Sofija Petrović, operska diva, za “Glas Srpske”: Svaka žena može da nađe dio Karmen u sebi

Dirigenta Stefana Zekića i njegovog brata Vuka koji peva toreadora znam odranije iz Beograda. Sa Markom Živkovićem (tenorom) sam u Novom Sadu pevala Karmen, tako da olakšava to što smo već sarađivali na ovoj operi.

Ovako je razgovor za “Glas Srpske” započela operska diva, mecosopran Sofija Petrović, govoreći o saradnji sa Narodnim pozorištem Republike Srpske i pripremanju opere “Karmen - jedna tragedija”, u kojoj ona pjeva glavnu ulogu Karmen.

Ova opera Žorža Bizea, čiji libreto potpisuju Henri Meijak i Ludovik Alevi, premijerno i reprizno izvedena je proteklog vikenda.

- Bilo mi je divno upoznati divne glumce koji sarađuju s nama u ovoj operi. Bilo je teško sve ovo izvesti zato što pozorište prvi put radi neki ozbiljniji operski projekat kao što je ovaj. Opera je jako kompleksan žanr koji zahteva mnogo detalja, da budu savršeno sinhronizovani i usklađeni. Trebalo je mnogo mukotrpnog rada, svi smo prilično iscrpljeni, ali svim snagama smo ušli u to i predstava je sjajna - rekla je Petrovićeva.

GLAS: Zašto je lik Karmen, kao i čitava priča o kojoj ova opera govori, nešto što je, recimo, zanimljivo gledaocu ovog vremena, tačnije zašto je “Karmen” operski klasik kakav jeste (ako se osvrnemo na to da je premijerno izvedena 1875. godine)?

PETROVIĆ: Tada kada je prvi put izvedena, 1875. godine, Karmen je bila jako kritički dočekana i bilo je skandalozno da se na sceni u to vreme jedna žena tako ponaša. No, ja mislim da je Karmen vanvremenski lik koji se može staviti i u 19. i bilo koji vek, i jednostavno svaka žena može da nađe deo Karmen u sebi. Ona je jedna slobodna, strastvena, vatrena žena i čak bahata, ali na kraju krajeva, mislim da i ona ima i neke nežnije emocije u sebi, koje možemo da vidimo kako se bližimo kraju opere. Ona jednostavno sadrži u sebi razni spektar osećanja koji je jako zanimljiv svakoj glumici za glumiti, uključujući i mene. Veliko mi je zadovoljstvo uvek da izvodim Karmen.

GLAS: Sloboda bivstvovanja, sloboda prava na izbor i na ljubav čine osnovu priče o Karmen. Kako biste Vi opisali tu slobodu, kao važnu slobodu za nje­n li­k, ali i likove čiji životi su upleteni s njenim?

PETROVIĆ: Vidi se na početku po načinu na koji ona hoda, po načinu na koji je ona obučena, našminkana, načinu na koji ona komunicira s muškarcima, slobodno, načinu na koji tu agresiju ispoljava. U svakom segmentu njenog lika mi jasno možemo da vidimo tu slobodu.

GLAS: Šta je Vama kao operskoj umjetnici najveća sloboda?

PETROVIĆ: Najveća sloboda, ako pričamo o sceni, mi je kada savršeno toga dana vladam svojim glasom i svojim telom i svojim umom. I tek onda kada savršeno vladam tim stvarima, ja mogu potpuno da budem slobodna na sceni i opuštena i u liku i maksimalno opuštena i sa drugim kolegama. Ali često, i kada nije dobar dan, adrenalin vas tako zvekne kada stanete na scenu da, možda iako nije sve savršeno na mestu, nekako se sve posloži. Takođe, veliku slobodu daje i kada je dobra scenografija, režija i bitna stvar je kada vam kolege uzvraćaju istom merom kao što vi dajete njima, s jakim emocijama, jakim namerama, kocentracijom i strašću. To je onda jedan neprekidni protok energije koji oseća i publika i koji dovodi do velikog spektakla.

GLAS: Kada je riječ o ulogama i nastupima, kada se osvrnete na nastupe u operskim kućama širom svijeta, koji biste, recimo, nastup mogli posebno da izdvojite i koja uloga Vam je ostala posebno draga ili draža od drugih?

PETROVIĆ: Ako bih se osvrnula na svoje iskustvo do sada, sa moje samo 32 godine, što za moj tip glasa i u ovom poslu su jako mlade godine, tek me čekaju velike stvari. Svaka velika uloga i svako gostovanje su na mene ostavili uglavnom neke lepe emocije, lepa sećanja. Divno iskustvo mi je bilo na Siciliji, sa jednom sjajnom ekipom, koja je muzički i scenski bila odlična. To je opera “Adriana Lecouvreur” gde sam interpretirala princezu De Bujon. Takođe, dobro iskustvo je bio svaki rad u pariskoj operi, bilo je divno iskustvo. Posebno se radujem svom debiju kao Amneris, u operi “Aida” u Austriji.

GLAS: Kakav je život opere u Srbiji u odnosu na neke države (Francuska, Italija) i šta bi, po Vašem mišljenju, još trebalo da se poboljša?

PETROVIĆ: Život opere na našim prostorima, ne samo u Srbiji nego u svim okolnim državama, je jako skroman. Naravno, operska umetnost je umetnost koja zahteva i dobre finansije, što nije uvek lako nabaviti, tako da mislim da je to nekako najveća prepreka kod nas. Našem narodu nedostaje entuzijazma. Kada se lepi projekti naprave, ljudi su i te­ kako željni da dođu i da vide i ova umetnost svakako ima neku svoju publiku. I ovde u Banjaluci pokušavaju neke stvari da se uvedu i budu podignute na neki viši nivo, što je takođe slučaj i u Srbiji. Lagano imamo sve više nekih koncerata i nastupa i, bože zdravlja, nadam se da ćemo se približiti nekim evropskim standardima.

GLAS: Koje uloge ili saradnje priželjkujete u nekoj skorijoj budućnosti?

PETROVIĆ: Postoji još dosta uloga koje priželjkujem s obzirom na to da sam, da tako kažem, tek počela sa mecosopranskim fahom, jer sam studirala sopran, tako da učim razne nove uloge, od kojih su Šarlota u “Verteru”, Amneris u “Aidi” i Eboli u operi “Don Karlo”, tako da, videćemo šta budućnost nosi.

Planovi

GLAS: Kakvi su Vaši planovi nakon izvođenja opere “Karmen” u Banjaluci?

PETROVIĆ: Godina je bila naporna, te nakon premijere u Banjaluci idem da se malo odmorim i moram sesti da pripremam svoju novu ulogu u “Aidi”, što mi je sledeći debi. Pored toga me čekaju još neke nove uloge koje treba da spremam, tako da - čeka me odmor i učenje nekih novih uloga.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.