Sjećanje na Anu Radmilović živjeće u njenim djelima
Beograd - Srpska književnica i novinarka Ana Radmilović, kćerka Zorana Radmilovića, preminula je iznenada u 43. godini.
Ana je ovaj svijet napustila u utorak, pred ponoć, nakon kraće i teške bolesti.
Mladost je provela uglavnom na Vračaru i u Cavtatu, završila Dvanaestu beogradsku gimnaziju, studirala glumu u Novom Sadu, diplomirala na ulogama sluge Stepana (Ženidba i udadba) i Ane od Kleva (Henri i njegovih osam žena), ali se nije posvetila glumi, nego novinarstvu i pisanju. Već niz godina bila je zapaženi izvještač o događajima sa Kosova.
Objavila je knjige "Zalažem se za laž" (2009, priređivač tekstova svog oca Zorana Radmilovića), kao i uzbudljivu, smiješnu i tužnu prozu "Kad je svet imao brkove", pseudodokumentaristički roman "Tezge, pumpe, u brdima manastiri". Pisala je za mnoge listove i iza sebe ima više od dvije hiljade tekstova, izvještaja, intervjua i kolumni.
Ljubav i poštovanje prema svom ocu Zoranu Radmiloviću često je isticala. Bila je ljuta što ga je naše društvo doživljavalo kao "kafanskog čoveka" jer je, kako je govorila, on bio nešto potpuno drugo.
- Moj otac bio je veoma obrazovan, pravi intelektualac, pogađalo me je što su ga spuštali na nivo kafanskog čoveka. Kada je umro, preselila sam se u njegovu radnu sobu koju smo zvali radenička, i tamo zatekla latinske, starogrčke, španske, nemačke rečnike i raznu drugu literaturu. Bio je veoma studiozan, tako da je identifikacija sa Radovanom III pogrešna, dobar glumac koji je sjajno odigrao jednog malograđanina, ali privatno nije bio ni nalik njemu - isticala je ona.
Ana je pričala i tome koliki ponos, a koliki teret joj je donosilo slavno prezime.
- Veoma sam ponosna na njega i razumljivo je da mi ne smeta. Pošto se vrlo brzo sazna ko mi je otac, verujem da su ljudi zbog toga malo blaži prema meni i manje mi zameraju neke stvari. Možda nije tako, već mi se samo čini, međutim, meni je lepše da verujem u to. Osećam se sigurnije ako mislim da me ljudi nekada malo poštede svoje ljutnje zato što sam mu ćerka - govorila je ona.
Ana je svog oca u knjizi "Kad je svet imao brkove" opisala kao pjesmu ili knjigu, "kao neko zajedničko sećanje".
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.
