Nikola Zaklan, slikar, za “Glas Srpske”: Umjetnost oslobađa od sprega koje nas drže
Umetnost je deo naših života i svesno ili podsvesno je doživljavamo, čak i svakodnevno. U eri u kojoj živimo, internet i društvene mreže omogućavaju da nam sve bude dostupno, pa tako i umetnost.
Kazao je to u razgovoru za “Glas Srpske”slikar Nikola Zaklan govoreći o položaju umjetnosti u današnjem vremenu. Ovaj umjetnik priprema novu izložbu slika, a trenutno je u pregovorima sa Moskvom i Londonom.
- Ne vidim kako se bilo šta može nametnuti globalno, a i ne verujem da su rijaliti programi u prvom planu, da su potisnuli umetnost. Neko nikada nije otišao na izložbu, u pozorište, na koncert, ali ima priliku da ih pogleda. S druge strane neko nikada nije pogledao rijaliti program. A ima priliku da ga pogleda - dodao je Zaklan.
GLAS: U beogradskoj galeriji “Haos” predstavili ste se izložbom “Akordi noćnog pijaniste”. Koji su to akordi po kojima stvarate?
ZAKLAN: Crno-belo asocira na klavirske tipke, pa otuda i naziv. Muzika i slikanje ili crtanje, kao i muzika i bilo kakav rad za mene su nerazdvojni. A kad već pominjemo akorde, ovi moji su minimum trikordi: crna, bela i rad. Mada su obično mnogo kompleksniji. Ipak su mi draži ovi durski i molski.
GLAS: Kritičari ističu da na platnima pokazujete sve ono što Vaš svijet čini fantastičnim i nadrealnim. Šta nam otkrivaju ti znakovi na crtežima, ti svetionici i mornari na platnu?
ZAKLAN: Dok radim ne razmišljam o simbolima, ne nastaju sa namerom. Međutim, ljudi su skloni traženju značenja, tumačenju simbola u likovnim delima. Pretpostavljam da svako od nas ima svoje viđenje, na svoj način vidi “znakove”. Meni je svetionik oduvek bio simbol sigurnosti, snop svetla koji pokazuje gde je obala ili kuća. Ne znam zašto mu se ponovo vraćam, možda baš zbog te simbolike. Izgleda da je potreban da uravnoteži morsko prostranstvo, tu širinu i smelost, nije sidro, ne zaustavlja ali pokazuje smer.
GLAS: Da li je slikanje potraga za slobodom?
ZAKLAN: Tražimo nešto što trenutno nemamo, ali sloboda, pa to bi trebalo da imamo. Prva asocijacija mi je zatvorenik, neko kome je sloboda ograničena iz bilo kojeg razloga. Verovatno bi slikanje bio način na koji bi mogao da izrazi svoja osećanja, da se oslobodi svakodnevice. Sama umetnost je slobodna, dok se bavimo umetnošću ne razmišljamo o spregama koje nas drže, o obavezama koje imamo, sigurno nećemo naslikati račun koji treba da se plati. U tom smislu jeste. Slikanje oslobađa.
GLAS: Vaš opus obuhvata slike, grafike, murale, skulpture i crteže. Koja od ovih tehnika trenutno osvaja umjetničku scenu kod nas? Šta je ono što nam nedostaje, na čemu bi trebalo da poradimo, u odnosu na umjetničke scene u inostranstvu?
ZAKLAN: Umetnička scena zavisi od prostora za izlaganje. Uz više prostora za izlaganje, scena će da bude bogatija, jer radova ima, naši umetnici rade i stvaraju dela, u raznim tehnikama, javnost bi samo trebalo da ih vidi. Na tome treba da poradimo.
GLAS: Živimo u doba pandemije, u čemu pronalazite inspiraciju za stvaranje?
ZAKLAN: Kad se baviš ovim “poslom” ništa ne može da te spreči u stvaranju. Danas je pandemija, nekad je bio rat, a umetnost je stvarana i stvaraće se.
Savjet
GLAS: Koji je Vaš savjet za mlade slikare?
ZAKLAN: Da budu iskreni prema sebi i da ne odustaju, da prihvataju i traže podršku kako bi se bavili slikanjem. Da rade, crtaju, slikaju.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.
