Snežana Trišić: Drama Pošto pašteta o ožiljcima realnosti
Groteska je, nažalost, naša realnost… Jezivo smešna realnost kojom depatetizujemo tragično osećanje beznađa i bede oko nas i u nama. Svakodnevno spoznajem paradoksalno groteskne pojave i fenomene kojima sam okružena. Ne znam koji žanr može bolje da prikaže našu duhovnu i moralnu izobličenost dovedenu do apsurdno komičnih užasa.
Rekla je to u intervjuu za "Glas Srpske" beogradska rediteljka Snežana Trišić, koja je na scenu "Ateljea 212" postavila komad "Pošto pašteta" mlade Banjalučanke Tanje Šljivar, ovjenčan "Mihizovom nagradom".
- Osim što je moj doživljaj sveta i vremena u kome živim takav, groteska je kao slojevit, asocijativan i moćan žanr ili umetničko sredstvo veliki kreativni izazov za mene - kaže Trišićeva.
* GLAS: Šta je za Vas bilo presudno da se odlučite za režiju predstave u kojoj se pominje i jedna svjetski poznata ličnost, Slavica Eklston?
TRIŠIĆ: Za mene je uvek presudan problem kojim se komad bavi. Za cenu paštete se nikad ne pita, ona je najjeftinija mesna prerađevina, a ovde od tog pitanja sve počinje. Drama je o vremenu duhovnog, materijalnog i moralnog pojeftinjenja, krize, beznađa i gladi zbog kojih su ideali kojima težimo kao društvo ili pojedinci samo utopijski snovi, iluzije i zablude. Ljudsko meso je poistovećeno sa paštetom, mesara ili klanica sa našom zemljom u kojoj od neutoljive gladi ili proždiremo nekog ili smo proždrani. Predstava preispituje uzroke i posledice telesne, emotivne, duhovne, erotske, nacionalne i mentalne gladi našeg društva. U ovoj drami Slavica Eklston se pojavljuje dan pre nego što će iz Maglajana pobeći u svet i postati svetski poznata. Ona će u kratkom susretu podstaknuti glavnog junaka Stojana da joj izgradi budistički hram u Maglajanima, svojim naivnim snom o egzotičnom Japanu gde odlazi da pronađe "sunce koje tamo prvo izlazi". Stojan će graditi hram celog života da bi je vratio, a ona će umesto sunca pronaći svet u kome civilizacijska glad doseže razmere korporacijskog kapitalizma. Ona je ličnost koja povezuje i jedan i drugi svet i zbog toga je važna za ovu priču.
* GLAS: Sa kakvom ste se galerijom likova susreli u komadu Tanje Šljivar?
TRIŠIĆ: Svi likovi u komadu "Pošto pašteta" su kao ožiljci realnosti u kojima postoji zapis naše mitologije, istorije, ideologije, genetike, religije… To je galerija bizarnih i karikaturalnih spodoba koje su dovedene do komično monstruoznih krajnosti egzistencije. Likovi u drami su oni koje srećemo u prodavnici, na ulici, u liftu, u raznim čekaonicama, u gradskom prevozu, kod kuće ili u žutoj štampi i svako na svoj način predstavlja neki od fenomena ovog vremena.
* GLAS: U čemu je najveća vrijednost ovog teksta i predstave uopšte?
TRIŠIĆ: U drami "Pošto pašteta" okriva se autentičan stil i slojevit doživljaj sveta Tanje Šljivar. Ona se bezobrazno, hrabro i duhovito do bizarnosti obračunava sa društvom u kome živi, kao i sa sobom. To je verovatno njen način da preživi u ovoj "prostorno vremenskoj realnosti koju voli i za koju je detinje vezana a koju želi da promeni jer shvata njeno zlo". Taj grč i borbu osetila sam u svakom segmentu drame i lako ih povezala u neki svoj intimni čvor. Predstava raznolikim sredstvima stila i žanra odskače od uobičajenih klasičnih postavki jer izranja iz ubuđalog realizma koji se zapatio na našim scenama, ali i modernih pozorišnih trendova i klišea. Probali smo da napravimo umetničko angažovani čin, koji asocijativno teatralnim sredstvima, znacima i simbolima zadire u mnogobrojne segmente naše realnosti i prapočetaka, u potrazi za odgovorima ili zasićenjem.
Zijah Sokolović
* GLAS: Šta publika koja dođe na predstavu može da očekuje?
TRIŠIĆ: Uzbudljivu predstavu, punu iznenađenja, bezobrazluka, gorčine i humora, koja će ih kao deformisano ogledalo suočiti sa sobom. To je stilski i žanrovski neobična predstava koja obiluje nesvakidašnjim glumačkim bravurama, sa fascinantnim Zijahom Sokolovićem na čelu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.
