Književnik Milisav Savić o poznanstvu sa Selimovićem: Drhtao sam pred Mešinom veličinom
Beograd - Počastvovan sam što sam u proteklom periodu dobio nagrade trojice velikih pisaca Petra Kočića, Meše Selimovića i Bore Stankovića, a naročito Kočića i Stankovića jer su oni bili savremenici.
Počeo je ovako razgovor za "Glas Srpske" višenagrađivani srpski književnik Milisav Savić, sa kojim smo razgovarali na štandu "Agore" na nedavno završenom Međunarodnom beogradskom sajmu knjige.
- Ne znam da li su se ikada upoznali, ali ima nešto i zajedničko među njima, a to je što su obojica pisci svog kraja. Jer, kada kažete Banjaluka i Zmijanje, odmah pomislite na Kočića, kao i kada se kaže Vranje, odmah pomislite na Stankovića. Zajedničko im je i to što nisu baš imali srećan život - istakao je Savić.
Milisav Savić je čovjek velikog životnog, ali i profesionalnog iskustva kao književnik, novinar i urednik, a sa nama je podijelio emocije kada je u pitanju stvaranje, dobijanje nagrada za svoj rad, ali i iskustva upoznavanja i razgovora sa velikanima književne riječi kao što je, između ostalih, Meša Selimović.
- Kada je u pitanju veliki Meša, moram vam priznati da ja u tom momentu nisam ni bio svestan kolika je on veličina, jer da sam bio svestan, sigurno bih tražio da se fotografišem s njim. A možda bih i zabeležio u svom dnevniku da sam, evo, "danas razgovarao sa Mešom Selimovićem". Ali, ja nikada nisam ni vodio dnevnik - prisjetio se svoje prve emocije Savić vezane za upoznavanje Selimovića.
Međutim, ono što je istina, priča ovaj književnik, jeste da je s njim vodio sigurno pet ili šest razgovora, nakon kojih je i te kako postao svjestan veličine ovog pisca.
- Prvi je bio za NIN, kada je on dobio tu nagradu, povodom romana "Tvrđava", a kasnije za još nekoliko listova koje sam uređivao, jer mi je taj prvi "otvorio vrata kod Meše". I danas čuvam Mešino pismo gde on kaže: "Druže Saviću, odlično ste zapisali moje odgovore." Moram vam priznati da sam pred njim drhtao, jer je on ipak bio veliki pisac, a ja mladi bubuljičavi student. A bio je tako otmen čovek, tim me je "kupio" - rekao je Savić.
Te, 1968. godine kada je, kako kaže, on radio kao novinar, vladao je imidž pisca pijanca, boema, onog zapuštenog koji se tuče po kafanama.
- A onda naiđete na jednog uglađenog gospodina, koji govori Vi, koji ima lepe manire, a koji je i sam gospodski izgledao. Odvodi me u najelitniji restoran u Sarajevu. Mene, koji sam navikao da ručam samo po studentskim menzama, veliki Meša odvodi među elitu. Sećam se da je naručivao neka jela čija imena nisam znao ni da pročitam - prisjetio se Savić detalja druženja sa Selimovićem.
Meša je bio čovjek, kaže Savić, kao i Ivo Andrić, koji je dosta držao do riječi, lijepo se izražavao.
- Toliko je lepo govorio, da ga je bila milina slušati, jer je tako uvek birao reči. Kasnije sam se jako čudio da je jedan takav čovek mogao da uđe u sukobe. Ipak, mnogi ga nisu ni voleli jer je bio odmeren i jako razuman - istakao je Savić.
A kada je u pitanju NIN-ova nagrada koju je dobio, Savić ističe da mu se desila ista sudbina kao i Danilu Kišu.
- Dali su mi nagradu, a onda me popljuvali i naravno da sam im je vratio zbog toga. A i same nagrade i njihov značaj su više bitne za mlade pisce, koja im daje neku nadu, a mene lično, koji još uvek sa radošću pišem, obavezuje za sledeći roman da ne podbacim. Trudiću se da bude na visini ovoga koji je ovenčan tako uglednom nagradom koja nosi Selimovićevo ime - naglašava Savić.
Takođe, smatra on, nagrade mogu biti mala pomoć piscu da proda svoje djelo, ali ga ona sigurno neće popularizovati kod čitaoca.
- Ipak, nije svaka knjiga za svakoga, a isto tako svaka knjiga nađe svog čitaoca i to je odlično. Jer, kada bi jednu knjigu čitali svi čitaoci, književnost bi bila dosadna - kaže ovaj književnik.
Danas, smatra Savić, književna riječ nema neki značaj koji je imala u vrijeme kada je on bio mladi pisac.
- Tada nije postojala sloboda štampe kao danas, pa su se u književnosti govorile neke istine koje nisu smele da se kažu u novinama ili na televiziji. Književnost se, dakle, bavila tabu temama, ili zabranjenim temama, koje danas nemate - mišljenja je Savić.
Ipak, književnost, zaključuje Milisav Savić, nikada neće prestati da bude živa "jer će uvek počivati na nekim moralnim principima".
- Dobra knjiga će da dopre do savesti čitaoca i da u potpunosti probudi i osvesti. Ali, nemojmo se zavaravati da knjige mogu da menjaju svet - kaže za kraj našeg razgovora Savić.
Novi roman
- U nagrađenom romanu "La sans pareille " svog junaka sam odveo u Italiju, a u novom romanu ću jednog Italijana da dovedem na naše prostore i da napravim istu priču. Mislim da su sve priče ispričane, ali da ih treba pričati na novi način. Tako da će u novom romanu naglasak biti na formi koja će biti obogaćena i sadržajna - otkrio nam je nekoliko detalja o novom romanu Milisav Savić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.
