Zoran Penevski, pisac, za “Glas Srpske”: Naša kultura je istorija savjesnih pojedinaca

Rekao je ovo za “Glas Srpske” Zoran Penevski, pisac, scenarista i urednik, komentarišući zašto životna priča Ksenije Atanasijević, junakinje njegovog romana “Elegija o beloj devojčici” (Laguna), djeluje kao izmišljeni materijal za holivudski film, ali nažalost nije, nego je stvarna priča o sudbini osobe koja se nikad nije uklapala u stavove većine. Kako pisac kaže dodatnu težinu njenoj sudbini davala je činjenica da je bila žena i naučnik u društvu koje nije sklono ni individualcima, a kamoli ženama izvan patrijarhalnog sistema.

- Ksenija je morala da se probije kroz “mušku” inteligenciju, dokazujući da žena može da se bavi filozofijom, da se bori protiv čaršijskih naklapanja o svom ljubavnom životu, da odbaci profesorsku karijeru da se ne bi uprljala malograđanskom bujicom, da se suprotstavi nacistima, da sačuva glavu od komunista, da istrpi uklanjanje iz javnog života i pri tome napiše više stotina radova i nekoliko knjiga i prevede nekoliko značajnih dela poput Spinozine “Etike”. Žao mi je što nam nije ostalo neko njeno izvođenje na klaviru, jer je muzika bila njena najveća ljubav - rekao je Penevski.

GLAS: Kroz Vaš roman prepliću se sudbine Ksenije Atanasijević i drugih stvarnih osoba iz života Srbije i Jugoslavije. Koliko je teže baviti se u formi fikcije životima stvarnih osoba, koliko se u tom postupku autor mora držati činjenica, a koliko dati sebi prozne slobode?

PENEVSKI: Tome prethodi više godina istraživanja, a potom svojim duhom pokrećete njihova bića. Svaka scena u romanu je istinita, ona se odigrala, ali način na koji je prikazana podrazumeva laviranje između činjenica i autorskog rukopisa. Sve je i podređeno strukturi romana. Otuda okvirna pripovetka koju je napisala Ksenija Atanasijević “Elegija o beloj devojčici”, koja je potom ugrađena u moj roman, predstavlja okosnicu njene sudbine, jer se način egzistencije svakog stvaraoca vidi u njegovom delu. Pored toga, priča ima svoj dosledan katalog boja i njinog značenja, a osnovni ton romana je glas same Ksenije, provučen kroz filter pisca da se ne bi videla granica između to dvoje.

GLAS: Njena sudbina nakon života bila je jednako tragična, kao i tokom života, tačnije rečeno ni mrtva nije ostavljena na miru. Da li je ona tako radikalno tretirana zbog činjenice da se nije uklapala ni u jedan društveni i politički krug svog vremena ili je prosto ponijela prometejski teret prve žene filozofa u svom vremenu?

PENEVSKI: Nakon što je bila izopštena iz javnog života, nakon Drugog svetskog rata, ona se vratila u poznim godinama, uveliko zaboravljena od strane javnosti. Bez potomaka, njena smrt bila je neopažena pa je i nebriga u vezi sa njenim grobom dovela do toga da on više ne postoji. Čuo sam da postoje indicije da je moguće saznati gde su njeni posmrtni ostaci, ali ništa još ne znamo sa sigurnošću. Mi smo kultura koja zavidi i koja potiskuje one koji su drugačiji. Odnosno, mi smo kultura entuzijasta i samo ličnim angažmanom mnogo toga je sačuvano. Naša kultura je istorija savesnih pojedinaca.

GLAS: S druge strane, Vaša nova knjiga “Vrtoglavi dani u Plavoj šumi”, pisana za djecu, bavi se veselijim temama, kroz specifično iščitavanje forme basne, ali ispod te dječije razigranosti djeluje da svaka priča u njoj ima ozbiljnu poruku i emociju.

PENEVSKI: Možda su ove priče nešto poput ćopićevskog čitanja holandskog pisca Tona Telehena, ali kao i za sve što pišem, i ovde važi da je reč o celini nastaloj sa posebnim zahtevima. Jer, što više zahteva postavite, to je delo jedinstvenije. Ovo su priče u kojima se uvek desi nešto dinamično i neobično, vrtoglavo u šumi koja je plave boje i uvek uz malo humora, veselih junaka i poetske zapitanosti. Deci treba darivati maštu sa zrnom zapitanosti. Sve drugo zvuči mi banalno.

GLAS: Često pišete književnost za djecu, što je vrsta literature koja se ovdje previše često tretira potcjenjivački, a traži veliku odgovornost od autora. Vaš stariji kolega Ršum reče jednom prilikom: “Dete treba da posmatraš, al’ mu nemoj na put stati! Što ga pre čovekom smatraš, pre će čovek i postati!” Koliko mi danas kao društvo posmatramo najmlađe ljude kao čovjeka na čiji put ne treba stajati?

PENEVSKI: S jedne strane decu danas opterećujemo klasicima, jer ne poznajemo dovoljno savremene glasove, a s druge društvene mreže vuku mlade da drže korak sa svojim vršnjacima, što mahom ne pruža zadovoljavajući kvalitet. Izgubljen je autoritet znanja, u školi, kod kuće, u medijima i plovimo ka dobu u kojem će sve biti dovoljno rascepkano i prepušteno slučaju. Problem je samo što ulazimo u period u kojem svako ko zna slova može da smatra sebe poznavaocem i vrednovataljem svega napisanog. Dezorijentisanost će biti glavna karakteristika budućnosti.

GLAS: Kao urednik, kritičar, prevodilac i esejista, dali ste ogroman doprinos na srpskoj književnoj sceni. Kako Vam se iz oba ugla, autorskog i uredničkog, čini domaća književna scena, koja robuje brojnim ideološkim i političkim podjelama, uz odsustvo profilisane kritike i sve većeg bavljenja populističkim temama i trendovima, uz sve veći jaz između autora, žirija književnih nagrada i publike?

PENEVSKI: Najpre čini mi se da se smanjuje broj izdanja, a istovremeno povećava žanrovska profilisanost. Potom lako je doći do izdanja, ali je teško dopreti do publike, jer su mediji potplaćeni kanali. I opet, kad su nagrade i kritičari u pitanju, stvari su individualne. Lično, ono što vidim kao dobre knjige, to ne vidim često na pijedastalima. U savremenoj produkciji postoje sjajne nove knjige, i za decu i za odrasle - ako treba da pravimo razliku, i ne treba brinuti o budućnosti. To jeste manjina naspram politikantskog i ideološkog spisateljstva, naspram favorizovanja na društvenim mrežama, ali ona postoji. Greh je samo što je malo prostora i vremena da se čitaoci obrazuju.

Strip

GLAS: Iza Vas je dugogodišnje iskustvo u strip-umjetnosti i značajan scenaristički doprinos domaćem stripu. Kako Vam se danas čini domaći strip u tom jednom pomalo čudnom paradoksu da nikad više nismo imali izdavača i dobrih strip-umjetnika, a sve manje domaćih stripova (osim nekoliko časnih izuzetaka)?

PENEVSKI: Dobro pitanje, ali rekoh već, kod nas se kultura svodi na aktivnost entuzijasta. Strip je tako i preživeo u Jugoslaviji. Danas ima bolji status, ali tržište je malo i nejako i to odlučuje o malom broju domaćih izdanja. Preostajemo nam samo da radimo i uživamo u tome, bez obzira na domete, ništa drugo. Stvaranje sreće je u sreći stvaranja.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.