Prevodilac Nenad Dropulić za Glas Srpske: Prenošenje emocije pisca najveća odgovornost
Beograd - Ono što mi je bilo najteže i što je uvek najveća odgovornost je da ostanem dosledan jeziku i emociji koju pisac prenosi svojim književnim delom.
Kako je govorio čuveni prevodilac Mate Maras, prevod, pre svega, mora biti tačan, ali ne na račun lepote i mora biti lep, ali ne na račun tačnosti i mora biti jasan, makar i na račun tačnosti i lepote.
Rekao je ovo u intervjuu "Glasu Srpske" prevodilac Nenad Dropulić, iza kojeg je 15 godina konstantnog rada u ovom poslu, a koji će uskoro prevesti i svoju jubilarnu, 150. knjigu.
Istoričar po zanimanju, pasionirani ljubitelj čitanja, književnosti i putovanja, u prevodilački posao je ušao iz čitalačkog bijesa, čitajući knjigu jedne srpske izdavačke kuće iz Beograda. Priliku da se dokaže pružio mu je Dejan Papić, direktor izdavačke kuće "Laguna" iz Beograda, a sa nama je podijelio sve tajne prevodilačkog posla.
- Zadatak prevodioca je da emociju pisca prilagodi srpskom jeziku, tako da čitalac oseti kako to tamo zvuči i miriše, odnosno da mu bude pitko i razumljivo dok čita - ispričao nam je Dropulić.
Rijetko kada prevodilac ima priliku da upozna pisca i svaka mogućnost upoznavanja, priznaje on, je dragocjena.
- Imao sam tu čast i sreću da se upoznam sa nekoliko njih i sada mogu da im pišem ili da se čujemo kada god mi je to potrebno i to mi neopisivo mnogo znači. Pisci su vrlo susretljivi i njima je drago kada se neko zainteresuje za njihovu knjigu, jer je ipak reč o njihovom "čedu" - kaže Dropulić.
On je imao priliku da upozna dosta pisaca čija je djela i prevodio, a kako nam je otkrio, najveću tremu je imao kada je trebalo da upozna Trejsi Ševalije.
- Uživao sam prevodeći njenu "Devojku sa bisernom minđušom". Međutim, toliko sam se uplašio kada je trebalo da se upoznamo, da sam imao i noćnu moru, zato što je ona ipak globalna zvezda i strepio sam da neće biti zadovoljna mojim engleskim. Međutim, kada smo se upoznali, shvatio sam da je ona toliko normalna i divna žena - ističe Dropulić.
Poznanstvo sa Tonijem Parsonsom mu je, kako kaže, u velikoj mjeri pomoglo u prevodu njegovih knjiga.
- Pomoglo mi je to što je on rekao da je svaka knjiga jedan deo mašte, jedan deo autobiografije i jedan deo životnog iskustva. On do te mere to sve meša da, kada ponekad prepričava nešto, nije siguran da li mu je to u knjizi ili mu se desilo i on to priznaje. Međutim, on je takav genijalac sa neverovatnim talentom za krimiće, da je bilo izuzetno iskustvo i družiti se s njim i prevoditi njegova dela - otkriva Dropulić.
Istakao je da mu je književno veče u Banjaluci sa Parsonsom, koje je održano 2008. godine, ostalo u najljepšem sjećanju.
- Sećam se da je veličanstvena sala Banskog dvora bila krcata. Bilo je jako dinamično, a publika nas je oduševila. Nekoliko godina kasnije, na jednom putovanju slučajno sam sreo dve devojke iz Banjaluke koje su se setile te književne večeri i rekle su mi kako je publika mesecima posle prepričavala utiske sa te književne večeri. Bilo mi je jako drago zbog toga i iskreno se nadam da ću opet imati priliku da posetim Banjaluku - dodao je na kraju našeg razgovora Dropulić.
"Njujork tajms"
- Velika mi je čast što sam šef prevodilačkog tima za srpsko izdanje novina "Njujork tajms", koje izlazi jednom mesečno uz magazin "Nedeljnik". To je ipak prvi put u istoriji da "Njujork tajms" nešto takvo radi i moram istaći da se to kod nas izdaje na jednom veoma ozbiljnom i visokokvalitetnom nivou. Jako je zanimljivo i drugačije od mog svakodnevnog posla, tako da zaista uživam dok radim taj posao - rekao je Nenad Dropulić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.
