Traganje za skrivenim jezičkim blagom
Banjaluka - Značajna postavka za srpski jezik i kulturu "Jezik i pismenost" otvorena je juče u Narodnoj i univerzitetskoj biblioteci Republike Srpske.
Izložba, koja će biti otvorena do 3. septembra, već je obišla Srbiju, a poslije Višegrada stigla je i u Banjaluku. Izložba je plod saradnje nacionalne biblioteke sa Narodnom bibliotekom "Vuk Karadžić" iz Kragujevca.
Direktor biblioteke iz Kragujevca Mirko Demić prilikom otvaranja kazao je posjetiocima da su izložbu pripremali pola godine.
- Po mom ličnom osećanju, poverenje da rade na ovoj velikoj postavci ukazao sam dvema eminentnim damama koje se bave starom književnošću i srpskom pismenošću. Reč je o Tatjani Suvotin iz Narodne biblioteke Srbije i Dušici Grbić iz biblioteke Matice srpske - rekao je Demić.
Žao mu je, kako kaže, što posjetioci u Banjaluci neće imati priliku da vide cijeli koncept koji su one osmislile, već samo dio postavke.
- Postavka podrazumeva panoe na kojima se nalaze fotografije naših najvažnijih rukopisnih knjiga koje istovremeno pričaju priču o razvoju našeg pisma, ćirilice. To su fotografije iz svih važnih jevanđelja koja predstavljaju faze u razvoju ćirilice - objasnio je on.
U Banjaluku su donijeli desetine kataloga koje su prave publikacije i knjige, a u tim katalozima je priložen i CD koji može biti edukativne prirode.
- Pored toga mi smo pokušali da odgovorimo na još nekoliko pitanja koja za ovu priču u Banjaluci nisu tolio važna, a nama je u Kragujevcu bilo važno da pokažemo koliko je i Kragujevac jedna od tačaka u kulturi gde su se neke stvari važne za tu kulturu odigravale - objasnio je Demić.
Istakao je da je ova izložba bila idealna prilika da se u 2014. godini oda poštovanje Vuku Karadžiću, po kojem njihova biblioteka i nosi ime.
- U 2014. godini obilježavali smo 200. godina od prve pesmarice i sve se vrtilo oko Vuka Stefanovića Karadžića. Ovo je idealna prilika da ukažemo koliko još treba da radimo, te da nije dovoljno samo čuvati rukopise. Potrebno je tragati i za onim skrivenim, čija nam sudbina nije poznata. Dešava nam se da svake godine dolazimo do nekih otkrića naših kolega koji se profesionalno bave tim - naglasio je Demić.
Utisak
- Želimo da postavka ostavi što jači utisak, posebno sada kada smo svedoci da se u Hrvatskoj ćirilica osporava kao deo identiteta srpskog naroda. To nam zadaje dodatnu aktuelnost da ispitamo koliko mi poštujemo ćirilicu, koliko poznajemo njenu istoriju, i da dokažemo onima koji ne znaju ćirilicu da je ona deo i njihove tradicije - rekao je Mirko Demić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.
