Knjiga savršeni izum kao utjeha i spas

Riječi su ovo koje je zapisao naš veliki književnik i nobelovac Ivo Andrić, čije su najdublje misli ostale u djelima neprolazne vrijednosti, kojima je promijenio naše živote zauvijek.

Kao i Andrić i drugi veliki pisci vijekovima su ukazivali na to zbog čega su knjige jedinstvene i koliki je grijeh ne obogatiti svoju dušu čitajući. Svake godine 23. aprila obilježi se Svjetski dan knjige. Toga dana sa književne scene otišla su dva velika imena Miguel de Servantes i Viljem Šekspir, što ovom datumu daje dodatu težinu. I ove godine, može se reći, već tradicionalno, srpski pisci za “Glas Srpske” podsjetili su da u svakoj knjizi čovjek može pronaći dio sebe, te da čitanje predstavlja svojevrstan spas u tmurnim vremenima.

- U životu svakog duhovnijeg čoveka knjiga je nešto što je spasonosno. Naša svakodnevica je siva, tmurna, a život beskrajno dosadan. Književnost, kao i poezija, elitna umetnost, zapravo čoveka dovode u poziciju da živi stotinu života. Ne bih umio da zamislim svoj život bez knjige. Knjiga je naprosto uteha - istakao je književnik Rajko Petrov Nogo.

Mnogima omiljen, Matija Bećković smatra da je najbolji odgovor još davno dao italijanski pisac Umberto Eko naslovom svog djela “Nećete se lako riješiti knjige”.

- Tu je rečeno da je knjiga savršen izum, kao čekić, kao klešta, kao makaze, da može biti različitih formata, na različitom papiru, ali da jednom zauvek ostaje savršen izum. Bez obzira na to što se sada čini da je zamenjuju drugi mediji, ona će trijumfovati na kraju, kao što je trijumfovala na početku, a sve knjige koje su napisane nastale su iz te jedne jedine - objasnio je Bećković.

Dotakli su se i pitanja o kojima se mnogo polemiše u savremenom vremenu: da li su se današnje generacije, pojavom savremenih tehnologija, udaljile od knjige i time ugrozile njen opstanak? Vladar u carstvu najljepših priča i pjesama za djecu Ljubivoje Ršumović ne slaže se sa tim.

- Ne verujem u to da smo se udaljili od knjige. Postoji prolazna fascinacija “elektronskim čudima” i ona na neki način pokušavaju da zamene knjigu, koja postoji u različitim oblicima više od 2.500 godina. Ne verujem da će maloletni računar pobediti knjigu, ni u koje vreme, nikada. On je koristan naravno, kao i mobilni telefon, tableti, sve je to korisno, ali treba učiti decu da oni gospodare svim tim elektronskim spravama, a ne one njima i njihovim slobodnim vremenom i pameću - poručio je Ršumović.

I ovogodišnji dobitnik prestižne književne nagrade NIN Filip David veoma je optimističan kada je u pitanju odnos ljudi prema knjigama i književnosti.

- Dok je ekonomska situacija sve teža, imam utisak da se događa jedan paradoks, da se ljudi koji vole knjigu njoj i vraćaju. U ovom vremenu čovek mora u nečemu da nađe oslonac. Ne znam da li je to moja zabluda, voleo bih da nije, ali zaista imam utisak da se knjiga u ovim vremenima pojavljuje kao neka vrsta spasioca, kao uteha, nešto što se oseća kao prijatelj koji će vam pomoći u nevolji i koji će vas udaljiti od ove stvarnosti koja nije baš najsjajnija - kazao je on.

Slično mišljenje dijeli i književnik Nenad Grujičić.

- Gde god se okrenemo knjiga živi. Evo danas, u sredu, u podne, u uglednoj knjižari “Geca Kon” u Beogradu biće promovisana moja nova knjiga pesama “Svetlica”, u izdanju “Prosvete”. Još jedan sveži buket razgovora i kazivanja poezije! Život knjige postoji kao vitalni čovekov duhovni princip u svim pravcima - rekao je Grujičić.

Knjiga je, naglasio  je on, jedan od najvažnijih dokazanih medijuma ljudske civilizacije, gdje su svoju smisao i snagu, intimu i sreću pronašli mnogi nadareni autori.

- Dok je života i sveta, eto, biće i talentovanih pesnika i pisaca, knjiga i literature u muzici i bojama maternjih jezika širom planete - zaključio je Grujičić.

Da je u duhovnom i društvenom posrnuću knjiga jedini eliksir, koji vodi ka izlječenju, smatra i pisac Tode Nikoletić.

- Ona nije samo opredmećeni detalj i vidljivi zbir rečenica. Ona je ideja, iskustvo, mudrost i najintimniji deo svakog čoveka. U metafizičkom smislu, knjiga je saglasje sa univerzumom - ispričao je Nikoletić.

Ipak, on dodaje da je u eri elektronike i vizuelnih medija knjiga postala najudaljenija tačka na Zemljinoj kugli.

- Dinamičnost, koja nas sve pretvara u potrošni materijal, otuđila nas je od potrebe za knjigom. Glad za blic vestima, senzacionalizmom, brutalnim događajima učinili su nas nezainteresovanim za lepo i estetizovano štivo. Produkt toga je hermetizam i pasivnost za bilo šta što nas čini komunikativnim i pismenim bićima - naglasio je Nikoletić.

Potraga za odgovorima

- Čini mi se da problem savremenog čovjeka počiva više na činjenici da se on sam od sebe udaljio, nego od knjige. Posredno, možemo između to dvoje tražiti vezu, jer bi knjiga trebalo da bude neka vrsta medijuma i čuvara znanja, koji pomaže u saznavanju i sebe i svijeta oko sebe. Nisu naravno ni sve knjige takve, ali u simboličkom smislu knjiga bi trebalo da prenosi neka bitna saznanja o čovjeku. Paradoksalno, živimo u svijetu neznanja, u kojem smo zatrpani nebitnim, a često i sasvim bizarnim i bespotrebnim informacijama. Ipak u urođenoj potrebi čovjeka za suštinskim odgovorima o njegovom biću razotkriva se, rekla bih, trajan prostor knjige. Ko krene u potragu za odgovorima, posegnuće i za knjigom - naglasila je književnica Tanja Stupar-Trifunović.

Velikani o knjizi

“Dobri prijatelji, dobre knjige i čista savjest: to je idealan život”, Mark Tven

“Knjiga nije hrana, ali je poslastica”, Tin Ujević

“Knjige su hladni, ali pouzdani prijatelji”, Sokrat

“Nema knjige, a da u njoj ne može ništa dobro da se nađe”, Servantes

“Raj sam oduvijek zamišljao kao svojevrsnu biblioteku”, Horhe Luis Borhes

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.