Zdravko Šotra za Glas Srpske: Iza mene stoje mnoga djela i nedjela

Započinje ovako svoju priču za "Glas Srpske" legenda srpske kinematografije, reditelj Zdravko Šotra, koji je lični pečat ostavio na kultnim naslovima kao što su "Više od igre", "Braća po materi", "Boj na Kosovu", "Lajanje na zvezde"...

U rediteljskoj stolici sa istim žarom sjedi i danas, kada ima 83 godine i sa nestrpljenjem iščekuje premijeru filma "Santa Maria della Salute" o velikanu srpske poezije Lazi Kostiću, koja je najavljena za 20. decembar u Beogradu. Sa kolikom posvećenošću je radio na ovom projektu najbolje govori činjenica da je napisao 14 verzija scenarija dok snimanje nije počelo.

- Tema je veoma izazovna, složena i kada sam istraživao materijal o Lazi Kostiću, iznenadio sam se koliko malo znamo o njemu. On je značajna figura iz naše kulturne, ali i političke istorije. Reč je o jednoj veoma složenoj ličnosti, pesniku koji je bio omiljen i u svoje vreme, ali i borcu za nacionalno oslobođenje - priča reditelj o novom filmu u kome oživljava jedna od najvećih srpskih ljubavnih priča.

Majstor stiha, Kostić je pisao i filozofske rasprave, bio je novinar i prvi predsjednik Udruženja novinara u Srbiji, ali i član srpske delegacije za berlinski kongres, kao i čovjek koji je govorio osam jezika. Vlast kralja Milana Obrenovića ga ja hapsila zbog tekstova u novinama.

- Laza nam je u nasleđe ostavio jednu vanredno bogatu lirsku baštinu u kojoj je i pesma "Santa Maria della Salute", po svojoj dubini dostojna svetskih antologija. Upravo nju smo uzeli za naslov serije i filma zato što je ljubav sa Lenkom i posle njene smrti davala smisao pesnikovom životu - ističe Šotra, podsjećajući da je čuveni poeta čitavu deceniju pisao tu pjesmu.

- Dobro to je što su i njegovi savremenici osećali potrebu da o njemu nešto zabeleže. Jedan od njih je pisac Simo Matavulj, koji je opisao njihov susret u Crnoj Gori. Kada je Laza, koji je svakodnevno vežbao, počeo da trči oko Cetinja, pastiri su ga u čudu posmatrali. Matavulj mu se pridružio da ljudi ne pomisle da je Kostić lud - otkriva dio radnje u filmu reditelj.

Ističe da je jedna od glavnih stvari u njegovom poslu da dobro podijeli uloge.

- Uvek su se čudili zašto sam nekome dao baš tu ulogu i posle se ispostavilo da je to bilo sa razlogom. To je deo rediteljske veštine, a verovatno i velikog iskustva jer se već šestu deceniju bavim ovim poslom. Kažu mi da uzimam samo dobre glumce, ali kada je reč o ozbiljnim zadacima, to tako mora da bude - "pravda" se Šotra, uz napomenu da je prezadovoljan kako su Vojin Ćetković i Tamara Aleksić odigrali uloge Laze i Lenke.

U godine predanog rada stali su brojni filmovi i serije, među kojima su "Zona Zamfirova", "Ivkova slava", "Šešir profesora Koste Vujića", ali postoji nešto što mu je posebno priraslo za srce.

- Serija "Više od igre" je nešto što najviše volim. Istina, radio sam mnoge stvari koje su bile obični zadaci, ali sam se trudio da ne izgledaju kao da sam mobilisan da to uradim, nego da ih uklopim u moje stvaralaštvo. Tek u penziji počeo sam da slobodno biram šta ću da ekranizujem - priznaje čovjek za koga kolege kažu da je neumoran i da ima nevjerovatnu snagu.

I na setu serije o Lazi i Lenki bio je aktivan od jutra do mraka.

- U mojoj ekipi su se čudili, ali to je ona hercegovačka izdržljivost koja mi daje ogromnu energiju da napišem tekst scenarija na 500 strana i da snimamo na desetak objekata širom Srbije i Crne Gore - priča Šotra.  

Na sve gleda sa optimizmom, napominjući da nikada nije volio da se žali kako su loši uslovi za rad. 

- Teško je u svetu umetnosti, ali ako čovek hoće da se bavi ovim poslom, mora da ima dodatnu silu u sebi da prevazilazi teškoće. Ne sme da kuka čim se pojavi prva prepreka. Neke stvari sam deset godina čekao da uradim, pa na kraju uspeo - priznaje reditelj.

Uprkos tome što je cijeli život proveo stvarajući filmove, kaže da nema posebne tajne u onome što radi.

- Divim se onim rediteljima koji znaju da analiziraju ono što rade. Moraću da razočaram sve koje to zanima, ali ne znam šta me inspiriše. Radim onako kako umem i znam, a ne znam odakle mi nadahnuće - zaokružuje priču Šotra.

Kamen sa rodne kuće

- Namerno sam, kada sam snimao "Ranjenog orla", "premestio" scenario u Trebinje. Odem nekada u moj rodni kraj - Kozice pored Stoca. Jedan od naša dva čardaka je srušen, a u drugi se vratio moj rođak. Odneli su čak i obrađeni kamen iznad vrata na kome je pisalo: "Petar Šotra - trgovina mješovitom robom". Odnose kamen po kamen sa naših čardaka - priča Zdravko Šotra.  

Umjetnici nekada bili zvijezde kafana

- U moje vreme u kafane su dolazili ljudi koji su onda bili popularni kao što su danas pevači. Pesnici, glumci i slikari su bili tadašnje zvezde. Kafane su u tom društvu odisale duhovnošću. A onda su se pojavili neki drugačiji ljudi i razbili tu atmosferu. Pisci i ostali kulturni radnici sada se slabo pojavljuju u kafanama - kaže Zdravko Šotra. 

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.