Svetozar Babić: Pozorište podsjetnik za ljudsko u čovjeku

I moram priznati kad sam došao prvi dan na snimanje nije mi bilo svejedno, ipak se radi o velikom projektu, što je velika odgovornost, pri tom igram lika koji je u samom centru filma i oko koga se sve odvija, ali to je valjda normalno, rekao je za “Glas Srpske” talentovani glumac Svetozar Babić, koji je napravio maestralnu ulogu u filmu “Ciklus” u režiji Marka Jovičića i Jelene Stojković.

Nije se posebno pripremao za ulogu, ali je neprestano razmišljao o liku Vukašina, koji tumači.

- Na akademiji nas uče kako treba da izbegavamo da igramo stanje, doduše film to podnosi te mi je to došlo kao olakšica za neke stvari u vezi sa likom. Nije bilo posebnih priprema, ali iziskivalo je neprestano razmišljanje o karakteru, u kojem smeru ići i kako. Mogu reći da sam zahvalan što sam imao oko sebe par ljudi koji su mi često davali savete i usmerenja ka čemu da idem pa smo na kraju to sve uspešno završili i mislim da smo uspeli u onome što smo zamislili - kazao je Babić.

GLAS: Kažu da glumci u većini slučajeva kopaju po sopstvenim umnim radionicama gdje grabe neka životna iskustva, ne bi li na taj način dali neku adekvatnu boju i pečat liku koji tumače. Da li je to slučaj sa ulogom Vukašina ili je to ipak stvar glumčeve mašte?

BABIĆ: Ne mogu da kažem da je to bila puna improvizacija, to je više bio neki moj raspored stvari kako bi to trebalo da teče. S obzirom na moj lik koji je stalno u stanju, on i nije u toj atmosferi gde bi se sad moglo nešto puno šarati i improvizovati. Meni je posebno drago bilo što su svaku moju ideju i način kako razmišljam u vezi sa likom usvajali reditelj i drugi saradnici.

GLAS: Kakva je bila saradnja sa rediteljima Markom Jovičićem i Jelenom Stojković?

BABIĆ: Nadasve uzbudljivo i interesantno, s obzirom na to da je ovo moj prvi veći projekat. Naravno postojali su momenti kad je bilo izuzetno naporno i sa moje i sa njihove strane zbog svih tih uslova koji su nas pratili tokom celog snimanja, nije bilo lako, ali na kraju mislim da smo napravili pravi rezultat, što publika može da primeti gledajući ovaj film. U suštini ja sam zadovoljan kako je sve to ispalo.

GLAS: Prošle godine ste imali premijeru u pozorištu “Teatrijum” u Beogradu, sa predstavom “Trg ratnika” po tekstu Nika Vuda. Naime, riječ je o emotivnoj predstavi koja budi empatiju u ljudima, rijetko ko se ogluši na ta osjećanja koja ste uspjeli prenijeti na publiku svojim glumačkim talentom. U predstavi igrate sa Teodorom Gačić sa kojom ste režirali ovaj komad. Možete li reći nešto više o ovom autorskom projektu?

BABIĆ: Predstava je napravljena namjenski kao premijerna predstava u sklopu prošlogodišnjeg festivalskog repertoara “Teatrijuma”. Jedan od glavnih “krivaca” za ovu dobru predstavu sigurno je Tihomir Tika Stanić. Dugo sam raspravljao sa Stanićem i Markom Misiračom koji bi tekst najviše odgovarao za festival i došli smo do zaključka da je to “Trg ratnika” i odmah smo se bacili na posao. Posebno moram da kažem da je to bio jedan od najdražih procesa u mom životu, jer sam radio sa osobom koju volim, a to je moja devojka i koleginica Teodora Gačić. Tekst je jako interesantan i jako inspirativan i bavili smo se temama koje su nesumnjivo aktuelne, a pogotovo danas. To su teme rata i emigracije iz ugla deteta u datom vremenu gde ratovi počinju i rasplamsavaju se širom sveta. Zaista smo uživali tokom procesa i mislim da smo napravili jednu divnu i kompaktnu predstavu. Moram da spomenem da smo imali dosta nezaboravnih igranja i ovde u RS i u Srbiji. Nastupali smo u Beogradu na nekoliko scena, zatim ovde u Banjaluci, Čelincu, Prijedoru i po reakcijama publike i njihovim komentarima vidim da smo uradili dobar posao sa ovom predstavom, čiji život još traje. Uspela je da prebaci rampu i da dirne publiku, jer sama ta tema budi empatiju u ljudima, što je bio naš cilj. Po mom mišljenju zapravo pozorište treba da služi kao podsetnik na to šta je čovek i šta je to ljudsko u čoveku u punom smislu te reči, a ova predstava to postiže i čini.

GLAS: Zanimljivu ste rolu napravili u predstavi “Bez mene” u režiji Isidore Pajčin, koja takođe glumi sa Vama i Aleksandrom Plahin. U predstavi tumačite lik negativca, mladića čiji su etički kodeksi prilično opskurni, vjerujem da je sigurno bilo izazovno i uzbudljivo raditi na ovoj ulozi, jer se prvi put nalazite u ulozi negativca i izgleda da Vam leže uloge loših momaka, barem se da primijetiti po reakcijama i kritikama ljudi koji su gledali predstavu. Kako doživljavate ovu ulogu?

BABIĆ: Ovo je jedna jako zanimljiva predstava u kojoj se govori o mladom čoveku i njegovom psihološkom i emotivnom snalaženju u ovom svetu. Igram izgubljenog čoveka koji je krenuo stranputicom u etičkom i moralnom smislu. Na prvu bi svako pomislio da je to negativac, međutim niko nije u punom smislu te reči negativac ,pa ni ovaj lik koji igram, jer svi mi podjednako nosimo u sebi i dobro i loše. U predstavi na neki način predstavljam negativan koncept mladog čoveka koji je skrenuo sa puta, zaplovivši po svetu bez ikakvih etičkih kodeksa, skrupula, što bi se reklo u narodu, manipulator.

GLAS: I za kraj, imate li nešto novo u planu kad je u pitanju svijet dramske umjetnosti?

BABIĆ: Što se tiče novih projekata u pregovorima sam u vezi sa nekoliko njih, trenutno se kuva, ali ne bih mogao ništa sad da otkrivam, da se nešto ne izjalovi.

“Složna braća” posebno iskustvo

GLAS: Pored pozorišnih projekata, koje opravdano sklapate u nisku uspjeha, i te kako ste uspješni i na filmu i u televizijskim serijama i to se vidi iz nekoliko zapaženih uloga u projektima kao što su: “Složna braća”, “Vrijeme smrti”, “Igra sudbine”, “Nobelovac”, “Ciklus” i mnogi drugi. Koji ćete projekat najviše pamtiti?

BABIĆ: Pamtiću seriju “Složna braća”, jer je stvarno bilo lijepo iskustvo i to je bio moj prvi projekat otkako sam se doselio u Beograd. Dopala mi se cijela ta filmska ekipa, a posebno ljudi iz produkcije sa kojima sam imao priliku da radim i unutar produkcije. Sigurno je od neprocjenjive vrednosti to što sam dijelio kadar sa velikim imenima našeg glumišta, kao što su: Nataša Ninković, Andrija Kuzmanović, Rale Milenković, Ljubo Savanović. Mogu da kažem da mi je posebno zadovoljstvo to što sam se prvi put okušao u ovom projektu, kad je u pitanju komedija kao žanr, zapravo sitkom komedija.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.