Miloš Avramović, režiser “Južnog vetra” za “Glas Srpske”: U svijetu kriminala ne postoji srećan kraj

Naša omladina je mnogo pametnija nego što neki žele da priznaju i gledaju “Južni vetar” na pravi način. Kao film, seriju, i ništa više.

Rekao je ovo u razgovoru za “Glas Srpske” režiser Miloš Avramović, čija serija “Južni vetar” je, nakon uspjeha istoimenog filma, došla na vrh ljestvice najgledanijih televizijskih serija u Srbiji, a i u regionu.

- SFRJ više ne postoji, film više nije propaganda u rukama države, i mi nismo dužni da pravimo obrazovni program. Kao u pravom svetu, tako se i u “Južnom vetru” svako bori za sebe, ali za razliku od ostalih, Maraš i ekipa imaju nešto što ih razlikuje. To je lojalnost, prijateljstvo, neki kodeksi u tom svetu koje stavljaju iznad novca i ličnih ambicija - dodaje Avramović.

GLAS: Iako je prikazan svijet kriminala, kodeksi ponašanja i pravila igre su drugačiji. Zašto kod Vaših junaka nije toliko istaknut disciplinovan pristup odanosti, na kakav su u prikazu mafije i kriminala gledaoci možda navikli?

AVRAMOVIĆ: Zato što je ovo Balkan i to jednostavno ne postoji. Ako postoji, to se svodi na princip pojedinca, a ne organizacije. Ta disciplina i odanost ne postoje više ni na Siciliji, a koliko vidim, ni na filmu. Ne znam gde su to gledaoci navikli, možda gledajući “Kuma”, ali ja se ne bavim filmom da bih prikazivao publici nešto što je već gledala ili očekuje da vidi. Maraš i ekipa se, za razliku od drugih klanova, drže određenih kodeksa i pravila.

GLAS: Ipak, junaci, kao i slični ljudi u stvarnom svijetu, nakon svega što rade, imaju u pozadini nešto za šta to rade - porodicu i bliske ljude. U pozadini mračnog svijeta nalazi se svjetlo, kao nada da nisu svi tako surovo loši kao što često izgleda?

AVRAMOVIĆ: Tako je. Moje lično ubeđenje je da svako zaslužuje drugu šansu. Tako i Maraš i njegova ekipa iz “Južnog vetra”, svako na svoj način, pokušavaju da u svoj život puste neki trag svetlosti, da naprave neku ravnotežu između dobra i zla. Kao na klackalici sa Crvenim. Svako od njih potajno želi da jednog dana kaže sebi da je njihov život, i pored svega, bio vredan čoveka i da je zadržao bar neki minimum ljudskosti i dostojanstva.

GLAS: Šta biste mogli da nam otkrijete o okvirima priče koju pripremate za nastavak filma i serije? Postoji li u čitavoj toj priči srećan kraj?

AVRAMOVIĆ: U tom svetu ne postoji nešto što je srećan kraj. To je najbolje sročio jedan od sagovornika u projektu “Vidimo se u čitulji”, taj život nije ništa dobro, samo robija, bol i patnja. Što se tiče zapleta filma koji spremamo, ne mogu ništa posebno da otkrijem, a da ne pokvarim doživljaj publici. Ono što mogu da otkrijem je da se Nenad Maraš vratio iz Amerike i da će u najvećem fokusu biti odnos dva brata.

GLAS: Da li ste, nakon uspjeha filma, očekivali ovakvu gledanost i uspješnost serije?

AVRAMOVIĆ: Očekivao sam veliku gledanost, ali ovakav “hajp”, iskreno, nisam. Mislim da su ljudi prepoznali trud i nivo koji smo želeli i dostigli u dramaturgiji i stilu. Prepoznali su jezik kojim se obraćamo, i probleme koji nas muče, koji muče ceo Balkan. Serija je najgledanija u celom regionu, a da zvanično nije otkupljena ili prikazana po zemljama. Ne znam kako se ljudi snalaze, ali svaki dan dobijamo na stotine, hiljade poruka iz celog sveta.

GLAS: Da li biste rekli da povlađujete publici i koliko je to dobro ili loše činiti?

AVRAMOVIĆ: Ne povlađujemo publici i nikada to nećemo raditi. Radićemo ono što mi mislimo da treba, svidelo se to nekom ili ne. Dosta fanova je bilo razočarano nekim našim odlukama, ali ih prihvataju i nastavljaju da nas gledaju i podržavaju. Miloš Timotijević je dobijao pretnje zbog male ljubavne gej scene. Ali ja odbijam taj diskurs povlađivati ili ne, i da li je to dobro ili nije. Publika nije glupa, i ja cenim njihovo mišljenje. Znaju oni dobro šta im se i zbog čega sviđa. Svaka kalkulacija i manipulacija je pogrešna i ne vodi nikuda, bar ne dugoročno. Mi smo iskreno i hrabro ušli u ovo. Ispostavilo se da mi i publika govorimo istim jezikom. Da se dobro razumemo.

GLAS: Kako, uopšteno, gledate na produkciju serija u Srbiji i regionu u posljednjih nekoliko godina. Koliko idemo u korak sa svjetskom produkcijom (ako uopšte ima smisla porediti) i da li je primjetno značajno poboljšanje u kvalitetu?

AVRAMOVIĆ: Nivo i kvalitet produkcije se podiže. Uzrok rasta i kvaliteta produkcije je u tome što prvi put imamo naznake trajne i ozbiljne tržišne konkurencije i borbe između emitera i finansijera. To je zdrava i plodna atmosfera za stvaranje raznovrsnih sadržaja koji mogu po kvalitetu da preskoče granice Balkana. Kvalitet i talenat smo uvek imali, uvek je bio problem u novcu. Da bi nešto izgledalo svetski, mora svetski i da se plati. Matematika je jednostavna i neumoljiva.

GLAS: Svijet sada živi neizvjesno, pandemija je uticala na svaku sferu čovjekovog djelovanja, pa samim tim i na umjetnost i kulturu. Kako vratiti umjetnosti i kulturi život nakon svega ovoga?

AVRAMOVIĆ: Moramo da se fokusiramo isključivo na ljude, zato što oni tu umetnost stvaraju. U najvećem problemu su samostalni umetnici, radnici u kulturi i na filmu, honorarci, ljudi koji nemaju platu i koji žive od tržišta koje trenutno miruje. Mislim da sve države u regionu moraju da priskoče u pomoć i da pronađu način kako bi im pomogli da izguraju ovaj period i nastave sa projektima kada sve prođe. Ako njima pomognemo i vratimo ih u život, lako ćemo vratiti i umetnost i kulturu.

Preporuke

GLAS: Koje filmove ili serije za gledanje u ovim danima biste preporučili našim čitaocima?

AVRAMOVIĆ: Fokusirao bih se na serije, zato što duže traju i efikasnije su sredstvo za “borbu” protiv izolacije. Trenutno gledam HBO seriju “NulaNulaNula” po romanu Roberta Savijana. Meni je odlična. Takođe, preporučujem serije “Ozark” i “Životinjsko carstvo”, ko nije gledao ranije da nadoknadi gradivo. I bizaran, tragikomičan “Netfliksov” dokumentarni serijal “Tiger King”.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.