Pisac Branislav Janković: Književna zavjera o ubistvu knjaza Miloša
Beograd - Ubistvo knjaza Miloša Obrenovića kojim započinje roman, odličan je način da stvorite književnu zaveru i uputite čitaoce na svojevrsno putovanje otkrivanja ubice i njegovih motiva. A motive za ubistvo oca nacije imali su mnogi.
Rekao je ovo u razgovoru za "Glas Srpske" književnik Branislav Janković čiji je novi roman "Vetrovi zla" nedavno objavila beogradska izdavačka kuća "Laguna".
- Pisanje detektivskog romana iziskuje veliku obazrivost jer svakom liku morate dati ulogu u priči, svaki detalj mora imati svoje mesto, zaplet mora biti dobar, rasplet još bolji. U ovakvim knjigama pisac mora da bude i žrtva i svedok i ubica. Mislim da su Obrenovići i dalje zapreteni, ne velom, već zidom tajni. To mi je dalo odličnu podlogu da spojim stvarnost i fikciju, da pokušam da čitaocima prenesem sliku Srbije devetnaestog veka, viđenu drugačijim očima od istorijskih udžbenika - rekao je Janković.
On ističe da je dobio priliku da se složi ili ne sa činjenicama o tom periodu i toj dinastiji. Da napadne ili odbrani.
- Ceo period njihove vladavine obeležen je političkim intrigama, ratovima za oslobođenje, atentatima, a sa druge strane i umetnošću, poezijom i slikarstvom, arhitekturom. Za razliku od Karađorđevića bili su dinastija jakih strasti. To ih je i ubilo - napominje književnik.
Posebno je intrigantan glavni lik njegove priče, Jevrem Utvić, a Janković kaže da je on neko ko nas gleda svakog jutra iz ogledala.
- Možda ne liči na nas, ali smo sasvim sigurni da to jesmo mi. I onako raščupan i neispavan, i kasnije našminkan i doteran. Jevrem je pozitivac sa manama ili negativac sa vrlinama, izaberite u čemu se više nalazite i šta lakše pada vašoj savesti. On je i božansko i đavolsko u nama. Neko ko ubija i spasava, ljuti se i plače, voli i mrzi, huli i moli se... prepun je antagonizama tako svojstvenim ljudima sa ovih prostora. Zato ga čitaoci preziru i vole u isto vreme. Jevrem Utvić sam i ja i vi što ovo čitate - pojašnjava Janković.
U "Vetrovima zla" pisac je posebnu pažnju posvetio i ženama iz dinastije Obrenović. Kako je istakao Janković, istražujući dinastiju Obrenović bio je iznenađen činjenicom da su žene te porodice, počevši od baba Višnje, majke Miloša Obrenovića, preko njegove žene čubice, pa do kćerke Savke i bratanice Anke, bile izuzetno jake žene, one koje su, bez imalo pretjerivanja, prilično uticale na izgled tadašnje Srbije.
- Čak su i naložnice Miloša Obrenovića, a bilo ih je mnogo, poput Jelene Herbez, imale svoju, ne malu ulogu, u istoriji Srbije. Većina ženskih likova u ovoj knjizi je postojala i ponekad mi se čini, bila jača od svojih muškaraca. Bile su to žene, da ne preskočim Nataliju Obrenović i Dragu Mašin, koje su Evropu dovele u Srbiju, kako svojim vrlinama tako i svojim gresima - kaže pisac.
Kao pisac, kako je istakao Janković, istorijske činjenice koristio je samo kao "ukras, lepo izrezbareni, drveni ram oko priče".
- One su skica, model oko kojeg širim svoju imaginaciju. To je jedna od fascinirajućih stvari kada ste autor romana: stvarate nove svetove u kojima važe samo vaša pravila. Volim da se igram time i da menjam istoriju. Uostalom, ko nam garantuje da je ta "priznata" istorija tačna? Možda je nekad fikcija pisca istinitija od ponuđenih činjenica - zaključuje Branislav Janković.
Nova knjiga
- Pristajući da budem pisac, iako ima toliko lepših i boljih izbora u životu, ja moram i hoću da pišem. U novoj knjizi ću uzaći iz istorije i predanja u savremeno doba. Biće to priča o ženi koja nakon ubistva beži i počinje da se skriva u manastiru kao lažna monahinja - najavio je Branislav Janković.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.
