Nina Zavila, akademska grafičarka, za “Glas”: Što smo manje otuđeni više slobode imamo

Odabrali smo pet vrsta, a ideja o proširenju liste javila se tokom samog rada. Poželela sam da ih prikažem široj javnosti, pogotovo kada sam istražila koje sve vrste ptica na našim prostorima obitavaju, koliko su im staništa ugrožena te koliko ih je zbog uništavanja staništa i krivolova nestalo.

Ovako je razgovor za “Glas Srpske” započela akademska grafičarka Nina Zavila, govoreći o izložbi “Mit o ptici”, koja će biti otvorena u srijedu u malom izložbenom salonu Banskog dvora. Izložba će biti otvorena u 19 časova.

- Izložba obuhvata 23 crteža ptica rezidentnih za područje BiH, ptica koje su ugrožene, zakonom zaštićene, ali i ptica koje svakodnevno srećemo u prirodi. Stilski ih predstavljam u maniru karakterističnom za ilustrovane enciklopedije, stručne priručnike i popularna edukativna izdanja. Trudim se da ih predstavim što realnije, ali da istovremeno u svaku od njih diskretno utkam svoj subjektivni doživljaj - dodaje Zavila.

GLAS: S obzirom na to da je riječ o seriji crteža koja u stvari predstavlja ptice koje su ugrožene, koja je bila neka ideja iza stvaranja jedne ovakve postavke?

ZAVILA: Nastojanje da ukažem na ugroženost i lepotu ptica u našem okruženju jeste polazna tačka. Osetila sam potrebu da istaknem, da je naš odnos prema prirodi krajnje problematičan jer je rezultat tog odnosa uništavanje čitavih vrsta. To ne može biti dobro i to će nas pre ili posle koštati. To je ozbiljno pitanje. Želim ukazati na to pitanje jer se tiče svih nas i ne samo nas nego i onih koji tek dolaze. Ugroženost ptica jeste jedan od sigurnih pokazatelja da sa odnosom jednog društva prema prirodi nešto nije u redu. Uverena sam da umetnost ima potencijal da ukaže na probleme kojima smo okruženi, potakne emocije, dijalog i inspiriše delovanje u korist zajednice.

GLAS: Koliko je bitno ukazivati na nešto kao što je ugroženost vrsta i koliko umjetnost može da bude korisna u svemu tome - koliko može da ukaže i utiče na neke promjene?

ZAVILA: Od vitalnog je značaja. Svesni smo klimatskih promena koje se dešavaju, nestanka reka, šuma, jezera. Bosna i Hercegovina je bogata zemlja. Bogata u smislu prirodnih dobara i lepota, ovo govorim kao pasionirana planinarka i ljubiteljka prirode, neko ko je video samo delić baš tih lepota. A evo, svaki dan možemo u novinama videti vest da je uništen tok još jedne reke, Drina je u delu svog toka postala ogromna deponija, čak i neka od planinskih jezera umiru zbog ljudskog faktora. Prokoško jezero vam je čist primer toga. Cilj umetnosti jeste da postavlja pitanja, bila ona ugodna uhu i umu ili ne. Koliko može da utiče na neke promene, mislim da to vreme uvek pokaže.

GLAS: Zašto je zanimljiva i fascinantna forma ptice? I zašto je u stvari prikaz ptica kao simbola najbolje, u ovom slučaju, izraziti crtežom?

ZAVILA: Ptice su me oduvek fascinirale kako izgledom i estetikom koju sa sobom nose tako i životnim navikama, ritualima udvaranja, pevom, simbolikom koja je duboko ukorenjena u mitologiji, tradiciji, umetnosti, književnosti…. Za mene crtež je alatka kojom na papir prenosim deo sebe, svojih osećanja i promišljanja kako o samoj sebi tako i o svetu koji me okružuje. Svaki potez olovke, svaka povučena linija predstavlja nit koja mene lično spaja sa prirodom od koje smo se poprilično otuđili, a čijem vraćanju svi trebamo težiti.

GLAS: U najavi izložbe navodite pticu kao sanjarski simbol slobode. Šta je za Vas kao umjetnicu sloboda?

ZAVILA: Ponoviću se verovatno, spominjala sam to u emisiji “Artifakta” ali volim i uživam u procesu stvaranja. Ono što smatram ličnom slobodom, znači mene kao umetnice, jeste to da stvaram i opstajem na umetničkoj sceni pod sopstvenim uslovima, u svom svetu, neopterećena onim što je možda standard i što se očekuje. Dakle, što manje otuđenja od prirode, od zajednice u kojoj živimo, od posla kojim obezbeđujemo uslove za život i od sebe samih na kraju krajeva - to više slobode. Taj let ptica mi ljudi odvajkada snažno povezujemo sa slobodom. Kad kažem da ne smemo izneveriti let ptica, mislim na to - ne smemo izneveriti sebe, svoju slobodu da živimo u harmoniji sa prirodom.

GLAS: Koji bi bio odgovor na pitanje koje sama izložba postavlja - šta nam vrijedi svijet u kojem smo iznevjerili let ptica?

ZAVILA: To je izjava, odnosno stav oblikovan u pitanje. Ono je postavljeno svakome od nas. Upućeno je u prvom redu posetiocima izložbe i osmišljeno kao svojevrstan ključ za njeno čitanje. Zamislite svet bez ptica, kakav bi to svet bio? Ne samo ptica koje nas danas okružuju kao deo faune, mada je i to samo po sebi od izuzetne važnosti, nego ptica kao motiva koji nas prati od osvita čovečanstva? Taj njihov let je i naš let. Šta bi nam vredeo svet u kojem smo izneverili njihov let, u kojem smo izneverili sebe?  Živimo u svetu u kojem verujemo da prirodu možemo podjarmiti. Jedino što možemo uraditi takvim razmišljanjem i još gore, delovanjem, jeste uništavanje, ali koga? Prirode ili nas?

Antić

GLAS: Postavka nosi naziv “Mit o ptici” kao poema Mike Antića. Da li je i kako je to djelo uvezano sa samom izložbom i simbolikom koju nosi?

ZAVILA: Ne bih išla toliko daleko da kažem da je Antićeva poema  uvezana sa ovom izložbom. Čitala sam je dok sam bila u ranoj fazi razvijanja ovog ciklusa i tu su me posebno dotakli stihovi: “Mogu jedino da vas podsetim

na neka načela krilatosti.

Ostalo je u vama. Prisutno. Vi to znate.

Mogu jedino da vas podsetim da ne znate da znate.”

Tu sam pomislila da, ako budem pisala tekst o ovom ciklusu za potrebe nekog kataloga, svakako ću ga početi citiranjem tih stihova. Našla sam u toj poemi ključ za čitanje ciklusa na kojem radim. Tako da bih pre rekla da se ova izložba nekako rimuje sa čuvenom poemom, nego da je “uvezana”.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.