Živko Vlahović za “Glas”: Manjak prevodilaca loš za dobre pisce
BANjALUKA - Naša književnost nije popularna u Francuskoj, ne prevodi se dovoljno, ne doživljava uspeh koji zaslužuje, a to je iz više razloga. Taj sam koji, gotovo svaki put, traži autore i njima izdavače u Francuskoj, ali mi fale saveznici u tom izboru.
Riječi su ovo prevodioca i izdavača Živka Vlahovića, koji živi i radi u Parizu, a koji je za “Glas Srpske” govorio o položaju srpske književnosti u Francuskoj te o radu Izdavačke kuće “Slavitude” koju vodi.
- Ne možemo da se oslanjamo na domaće nagrade. S druge strane, evropske nagrade se dodeljuju piscima koji pišu o jednoj istoj tematici, rezultat je da francuska publika ima pogrešan dojam o našoj književnosti, kao i strani izdavači koji na svojim koricama, kad objavljuju spisateljice iz Srbije i Crne Gore, stavljaju rakete sa dekolteom - dodao je on.
Istakao je da je najčitaniji srpski autor u posljednje vrijeme bio Aleksandar Gatalica.
- “Veliki rat” se u Francuskoj prodao u preko 10.000 primeraka, a i Dragan Velikić je dobro prošao sa “Islednikom”. Nadam se da će drugi tom “Nove BHCS poezije” napraviti bum, interesovanje je veliko - kazao je Vlahović.
Govoreći o prevodiocima na srpskoj kulturnoj sceni, naglasio je da ih nema mnogo.
- Poznajem prevodioce koji se aktivno bave prevođenjem, ponekad primetim ime nekog prevodioca za kog nisam ranije čuo. Ponekad se čak i bojim jer primećujem odlične pisce kod nas i pomislim da će oni biti prve žrtve nedostatka prevodilaca. Ali da li će veći broj prevodilaca doneti više prevoda, nisam siguran, jer ako izdavači ne žele da objave našu književnost ili ako su u situaciji da ne mogu da pokriju prevodilačke troškove, veći broj prevodilaca neće ništa doneti - objasnio je Vlahović.
Ispričao je da mu je dosta prevoda propalo jer nisu dobijali adekvatne subvencije, te dodao da bi bilo neophodno poraditi na tome.
- Potrebna je veća finansijska podrška za prevode na francuski. To je velika motivacija za izdavače i sigurno bismo imali veći broj prevoda na godišnjem nivou. Verujem da bi bilo efikasnije da naše izdavačke kuće zastupaju svoje pisce umesto prevodilaca i traže im direktno izdavače u inostranstvu - rekao je on.
Budući da Izdavačka kuća “Slavitude” pruža priliku studentima da prevode, Vlahović nam je ispričao da je kroz ovu kuću do sada prošlo 60 prevodilaca.
- Zbornike volimo da prevodimo sa studentima kako bismo preneli ljubav prema prevođenju. Među studentima iz regiona su mnogi koji će održavati frankofoniju kod nas, nije samo u pitanju slovenska kultura u Francuskoj, nego i francuska kultura kod nas. “Slavitude” je krajem 2022. pokrenuo besplatne časove teorije prevođenja i prakse, i odazvalo se oko 40 studenata iz Beograda, Niša, Novog Sada, Nikšića i Zagreba. Ponekad ni mi sami ne shvatamo koliko možemo da pomognemo kulturi - istakao je on.
Kako je kazao, prethodna godina je bila prekretnica za “Slavitude” i godina kada je trebalo ne samo održati temelj postavljen 2020. nego i potvrditi status ove kuće kod svih, u Francuskoj kao mlada izdavačka kuća koja će objavljivati sve više slovenskih autora, a u regionu da je ne samo izdavač koji želi da bude odskočna daska autorima već i respektabilni francuski izdavač koji ima moć da promoviše na najbolji mogući način slovensku književnost.
- Sve smo to pokazali odličnim rezultatima, dramom Aleksandra Gatalice koja je objavljena krajem 2021. i koja će se uskoro rasprodati i objavljivanjem pesnika poput Šimona Cubote - objasnio je Vlahović.
Dodao je da su u protekloj godini stvorili veći čitalački odbor, dobili najviše rukopisa, organizovali dva konkursa te da su im se pridružili novi saradnici, prevodioci i partneri.
Govoreći o planovima “Slavitude” za ovu godinu, Vlahović je naglasio da će od 20. februara u prodaji biti zbirka pjesama Lidije Deduš “Razglednice iz prašnjave republike” te da će u martu otvoriti novu ediciju, BHCS klasici.
- Prvi autori koji će biti objavljeni su Rade Drainac i Tin Ujević. U aprilu će izaći zbornik od kojeg najviše očekujemo ove godine, a to je drugi tom “Nove BHCS poezije”. Godinu ćemo završiti zbirkama pesama Aleksandre Batinić, Vladana Miljkovića i jednog poljskog autora, Mikolaja Virzikovskog - poručio je Vlahović.
Nedavno je na francuski jezik preveo pjesmu “Vera Pavladoljska” Matije Bećkovića, a kazao nam je da će Zbirka “Vera Pavladoljska” na francuskom izaći 2024. godine.
- U pitanju je veliki poduhvat i ne želim da žurim, to je, po meni, tajna dobrog prevoda. Prevodiocu koji ide od knjige do knjige i prevodi nekoliko sati dnevno je suđeno da upropasti delo autora tako što se često ne pozabavi autorovim stilom i odustane od poteškoća jer mora da ispoštuje rok - zaključio je on.
Srbija poezijom ispred Francuske
Vlahović je istakao da prati srpsku scenu i pjesnike koji prolaze kroz radionice Zvonka Karanovića, ali i pjesnike iz cijelog regiona.
- Ima tu mnogo talenata, poslednji koji me je oduševio je Amar Ličina. Meni se to lično dopada, zanimljivo je koliko smo ispred Francuza kad je u pitanju poezija, tamo se ona ne objavljuje više toliko, zamislite tek kada je naša poezija u pitanju, gotovo je nemoguće plasirati je - rekao je on.
Dodao je da je zato “Slavitude” redovno objavljuje, te da taj pokret ne može da prođe nezapaženo u Francuskoj. Stoga smatra da će drugi tom “Nove BHCS poezije” usidriti novu generaciju naših pjesnika u Francuskoj.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.
