Nenad Marić (Kralj Čačka), muzičar, slikar i pjesnik, za “Glas”: Uz umjetnost lakše podnosimo stvarnost

Pesme imaju tu moć i ovo što radim s njima jeste direktno vezano za moj život i procese koje pokušavam da uhvatim, objasnim, rešim... Voleo bih da te pesme dođu do što više ljudi što se verovatno već dešava.

Kazao je ovo za “Glas Srpske” muzičar, slikar i pjesnik Nenad Marić, poznat kao Kralj Čačka, govoreći o pojmovima popularnosti, mejnstrima i muzike na margini.

- Malo su se promenili ti pojmovi u realnosti, alternativa, mejnstrim. Meni kao slušaocu postoji, recimo, mnogo pesama koje su hitične, ali nisu došle do šire publike zbog “lenjosti” medija, površnosti i inflacije informacija - dodaje ovaj muzičar, koji je kraj prošle godine završio spektakularnim koncertom u Beogradu, a s kojim smo razgovarali o planovima za ovu godinu i osvrnuli na dosadašnju karijeru.

GLAS: Prethodnu godinu u Vašem radu obilježila je saradnja s Ninom Bajsić na predstavi “Soundtrek za film koji nije snimljen”. Kako biste opisali tu saradnju publici koja nije imala priliku da je gleda i kako je došlo do te pozorišno-prozno-muzičke postavke na relaciji Beograd - Zagreb?

MARIĆ: Sve je počelo kada me je preko “Fejsbuka” kontaktirala Pavlica Bajsić, kojoj se svidelo to što radim i koja je tada izrazila želju za saradnjom, otkrivši mi Radio Teatar i sve ono što su radili, predstave, radiofonske šetnje kroz grad. Do tada mi nije palo na pamet da radio-drama izađe van radija na binu ili ulicu. Zapravo, nisam o tome razmišljao, iako, sam imao slične momente na svojim koncertima u nekim pesmama gde se dešava rečitativ ispod koga svira muzika, s tim što ovde imamo i jednu novu komponentu radiofonskih zvučnih zapisa, atmosfere. Imali smo par sastanaka preko “Zuma”, gde smo razgovarali o tome šta sve možemo s tim medijumom, pa sam predložio da pokušamo napraviti nešto nalik filmu, samo kao zvuk bez slike, kao kakav saundtrek za film koji nije snimljen, što je bio radni naslov i ostao na kraju. Prva pesma koja je nastala bila je “Obrnut red stvari”. Napravio sam prve dve strofe i refren, poslao Nini Bajsić preko i-mejla i nakon nekog vremena ona je uzvratila i kroz neko vreme imali smo celu pesmu. Posle sam s bratom Markom Marićem boravio u Zagrebu gde smo radili na pesmama, a Nina, Pavlica i ja na tekstu gde smo uobličili priču o raskidu dvoje ljudi iz dva grada.

GLAS: Kada smo kod rada na namjenskoj muzici soundtrek za film “Realna priča” i singl “Deda Mraz je švorc” na neki način bili su prelomne stvari u Vašoj karijeri, u smislu da je njen snažan odjek tog filma i serije skrenuo pažnju na Vaš rad u momentu kada je većina klasičnih medija bila nezainteresovana za bilo šta van estradnih pojava.

MARIĆ: Da, na poziv glumca i reditelja Gordana Kičića, zajedno sa svojim bratom Markom Marićem, radio sam na muzici za film, a zatim i dve sezone serije. Ideja je bila da muzika proprati emociju i atmosferu cele priče pa se nadam da smo u tome i uspeli. A svakako je uticala i na to da to što radim dođe do šire publike. Nažalost, i dalje je malo prostora u medijima za muziku drugačijih sadržaja. Bilo bi dobro da se to nekako promeni, mada sam skeptičan. Pesma “Deda Mraz je švorc” izašla je 2016. godine, a onda je ponovo došla do izražaja kada je korišćena za potrebe filma.

GLAS: Kako je došlo do Vaše saradnje sa izdavačkom kućom “Pop depresija”, koja je stala iza albuma “Zemlja snova” i “Spusti svetlost na put”, gdje je prvi bio, ne samo iznenađenje za publiku, već i za dobar dio domaće muzičke scene?

MARIĆ: U to vreme, pred snimanje albuma “Zemlja snova”, već sam imao dosta pesama koje su se našle na prvom a i na drugom albumu, neke od njih još uvek nisam ni snimio. Imao sam pozive drugih izdavačkih kuća, čiji uslovi nisu bili povoljni kao oni koje je nudila “Pop depresija” pa sam se odlučio za “Pop depresiju”. Bilo je i saveta prijatelja, Svetlane Đolović i Aleksandra Kostića koje sam poslušao i kojima sam zahvalan pa sam zatim kontaktirao Ivana Lončarevića u vezi sa izdanjem i tada smo počeli saradnju.

GLAS: S druge strane, niste se previše eksponirali na mrežama, što Vas je na neki način stavilo u poziciju autsajdera i prema andergraundu i prema klasičnim medijima. Niste skloni opštem liberalizmu mreža, vjerujete u klasični put, od albuma, preko koncerata i korak po korak do publike, ili niste imali drugog izbora?

MARIĆ: Nisam imao drugog izbora, a teško sam se snalazio u svim tim komunikacijama jer mi je fokus bio na problemima koje sam pokušavao da rešim. Dugo pre snimanja prvog singla nisam ni znao da ću se ovim baviti u javnosti. Mislio sam, volim muziku, pišem pesme, to mi je potreba ali preko mreža su pesme i došle do publike i krenuli su prvi pozivi za nastupe.

GLAS: Slikanje, pisanje i muzika samo su neka od Vaših interesovanja. Koliko se te različite žanrovske forme prelamaju u muzici Kralja Čačka i koliko utiču na Vaš stvaralački - da li polazite od slike, riječi ili zvuka u procesu stvaranju pjesama?

MARIĆ: To su zdrave stvari, jer sve utiče jedno na drugo. Kod mene je višak talenta i radoznalost, a ono što uspem da uradim to mi je. Mislim da ne bih pisao takve pesme da se nisam bavio slikarstvom, da me nije zanimala literatura, film... i obrnuto. Prosto sve što sam uneo i što unosim u stvaranje u vidu iskustava s raznim drugim umetnostima utiče jedno na drugo, pomaže u procesu pisanja pesama, a na prvom mestu uvek je bio i ostaće sam život. Slikanje, crtanje, pisanje, sviranje, muzika jesu pomagala koja mi pomažu da se ovaj i ovakav svet lakše podnese.

GLAS: Uz Vašu muziku pominju se brojna velika imena kao inspiracija od Toma Vejtsa i Bertolda Brehta do Arsena Dedića (ja sam čuo na momente “Džajant Send” ili Kolju Pejakovića). Šta je u muzičkom smislu stvarno inspirisalo i pokretalo Nenada Marića da jednog dana postane Kralj Čačka?

MARIĆ: Razna muzika, od bluza, preko džeza, preko ranog rokenrola, panka, novog talasa, etno muzike raznih naroda, francuske šansone, italijanske kancone, Brehta, Kurta Vejla. Da ne nabrajam, spisak je dug. Sva ta iskustva, od onoga što mi se dopadalo i što sam izvukao iz muzičkog iskustva kao slušalac, na neki način su ulazila i u pesme koje sam pisao. Složeni su ti procesi i možda da mogu do kraja da ih objasnim, možda ne bih imao potrebu da pišem. Teško je govoriti o stvaranju i u isto vreme stvarati.

Planovi

GLAS: Šta možemo očekivati od Kralja Čačka u 2023. godini?

MARIĆ: Uskoro izlazi zbirka poezije koja nosi naslov “Zemlja nije moj dom”, po singlu koji je izašao krajem prošle godine, biće i dokumentarni film o Kralju Čačka u produkciji RTS-a pod uredničkom palicom Veska Butrića i reditelja Slobodana Mojsilovića. Za treći album pesme su spremne, težnja je tu, kada se steknu uslovi svakako ćemo ga snimiti, ne bih najavljivao vreme da najavu opet ne pojede neizvesnost profesije.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.