Ljubomir Simović: Rijaliti programi nas dele od knjiga
Vrhunska umetnost može da nas zaštiti od mnogo ružnih stvari. Međutim, između nas i vrhunske literature postavljene su mnoge prepreke koje se zovu "Farma", "Veliki brat", "Preljubnici"... U borbi sa njima mi smo vrlo neravnopravni, jer ne pobeđuje onaj ko raspolaže najvišim vrednostima, nego onaj ko ime najviše novca.
Rekao je ovo u intervjuu za "Glas Srpske" književnik i akademik Ljubomir Simović, čija je trilogija "Planeta Dunav" objavljena povodom nagrade "Zlatni ključ Smedereva".
* GLAS: Šta sve povezuje Vaše tri knjige, osim Dunava, kojem ste dali i status planete?
SIMOVIĆ: Dunav je taj status dobio na najprirodniji način. Pre svega, on povezuje niz evropskih zemalja, da bi se na kraju, sa svim što je poneo iz njih, ulio u Crno more. Uzbudljivo mi je što Dunav povezuje različite narode, kulture i jezike, ali mi je najinspirativnije bilo to što povezuje različita vremena. Na Dunavu osećam i današnji dan, ali i neki dan iz doba iz neolita, iz vinčanske kulture. U vreme kada se sve razdvaja i raspada, ta reka me privukla kao nit koja nas povezuje.
* GLAS: Vaša "Hasanaginica" nedavno je postavljena na sceni Narodnog pozorišta Republike Srpske, a "Čudo u Šarganu" u Vašem zavičaju, u Užicu. Da li je najveća pohvala za pisca da mu drame žive na sceni?
SIMOVIĆ: Jedna od pohvala za književnike je i činjenica da njihove knjige izlaze iz okvira maternjeg jezika. Lepo je kada pesme budu prevedene na neke druge jezike, a drame dožive premijere na scenama svetskih pozorišta.
* GLAS: U jednom intervjuu rekli ste da čitate klasike, kao i da smo danas "bombardovani" rijaliti programima. Kako da se borimo protiv toga?
SIMOVIĆ: Iako čitam i nove pisce, redovno se vraćam književnim klasicima. Oni su najbolji orijentir da se čovek snađe u praćenju novih pojava u umetnosti. Najčešće se vraćam pesnicima i ponovo čitam pesme koje odavno znam napamet. Među piscima koje čitam su Gogolj, Čehov, Dostojevski, Flober. Sa najvećim zadovoljstvom ponovo čitam Džojsa. Na umu uvek imam tvrdnju Marine Cvetajeve da sve treba meriti samo visokom merom. Vrhunska umetnost može da nas zaštiti od mnogo ružnih stvari. Međutim, između nas i vrhunske literature postavljene su mnoge prepreke koje se zovu "Farma", "Veliki brat", "Preljubnici"... U borbi sa njima mi smo vrlo neravnopravni jer ne pobeđuje onaj ko raspolaže najvišim vrednostima, nego onaj ko ime najviše novca.
* GLAS: Na kojim su svjetskim scenama igrane Vaše drame i imate li novih prevoda knjiga na druge jezike?
SIMOVIĆ: Knjiga pesama pod naslovom "Planet Donava in druge pesmi" objavljena je pre nekoliko dana u Ljubljani. Obradovalo me što je Narodno pozorište Republike Srpske postavilo na scenu "Hasanaginicu". Takođe, malo pre banjalučke premijere, "Hasanaginica" je oživela i u Istanbulu. U isto vreme ova drama je izvedena i na jednoj radio stanici u Francuskoj. "Čudo u Šarganu" se igra i u nekoliko francuskih pozorišta. Međutim, moja najizvođenija drama je "Putujuće pozorište Šopalović", koja se poslednjih dvadesetak godina neprekidno izvodi u pozorištima širom Francuske. Postavljana je i na pozorišnim scenama u Poljskoj, Češkoj, Belgiji, Švajcarskoj, Kanadi, Japanu... Jedini kontinent na kome se ova drama nije pojavila je Australija.
Književnici iz Srpske
* GLAS: Koliko pratite rad književnika iz Republike Srpske?
SIMOVIĆ: Trudim se da što više pratim ono što se dešava u književnosti Republike Srpske, ali i zemljama u okruženju. Sa Srpskom je to zbog mnogo stvari jednostavnije. Podele koje su se devedesetih desile na prostoru Jugoslavije nanele su mnogo štete kulturi. Mnogo informacija o mladim piscima iz okruženja dobijemo na Sajmu knjiga u Beogradu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.
