Književnica Vesna Dedić najavila novo djelo: Stari dnevnik oživljava u romanu
Banjaluka - Počela sam da pišem novi roman. Putem "Fejsbuka" mi se javila devojka koja mi je rekla da dolazi u Beograd i da donosi dnevnik svoje bake. U toku jedne noći uspela sam da prelistam te beleške i znam da imam priču.
Ovako je popularna književnica Vesna Dedić, čiji su romani za vrlo kratko vrijeme postali bestseleri, najavila novu avanturu među koricama.
- Kada završim pisanje jedne knjige uvek kažem da naredne dve ili tri godine neću napisati ništa novo, ali to nikada ne ispoštujem. Tako je bilo i posle romana "Ničija", a opet sam to prekršila pre nekoliko dana - priznaje Dedićeva koja je novi roman "Ničija" promovisala u petak uveče u Narodnoj i univerzitetskoj biblioteci Republike Srpske u Banjaluci.
- Imala sam najveću odgovornost u maju pred objavljivanje ovog romana. Pošto imam novu knjigu svake godine, znala sam da će me mnogi kritikovati. A opet, moji čitaoci uvek sa radošću očekuju ta dela. "Ničija" je jedna tužna, svakodnevna priča, a već krajem juna znala sam da imam apsolutni bestseler leta i bila sam beskrajno srećna - ispričala je Dedićeva.
Ona u svaki svoj roman unosi dašak melodija.
- Muzika čini život lepšim i ona je zaista kraljica umetnosti i inspiracija za mnoge stvari, pa i za moje romane. Glavne junakinje slušaju pesme koje ja volim - kaže autor romana koji nose poetične naslove "Zauvek u srcu", "Pola duše", "Zagrli me", "Čuvaj me"...
U prošlosti je pisala i drame, tvrdi da se nikada neće posvetiti poetskom stvaralaštvu, a uživa u čitanju stihova.
- Poeziju istinski volim i mnogo je čitam. Imam na stotine rukom ispisanih stranica pesama raznih svetskih pesnika koje sam upisivala u svoj dnevnik. Od pesnika sa prostora bivše Jugoslavije najviše volim Vitu Nikolića, Izeta Sarajlića, Disa, Branu Petrovića, Branu Crnčevića - otkriva Dedićeva, koja je diplomirala opštu književnost i teoriju književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu.
Kada je riječ o svjetskoj književnoj sceni, prednost daje ženskim glasovima.
- Najviše volim Marinu Cvetajevu i sećam se kada sam prvi put pročitala neke njene pesme. Njeni stihovi obeležili su me u celom životu. To je ono čuveno: Ja nisam ni devojčica, a ni žena, mogu bez lutaka, bez muškaraca, ali sam s tobom poželela da to ne mogu - priča autor romana za koje čitaoci kažu da liječe dušu.
Ne krije da vrlo ozbiljno pristupa ljudskim emocijama pri pisanju knjiga i da je samo prva (Zauvek u srcu) nastala kao posljedica ličnih osjećanja.
- Kada sam shvatila da moje knjige čitaju desetine hiljada žena nisam smela da dozvolim da pišem samo na osnovu intuicije i razmišljanja. Ljudi iz moje izdavačke kuće se šale govoreći da sve što zaradim od prodaje svojih dela potrošim na kupovinu skupih udžbenika iz psihologije. Svaka emocija u mom romanu ima utemeljenje na psihološkim otkrićima - tvrdi Dedićeva i dodaje da obavezno čita i knjige savremenih srpskih pisaca.
Loš trenutak za pisce
- Što se tiče pisaca i izdavaštva, živimo u jednom vrlo lošem trenutku. Kada intervjuišete žive pisce starije generacije onda ćete čuti o njihovim predivnim noćima u Udruženju književnika i u raznim kafanama. Domaći pisci su se šezdesetih i sedamdesetih godina većinski voleli, družili, bili prijatelji, kumovi. Trebalo bi osnovati novo udruženje pisaca koji su na tržištu, koji su voljeni i popularni - predlaže Vesna Dedić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.
