Aleksandra Kovač: Klavir za radosti i tuge

Poslije toga se u potpunosti okrenula solo karijeri i snimila dva albuma "You and Me " i "Med i mleko".

U razgovoru za "Glas Srpske", Aleksandra je pričala koliko voli muziku, šta joj je značila MTV Adria nagrada koju je dobila 2006. godine, te koliko joj je važna porodica.

* GLAS: Bavite se muzikom od 13 godine. Zašto ste prvi solo album izdali relativno kasno iako ste imali i kvalitet i uslove?

ALEKSANDRA: Smatram da sve dođe u svoje vreme, po nekom prirodnom procesu. A ja sam u muzici celi život i sa Kristinom komponujem i pevam muziku od malih nogu. Kada nismo pevale i komponovale, išle bismo sa tatom u studio i sve što bi tamo videle, upijale bismo kao spužve. Tada sam, kao jako mlada devojka, naučila sam šta znači raditi u studiju.

Svoj solo album nisam snimila toliko dugo zbog toga što sam se sjajno provodila radeći druge stvari u vezi s muzikom. Jer, kao prateći vokal nekih od najpopularnijih domaćih izvođača kao što su "Bajaga" ili "Riblja čorba" naučila sam mnogo, isto kao što sam naučila od poznatog londonskog klavijaturiste Ričarda Kotla, koji me tih godina pozvao u London da u studiju otpevam nekoliko njegovih pesama.

* GLAS: Pretpostavljam da ste svoje višegodišnje iskustvo ugradili u album "Med i mleko", što se nesumnjivo čuje. Posjeduje li album i neke lične crte koje se tiču, recimo, vašeg emotivnog života?

ALEKSANDRA: Svako ko je preslušao album, može da oseti da sam u album unela ceo jedan deo mog života. Ja sam neko ko se najbolje izražava svojim glasom i svojim pesmama. I kada sam sretna i kada imam loš dan, naći ćete me u sobi za klavirom, kako pevam satima... To je najlepša stvar u mom životu... Muzika... Ona je uvek tu.

* GLAS: Koliko vam iskustvo zvano "K2" znači u kako u životu, tako u karijeri?

ALEKSANDRA: Kristina i ja smo celi život pevale zajedno, i pevamo i dalje. Početkom devedesetih Ričard Kotl je ostavio naš demo u poznatoj menadžment kompaniji "Mismanagmant", koji su nas pozvali i ponudili nam petogodišnji ugovor. Mi smo to svakako prihvatile, i u naredne dve godine smo svakodnevno radili u studiju sa kompozitorskim imenima kao što su Derek Brembl ili Espen Lind, koji rade sa Vitni Hjuston, Bijons Nouls, Anastazijom. Naveče bi nastupale po klubovima i mislim da nema značajnijeg kluba u Londonu u kome nismo svirale tih godina.

"K2" je nastao kada smo se vratile u Beograd, a muzika koju smo pravile je bila pokušaj da se kroz kompoziciju ukaže ljudima na pozitivan stav i razmišljanje. To je ljudima tih godina bilo i te kako potrebno.

* GLAS: Koje su razlike između vas i Kristine, kao osobe i kao umjetnika?

ALEKSANDRA: Obe smo izuzetno predane i posvećene muzici. Kao ličnosti smo sušte suprotnosti i zbog toga toliko dugo i kvalitetno sarađujemo, jer u tim razlikama je suština. Jedna smo drugoj najveći obožavatelji. Na njenom albumu, pevala sam prateće vokale i radila vokalnu produkciju, a ona je na mom napisala par prelepih tekstova.

* GLAS: Vaš otac Kornelije Kovač, jedan je od najpriznatijih kompozitora na ovim prostorima. Koliko je on uticao na vas?

ALEKSANDRA: Ma tata nas je još kao male pustio da same istražujemo muziku, donosimo dobre i loše odluke. On bi nam pokazivao partiture i svirao zajedno sa nama. Ipak, moja pokojna mama, je možda i više uticala na mene, jer je ona sa nama radila te sitnice od najveće važnosti. Tako bi zajedno vežbale solfeđo, mama bi slušala naše nove pesme i zajedno bi maštale o uspehu. Moram da odam priznanje svojom majci, koja je bila jedan od najboljih tekstopisaca koje poznajem, a napisala je tekstove poznatih pesama kao što su, "Ti si mi u krvi", "Smejem se bez smisla", "Zlatni dan". Mislim da su mi roditelji svojom ljubavlju omogućili da izrastem u zdravu i normalnu osobu.

MTV Adria nagrada

* GLAS: Na MTV Europe Music Anjards 2006. godine, dobili ste nagradu "Best Adriatic Act". Da li ste bila iznenađeni i koliko vam jedna takva nagrada znači u životu?

ALEKSANDRA: Onog trenutka kada sam dobila nagradu bila sam presrećna. To mi dođe kao neko ispunjenje sna. Sada se MTV nagrada sa mojim urezanim imenom šepuri na stočiću kraj kreveta i prva je stvar koju ugledam kada se probudim. Namerno sam je tu stavila, da me podseti da je moguće ispuniti svoje snove.

Kristina Kovač - Kolena - video

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.