskom dvoru u Banjaluci.

- Na njemu su autentične priče čije su protagonistkinje bile Donka, Jelka, Bonka, Anđa i druge bezimene i bezvremene, ali stvarne devojke - rekla je diva naše muzike.

GLAS: Počeli ste da se bavite narodnom pjesmom ili pjesmom iz naroda, u doba kada je pojam “narodno” kod dobrog dijela stručne kritike, pa i javnosti bio u principu negativan, iako najveći dio planete drži do svoje muzičke folk tradicije.

KRSTIĆ: Dok je čitav svet uveliko gradio veličanstvene muzičke priče sa svojim muzičkim folklorom, kod nas je sve išlo sporije. Bilo je teško u samom početku izboriti se za mesto na muzičkoj pozornici sa tradicionalnim pesmama. Izvorne, tradicionalne, narodne pesme, kako god da ih zovemo, bile su oduvek dobra osnova mnogim muzičarima, kako u pop muzici, tako i u umetničkoj, džezu, roku. Nama je trebalo više vremena da shvatimo i da zavolimo ono što je naše, kao što to čine mnogi narodi i ponosno pokazuju sve karakteristike i svu lepotu svoje muzičke tradicije. Za mene lično, najveći uspeh je što je publika koja nas sluša svih ovih godina uvidela koliki trud, rad, znanje, kao i ljubav, poštovanje stoji iza svakog zvučnog izdanja, kao i koncerata “Bistrika” i posebno sam ponosna što smo uspeli da vokalnom i instrumentalnom interpretacijom, kao i aranžmanima, tradicionalnu pesmu i muziku približimo današnjem savremenom muzičkom ukusu.

GLAS: Ko su “krivci” za Vaš ulazak u vode tradicionalne muzike i šta je bio Vaš motiv i cilj, osim ljubavi prema toj vrsti muzike?

KRSTIĆ: Verovatno svi znaju priču i da je presudan bio film “Engleski pacijent” i mađarska pesma, lajtmotiv filma koju je maestralno pevala Marta Šebešćen, to me je poguralo, poželela sam da i ja napravim nešto posebno sa našom tradicionalnom pesmom i tako sam krenula u avanturu sa “Bistrikom”. Često me pitaju kako sam rešila da iz pop voda odem u etno i promenim žanr. Ne mislim da sam promenila žanr, sve to treba posmatrati kao kreativan stvaralački proces, jer savremeni muzički život briše te granice. Treba ići hrabro u istraživanje, a ono će doneti nova rešenja. “Bistriku i meni je donelo.

GLAS: Kako teče Vaš proces biranja pjesama, aranžmana i rad sa kolegama iz “Bistrika” u studiju? Šta je presudni faktor prilikom izbora neke tradicionalne numere, zvuk, tekst, emocija?

KRSTIĆ: Sve je važno, i melodija i tekst. Volim da kažem kako su pesme svojom lepotom same izborile mesto na albumima. Svaka od njih kao imaginarno platno zategnuto đerđefom, za vez raznolikim tonskim bojama i harmonijama. Neke su poznate, neke zaboravljene, vesele ili setne i sve su bile izazov za izvođenje i aranžiranje u stilu koji karakteriše naš rad, sada već 20 godina.

GLAS: Ove godine stigao je i dokumentarni film “Sedam sati udara”, kao dio segmenta proslave dvije decenije rada “Bistrika”, dočekan jako pozitivnim reakcijama?

KRSTIĆ: Dokumentarni film “Sedam sati udara” emitovan je premijerno na RTS-u. Dobili smo odlične kritike i publike i stručne javnosti. Film pre svega ima informativno-edukativni karakter, traje 35 minuta i njime smo obeležili naš jubilej. Dokumentarni film nosi naziv po jednoj od najlepših pesama našeg tradicionalnog blaga, koja nas vraća duhovnoj osnovi kojoj i pripadamo. Pesma je spevana povodom oslobođenja Beograda od Turaka davne 1806. g. Etnomuzikolog Petar Vukosavljević je pesmu “Sedam sati udara” ostavio mlađim generacijama kroz notni zapis. Jedan od prvih zvučnih snimaka ove pesme zabeležila je njegova supruga, eminentna umetnica Svetlana Stević, a “Bistrik” je 2000. godine tonski zabeležio na svom prvom albumu. Pesma je svečanog karaktera i već godinama otvara koncerte “Bistrika” kod nas i u svetu. U filmu je predstavljeno sedam pesama koje su obeležile karijeru “Bistrika”. Članovi “Bistrika” i ja govorimo o našem dvadesetogodišnjem radu, kroz film se smenjuju arhivski materijali od 2000. godine do danas, kako “Bistrik” u Radio Beogradu priprema pesme iz fonoteke, kako melografišemo zapise. Zabeležen je i deo pesama i rad orkestra “Bistrik” u Studiju 6, smenjuju se video-zapisi istoimene pesme u prestižnim koncertnim salama, Koloseum u Rimu, Kenedi centar u Vašingtonu, Džakarta, Salvador, Pariz, Brisel.

GLAS: Kada smo kod filma, radili ste namjensku muziku za nekoliko filmova i serija, uz fascinantne rezultate. Koliko Vam se kao umjetniku bilo teško prilagoditi idejama drugih umjetnika i drugoj vrsti umjetničkog medija, poput filma i televizije?

KRSTIĆ: Rad na muzici za serije i filmove je nešto što bih volela da radim do kraja života, tako je uzbudljivo, inspirativno. Potpuno je drugačiji pristup u odnosu na rad za albume “Bistrika”. Sa Mikijem iz orkestra “Bistrik” sam radila muziku za filmove i serije, pomenuću samo neke, a to su “Zona Zamfirova”, “Branio sam Mladu Bosnu”, serija “Crna svadba”. Miki i ja smo tim koji radi već 20 godina i do sada smo imali divnu saradnju sa rediteljima, glumcima i čitavim ekipama. Posao kompozitora za primenjenu muziku je zahtevan i odgovoran, ali kada vas ponese atmosfera i kada zakoračite u taj svet, nije vam ništa naporno, ne može se govoriti o težini, već o ogromnom zadovoljstvu jer se trudite da radite najbolje što možete i znate, i divno je kada se sve uklopi kako treba, a muzika upotpuni, obogati sliku.

GLAS: Ove godine prvi album “Suncokreta” puni 45 godina. Kako danas gledate na taj period, koji je bio mnogo naivniji i mnogo više idealistički u odnosu na ono što se danas prodaje pod pop muzikom?

KRSTIĆ: Vreme “Suncokreta” je najlepše vreme moje mladosti. Moram reći da sam srećna što sam prve muzičke korake napravila u dve najznačajnije pop grupe tog vremena, u “Suncokretu” i “Ranom mrazu”. “Suncokret” je imao ozbiljnu karijeru, bio je omiljena akustičarska grupa u celoj Jugi. Vreme jeste bilo kao što rekoste naivnije, ali bih dodala da je tada muzička scena bila bogata izvanrednim muzičarima i da je to period koji je iznedrio velike zvezde koje su i danas na sceni. Vremena se menjaju, muzika je danas dobila neko novo lice. Prošla su ona stara dobra vremena kada je muzika bila nešto posebno.

GLAS: Da li ste ikad razmišljali o ideji nekog reizdanja Vaših solo albuma “Prevari večeras svoje društvo sa mnom”, “Iz unutrašnjeg džepa”, “Bilja” i albuma za djecu “Loptom do zvezda”, koji su svaki na svoj način ponudili zanimljivo tretiranje pop muzike?

KRSTIĆ: Iskreno, nisam razmišljala o reizdanjima tih starih pop albuma. Čuvam ih u srcu, lepe su to uspomene iz bezbrižnih osamdesetih.

Ljubav

GLAS: U Banjaluci ste, bez pretjerivanja, takoreći na domaćem terenu, uz nekoliko antologijskih nastupa u protekle dvije decenije. Kakva su Vaša očekivanja i šta publika može očekivati od večerašnjeg nastupa?

KRSTIĆ: Banjaluka je grad koji je od samog nastanka “Bistrika” pružao veliku podršku ovome što radimo i to traje do danas. Velika je to ljubav i poštovanje i to je obostrano. Mnogo se radujemo ovom susretu. Koncertni program za ovu priliku smo sastavili od pesama sa svih pet albuma, ali smo spremili i dve pesme sa novog albuma koje ćemo izvesti i najaviti izlazak albuma “Biljur”.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.