Milica Janevski, glumica, za “Glas Srpske”: Marinina zaljubljenost u život pobjeđivala sve

Rekla je to glumica Milica Janevski u razgovoru za “Glas Srpske” govoreći o ulozi Marine Tucaković u filmu “Nedelja” koji donosi priču o djetinjstvu i usponu pokojnog pjevača Džeja Ramadanovskog.

- Meni je značajan susret sa takvom vrstom umora. Znajući koje tragedije je ona doživela tokom života, što mislim da je za ženu, ne daj Bože nikom, nešto najstrašnije što može da se dogodi. Ta njena strašna snaga i zaljubljenost u život je pobeđivala, čini mi se, baš sve. I ona je inspirativna kao žena. Da zanemarimo njen poslovni segment, i javnu scenu, i nju kao javnu ličnost, nego kao žena.  Meni je to uvek fascinantno da vidim. I da samim tim imam priliku da igram takvu vrstu uloge - dodala je ona.

GLAS: Koliko je bilo izazovno dočarati ljubav i taj čuveni momenat susreta Marine Tucaković sa Džejem Ramadanovskim ?

JANEVSKI: Nije bilo teško zato što je Husa kao čovek toliko autentičan i mi kad smo se sreli na kastingu, to je samo profunkcionisalo. A u toj konkretnoj sceni njihovog prvog susreta, koja je postala kultna pre samog filma, već u trejleru, kao i ta čuvena rečenica “Ko si bre ti”, mene strašno pogađa Husin glas. Mene lično, kao Milicu. I volim kafanske pesme i svu tu muziku i posebno sam osetljiva na te momente. I kad smo se upustili u samu scenu, to se prirodno dogodilo. Nije moralo ništa da se pravi.

GLAS: Budući da je ovo film i o prijateljstvu i uspjehu, koliko je teško sačuvati prava prijateljstva na tom putu ?

JANEVSKI: Samo je pitanje ko kako doživljava taj uspeh. Beskrajno sam srećna što imam drugarice iz detinjstva već 25 godina, ali i što sam u međuvremenu stekla prijateljice sa klase, koje su mi kao sestre. To su važni segmenti svakog živog bića. Zahvalna sam Bogu što je to tako, što i dan-danas imam tu ekipu jakih žena, od kojih učim svaki dan nove stvari. Žena koje se bave drugim poslovima, koje su, može se reći, po ovim standardnim okvirima, uspešne u svojim poslovima, ali su pre svega jake ličnosti. Kolektivna ženska solidarnost je važna, mora se čuvati i negovati pogotovo u svemu ovome što se danas dešava u svetu. Ženska solidarnost u pravom smislu te reči, u smislu podrške i ljubavi, i podrške u različitosti, to je nešto najlepše što postoji.

GLAS: S obzirom da se i u stranoj i u domaćoj kinematografiji snimaju filmovi o poznatim pjevačima, koju pjevačicu biste voljeli da oživite na velikom platnu?

JANEVSKI: Ima toliko i impozantnih žena. Volela bih da vidim film o Vidi Pavlović i to drugo vreme, iz nekog drugog miljea. Takođe, bilo bi dobro snimati film o Oliveri Katarini, ali i o Usniji Redžepovoj. Ti filmovi su trend sada, jer izgleda da je isplativo. Ali opet ako ne postoji dobra priča i ono nešto što je ljudima blisko sa čime mogu da se povežu, onda to sve nema smisla. Priča je uvek glavni lik, a mi smo u službi toga. Tako gledam na ovaj posao. Ne gledam sebe u njemu, nego sebe u službi određene priče.

GLAS: Daje li nam film “Nedelja” nadu da je moguće da talenat uspije i ako dolazi iz sredine u kojoj nema nijedan vid podrške i koja je u Džejevom slučaju loša ? 

JANEVSKI: Svakako da daje nadu, pogotovo mlađoj publici koja će imati priliku da gleda ovaj film, pa da se u tom smislu okuraži za tako nešto. Naravno da je pitanje i sreće i sudbine, ko u to veruje, ali i pitanje nasleđa odnosno šta je kome u ovozemaljskom životu dodeljeno da uradi. E, to je  nešto što svako od nas, čini mi se, spoznaje vremenom, šta je zapravo naš zadatak i šta je ono u čemu bi trebali da budemo uspešni.

GLAS: Glumite inspektorku u novoj seriji “V(fau) efekat” Gordana Kičića koja nas uvodi u Savremeni teatar. Kakav je to teatar i o kakvoj seriji je riječ ?

JANEVSKI: Prvi put u karijeri igram glavnu ulogu. Cela serija je oslonjena na mojim plećima. To mi je bilo izazovno, jer je snimanje trajalo skoro 60 dana, svaki dan. Priča je uzbudljiva, jer nas uvodi u savremeni teatar, i daje priliku publici da uđe iza kulisa i doživi taj svet sa druge strane. Serija izlazi 10. februara i jedva čekam da to vidim, jer je fantastična glumačka podela na čelu sa Gordanom Kičićem i Đorđem Markovićem, koji su to božanstveno vodili. Mislim da će se svideti  publici, jer ima elemenata misterije, liči i na Agatu Hristi, vrlo je duhovito što je jako važno. Fali nam te duhovitosti u sadržajima koji se trenutno rade.

GLAS: Kad smo kod tog, kakvi sadržaji i teme su neophodni gledaocima?

JANEVSKI: Format i žanr serije “Mama i tata se igraju rata” nam je preko potreban. Pri tome su oni to božanstveno uradili. To je realna priča o realnim ljudima, sa realnim problemima. Priča koja je duhovita, teška i lagana, ali nije mrak toliko prisutan. Volela bih da se vratimo komedijama, ali onim kakve mi znamo da pravimo, a to je opet neka crna komedija, jer nam to dobro ide. Ljudima to fali, meni lično fali da igram u takvim sadržajima, koji su naravno opet pismeno napisani, da to ne bude samo neka tralalajka za široku narodnu masu.

GLAS: Glumite i u “Koži”. Kakva su iskustva sa snimanja “Kože” i kakav trag je Banjaluka ostavila na Vas s obzirom da ste igrali i u “Kostima” koje su Vam bile odskočna daska ?

JANEVSKI: Banjaluka je definitivno već godinama postala neodvojivi deo mog identiteta. Čak su ljudi u Beogradu mislili da sam iz Banjaluke, da nisam iz Valjeva. Srećna sam što sam imala priliku da upoznam Sašu Hajdukovića i Nikolu Pejakovića, zapravo sve ljude iza i ispred kamere, jer su to sada moji prijatelji. I mnogo mi je drago da se, kao i posle filma o Džeju, izrodila generacija talentovanih, pametnih ljudi sa ukusom, što mi greje dušu. Imam osjećaj da naše vreme tek dolazi i da prirodnim poretkom stvari, polako preuzimamo vođstvo. I verujem da nas čeka, ako naravno ne bude nekih drastičnih svetskih nepogoda, svetla budućnost u smislu ljudstva u raznoraznim sferama ovog posla i da će se sve vraćati na suštinu, na kvalitet i na pamet. To me raduje.

GLAS: Kakvi su Vam planovi za naredni period, šta još može publika da očekuje?

JANEVSKI: Izlazi serija “V(fau) efekat”, a treba da izađe i serija “Pasjača”. Konačno se vraćam pozorištu, posle četiri godine pauze, što me raduje. Spremaju se neki novi filmovi, što mi je drago jer dugo nisam radila film kao film. Volela bih malo i da odmorim, da se pozabavim porodicom i decom. To bih jako volela da mi se dogodi. Beskrajno sam zahvalna i ponosna na samu sebe, što sam uspela sve ove godine da stoički izdržim sama, bez nekih drugih načina. I uvek govorim mlađim kolegama i koleginicama, da posvećenje i vera u sebe i u ono što osećate da imate kao sadržaj da kažete ljudima, da će kad tad naći svoje mesto pod zvezdama. Strpljenje je, kao u svakom poslu, nešto što je u ovozemaljskom životu najveći izazov.

Muzika

GLAS: Spomenuli ste da volite kafansku muziku, koju još muziku volite da slušate?

JANEVSKI: Slušam muziku po osećaju i po trenutku. Toliko je to širok dijapazon, pogotovo što se bavim glumom. Smatram da ova vrsta posla daje širinu i lepezu raznih stvari, tako da nisam nikad bila za muziku striktno fokusirana u jednom pravcu. Pratim  lični doživljaj. Uvek su mi tekstovi bili bitni,  kad je dobra priča, kad je nešto što ja razumem na emocionalnom, intuitivnom ili podsvesnom planu, to je ono što puštam. To može biti bukvalno od narodnjaka, kafane, opere, do Mocarta i klasične muzike.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.