Ratko Petrović, pisac: Prava umjetnost uzvišenija od čovjeka
Beograd - Izlizana je ona priča da živimo u vremenu kada jedan klik ili lajk na društvenim mrežama mijenja živote, raspoloženja, kreira sliku o našem svijetu, nudi nam okean različitih informacija. To već svi odavno znamo.
U tom okeanu smjenjuju se, kao i u životu, svakodnevici, dobre i loše stvari, iskrene i lažne, a mi smo ti koji biramo. I možda ovo nije najbolji uvod u priču o poeziji, prozi, muzici, ali u tom "virtuelnom okeanu" pliva jedna ajkula koja se hrani umjetnošću. Riječ je o Ratku Petroviću, čovjeku koji iz dana u dan ima sve više onih koji svojim lajkom pokazuju da prepoznaju iskonsko stvaralaštvo i da za istinu ispisanu mislima ima nade. Poezija i proza Ratka Petrovića iz Beograda, na sreću ne čita se samo na "Fejsbuku", a on je za "Glas Srpske" govorio o sebi, pisanju, načinu na koji umjetnost može da mijenja svijet.
Do sada je objavio pet zbirki poezije koje su se rasprodale u rekordnom roku, ali u posljednje vrijeme posvetio se pisanju kratkih priča.
- Ne znači da je svako nerazumljivo delo ujedno i umetnost. Nešto su prosto pretenciozne nebuloze, a negde niko ne sme da vikne (kao u "Carevom novom odelu" da ničega tu nema i da je car zapravo go). Ne verujem u slobodno tumačenje, mora se razumeti. Mora imati smisla. Mora postojati crta višeg od čoveka u delu, da bi bilo reči o umetnosti - priča Ratko.
Piše o ljubavi, kulturi, svakodnevici, bolje rečeno o svemu onome opipljivom i neopipljivom, što svi vidimo i osjećamo, a nažalost, nemamo dar da pretvorimo u riječi. Mnogo je onih koji pomisle da pisac živi u njihovoj glavi, jer tako vješto oživljava ljudske misli. Na pitanje kakav je osjećaj kada čovjek piše i pisanjem pogađa čitaoce u srce i oplemenjuje njihovu dušu, Ratko kaže da on kao pisac, često nije svjestan toga.
- Ego bi bio oduševljen takvom činjenicom, međutim, s njim se odavno nisam čuo i nismo u najboljim odnosima. Tvrdi da ga ne cenim dovoljno. Šta se tu zapravo dešava? Okrenut si sebi i sopstvenom odnosu prema onome što si napisao. Ne vidiš druge. Mučiš svoju muku. Pri tome, to što pišeš ako si zdrav u glavi, ne osećaš kao genijalno, nego kao nešto istinito. Stoga i nemaš osećaj da je išta posebno i veliko, jer i nije, pošto svi mi svakodnevno utvrđujemo istine vezane za svoj život - kazao je Petrović.
- Onda se s vremena na vrijeme javi neko spolja, napiše šta i koliko znače neke stvari koje sam radio i bude mi drago.
Shvatiš da nisi uzalud postojao na taj način. Uvidiš da je imalo nekog smisla iako je često delovalo sasvim suprotno. Osećaj da si nekako zastranio s tom pričom o pisanju nestane na koji tren - dodaje Petrović.
Ratko na društvenim mrežama ima "ozbiljne čitaoce" koji ga prate, dijele, citiraju.
- Tu sam, jer su ljudi to delili sa drugim ljudima. Da nije toga, niko ne bi znao za mene. Oni su zaslužni za sav uspeh. Bez toga, ko bi bio upoznat s onim što radim? A što se tiče prezentovanja rada na savremen način, takav način prezentovanja na društvenim mrežama je danas svuda zastupljen. Mada, postoji plan da malo kreativnije pristupim tome u nekoj bližoj budućnosti - kaže Ratko.
Što se tiče dizanja ruku od poezije, tu odluku opisuje jednostavno sa: "Promenio sam se".
- Nemam više ničeg zajedničkog s Ratkom od pre jedne, četiri ili deset godina. To su dva potpuno različita čoveka. No, o tome bismo morali temeljno i naširoko, kako bismo izbegli da realni razlozi ne zazvuče kao lična ogorčenost. Ako si otkrio da je nešto zakon, da važi uvek, u svakom slučaju, da A uvek povlači reakciju B, onda se ne možeš osloniti na to da poezija i dalje bude tvoj jezik. Možda više i nemaš pravo na to - objašnjava Ratko.
Smatra da u ovom svijetu živi mnogo velikih pjesnika, ko zna koliko njih, još neotkrivenih, jer niko ne želi da ih objavljuje.
- Tek ćemo za dvadeset godina znati ko su zapravo naši pesnici ovog perioda - ističe on.
Još vjeruje da umjetnost može da mijenja svijet u pojedincu.
- Problem je taj, što je umetnost viša, manje je ljudi razume te utiče na manji broj pojedinaca. Stoga, nikad nećemo imati kritičnu masu pojedinaca koja će moći da stvori bolji svet. Masi je svašta dopadljivo, a kako stvari postaju ozbiljnije, manje ljudi razume umetnost i manje je u prilici da ih ona menja - dodaje Petrović.
Citati:
"Nije bitno kako to ide među ljudima, bitno je kako to ide između vas i nekoga. Među ljudima će uvek biti svačega, među nama može biti samo jednog"
"Nije problem odliv mozgova, nego odliv duša. Bezdušno društvo je daleko gore od prosečno 'pametnog' društva"
"Polovina traži polovinu. A šta traži ono što je celo?
Šta li tek traži ovo Ništa? Nije da Ništa traži - ništa, jer to smo već našli. Nije to"
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.
