Katarina Radivojević, glumica, za “Glas Srpske”: Hrabre žene spasavaju porodični rodoslov

Kazala je to u razgovoru za “Glas Srpske” glumica Katarina Radivojević koja u filmu “Nečista krv: Greh predaka” igra Cone, jednu od glavnih uloga.

- To je tako jer muškarci produciraju i režiraju i oni su dominantni u našoj profesiji. Nadam se da ćemo nešto promeniti, a i ovim filmom dosta se stvari menja na tom polju - dodala je ona.

GLAS: Koliko je bilo zahtjevno pripremati se za ulogu Cone s obzirom na to da do sada niste imali nešto slično u opusu? Ona nosi oružje i u crkvi je jedina žena, što nije tipično za to vrijeme.

RADIVOJEVIĆ: Cone je, između ostalog, i žena koja jaše. Nažalost, desila mi se nezgoda na početku snimanja, tako da su jahanja na filmu ograničena. Ipak, ljudi kažu da nisu primetili ništa, što znači da sam uspela da se ne vidi da sam imala ozbiljnu povredu. To mi je najteže palo, jer nisam mogla da pokažem svoje jahačke sposobnosti, jer sam još pre deset godina naučila da jašem za potrebe snimanja serija “Sva ta ravnica” i “Najbolje godine”. Pored toga, poslednja scena u filmu mi je bila najteža i najzahtevnija u celoj karijeri.

GLAS: Vaša prabaka je bila snažna ličnost. Budući da ste u porodici imali takve žene, koliko Vas je to vodilo dok ste spremali ovu ulogu?

RADIVOJEVIĆ: Prabaka Milja, po tatinoj liniji, bila je snažna žena, ali takvih je bilo i sa mamine strane. Baka Zorka je bila u partizanima sa 16 godina i bila je dva ili tri puta ranjavana, imala je metak u glavi. I muškarci iz mog rodoslova su bili jaki. Moj deda je bio kao i Hadži Trifun, bio je sin te Milje koja je bila opasna, pa je i on bio dominantan muškarac. Baka Zorka, sa mamine strane, bila je neverovatno hrabra, jer je spasla celu porodicu iz logora sa 16 godina i išla je na identifikaciju svog oca koga su ubili Mađari. Oni su bili kolonizovani Ličani, tako da tih priča ima mnogo u mojoj porodici. Te priče sam mnogo volela i one su mi pomogle da sve što igram lakše iznesem. Tata mi je mnogo kazivao, a i moje baba tetke Ličanke. One sada žive u Pančevu i kad god mogu, odem kod njih da se ispričamo.

GLAS: Cone ima slobodu, za razliku od drugih žena u filmu. Danas žene imaju više prava, ali da li je taj bolji položaj samo privid?

RADIVOJEVIĆ: Suštinski se stvari nisu mnogo promenile što se tiče Balkana i Srbije. Ovde se sporo i tromo odvija naša emancipacija i priznavanje žena u muškim društvima. Aktivizmom pokušavam da skrenem pažnju da žene imaju drugi problem na Balkanu. Nema solidarnosti među ženama. One se međusobno ne vole i spotiču. Kad bi se udružile, mnogo bolje bi nam išlo. Pozorišnim projektima koje produciram skrećem pažnju na to. I moj poslednji projekat o zaboravljenim Srpkinjama i Amerikankama iz Velikog rata budi iz zaborava priče o Milevi Marić Ajnštajn, Nadeždi Petrović, Jeleni Frotingam Lozanić i drugima.

GLAS: Kako publika reaguje na predstavu “Zaboravljene”?

RADIVOJEVIĆ: Predstava je primljena veoma dobro, a neke žene su imale divne komentare. Rekle su mi kako su ponosne što su žene kada pogledaju ovakvu predstavu. Ipak, i među ovim ženama o kojima je reč u predstavi postoje razlike. Mileva Marić Ajnštajn je bila iz patrijarhalne porodice i zbog takvog vaspitanja nije se nametnula i izborila. S druge strane je bila veoma hrabra, da u to vreme ode u Cirih i bude prva žena na Politehničkom fakultetu. Ipak, vaspitanje je učinilo da ona ne bude potpisana u teoriji relativiteta. U našem društvu ima hrabrih žena i uvek ih je bilo kroz istoriju, samo što im je bilo mnogo teže nego nama danas, jer mi ipak imamo prilike da same odlučujemo o svom životu.

GLAS: U filmu su s jedne strane žene, a s druge Hadži Trifun i njegova borba za očuvanje porodičnog mira. Koliko je u današnje doba teško sačuvati mir?

RADIVOJEVIĆ: U Ameriku sam otišla da bih imala svoj mir i da bih se izborila za njega. Svaki vid pojavljivanja u javnosti me uznemirava i iziskuje puno snage i stabilnosti kako bi se sve to iznelo na pravi način.

GLAS: Snimali ste sa mladim glumcima, kako posmatrate mlađe generacije?

RADIVOJEVIĆ: Tokom snimanja “Nečiste krvi” bila je predivna ekipa. Sarađivala sam sa Anđelom Jovanović, Nedimom Nezirovićem i Markom Grabežom. Oni su mladi i dobro pripremljeni glumci, ambiciozni, a opet pristojni. Nemaju tu agresiju koju nose današnje generacije.

GLAS: Živite u Americi, snimali ste tamo. Možete li da uporedite njihovu kinematografiju sa srpskom?

RADIVOJEVIĆ: Nisam u Americi snimala u velikim produkcijama kao što su one sa kojima sam sarađivala u Srbiji, ali sam imala prilike da budem na setovima ogromnih produkcija. Odgovor na ovo pitanje bi iziskivao veću elaboraciju, ali ako američku kinematografiju poredimo sa filmom “Nečista krv”, možemo reći da je ovaj projekat bio vrlo profesionalan. Bilo je mnogo priprema. Mladi glumci su išli na jahanje, radili su na dijalektu, tako da ovo nije tipičan srpski projekat. Objedinio je poluinternacionalne glumce. Ništa tu nije tipično za srpsku produkciju. Rađeno je holivudski i drago mi je da su ovakvi projekti počeli da se rade kod nas.

GLAS: Za vrijeme pandemije ste bili u Americi ?

RADIVOJEVIĆ: Jeste, prošle godine sam u par navrata dolazila zbog snimanja u Srbiju, ali veći deo sam provela u Njujorku. Kada je počela pandemija, govorila sam da, ako sam preživela bombardovanje u Batajnici 1999. godine, sklonište i sve što je to nosilo, ovo nije ništa. Moji prijatelji Amerikanci su bili uplašeni i to je ta razlika u mentalitetu. Oni su bili zatvoreni u kući, dok su Balkanci roštiljali i družili se.

GLAS: Trenutno vlada hiperprodukcija u Srbiji. Koliko je to značajno za glumce?

RADIVOJEVIĆ: Značajno je jer svi mogu da rade. To je donelo i dosta površnih projekata, ali je dobra stvar za Srbiju. Mnogo mladih glumaca je dobilo priliku da radi. Pozorišta koja su kao javna preduzeća pri gradskom ili republičkom budžetu su tipična samo za naše prostore i to kao ostaci komunizma. U Njujorku radite na ugovor, po ulozi i za svaku novu se borite. Nema toga da budete zaposleni do kraja života u nekom pozorištu i da, kao što je slučaj kod nas, neki glumci ne rade ništa, a mladi igraju svaku noć predstavu i zarađuju platu za starije.

Planovi

GLAS: Kakvi su Vaši planovi za naredni period?

RADIVOJEVIĆ: Pripremam nekoliko projekata, ali ne smem da pričam o tome. Predstavu “Zaboravljene” selim u Njujork na jesen, ali situacija u vezi sa “kovidom” je neizvesna pa ne bih ništa pričala da se ne bi izjalovilo.

Bora Stanković

GLAS: Bora Stanković je prvi pronikao u unutrašnji svijet žene.

RADIVOJEVIĆ: Volela sam dela Bore Stankovića zato što je prikazivao duboke i tragične ženske sudbine. Moj prvi susret sa Stankovićem je bio kada sam imala 12 godina. Čitala sam “Koštanu” i nije mi bilo jasno za šta se ona bori. Starija sestra mi je objasnila da je Koštana slobodoumna. Tad sam prvi put čula za taj termin, slobodouman, i nekako sam ga od tada i u svom privatnom životu sledila do danas. Bora Stanković je ostavio dubok trag na moj život i na moje opredeljenje.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.