Igor Pastor, prvi solista baleta Narodnog pozorišta Beograd: U svijetu urušenih vrijednosti, čovjek se lako preda tami

Rekao je to za “Glas Srpske” prvi solista baleta Narodnog pozorišta Beograd Igor Pastor u susret gostovanju njegovog koreografskog prvenca, baleta “Sedam smrtnih grehova” NP Beograd u Narodnom pozorištu RS, gdje će ovaj balet biti izveden u četvrtak u 20 časova.

- Od velikog su značaja za baletske igrače nova poznanstva, druženja, viđenje drugih igrača i kako oni interpretiraju, takođe bih u to uključio i razmenu baletskih igrača, da imaju priliku da igraju sa umetnicima iz različitih pozorišnih kuća - dodaje Pastor.

GLAS: Balet “Sedam smrtnih grehova” u svojoj srži bavi se pitanjima svjetlosti i tame u čovjeku, grijeha i pravih vrijednosti. Koje prave vrijednosti čovjek ovog vremena zaboravlja i šta ga tjera ka tami?

PASTOR: Na šta je sve čovek spreman zbog ciljeva, ambicija i ostvarenja. Gde je granica i ta čista ljudska strana. Priča predstave je nastala u martu 2020. godine u karantinu, kada nas je zadesila situacija sa virusom korona. Tad smo svi shvatili da nam je potrebno malo u životu. Na prvom mestu da budemo zdravi, da budemo sa našim najmilijima, da nam oni budu dobro, da imamo u životu partnera/partnerku koji će biti uvek uz nas i voleti nas neizmerno. Kada je u trenutku sve stalo, sve naše ciljeve i ambicije smo zaboravili. U svojoj predstavi sam se bazirao na to da čovek u savremenom, brzom i oholom svetu koji nam je nametnut, često zbog svojih ambicija i interesa zapostavlja prave vrednosti i nesvesno gubi svoju iskonski čistu stranu, ulazeći neopaženo u tamu ljudskog greha. Na tom putu pokušavajući da nađe izlaz susreće strance koji ga pričama neopaženo udaljavaju od istog.

GLAS: Šta biste rekli da će publici biti posebno interesantno?

PASTOR: Nisam želeo u predstavi puno scenografije, banalnosti i dramskih scena. Želeo sam da igrači budu u prvom planu, njihova tela i njihova igra koja prezentuje priču predstave. Nisam uradio pokret radi pokreta, svaki pogled, svaki korak ima svoje značenje u stvaranju priče. Nisam želeo da nametnem ko po meni nosi koji greh. Taj sud prepuštam publici - da donesu, da sami pronađu i odluče koji greh se dešava u datom trenutku. Publici će biti interesantno zato što smo doneli nešto novo, zahtevne tehničke deonice nesvakidašnje podrške i partnerske deonice koji naši igrači izvode sa lakoćom. Neću biti skroman da kažem da smo doneli duh 21. veka, što igrači u inostranstvu već uveliko rade.

GLAS: Šta je put ka izbavljenju ili pročišćenju od grijeha i kakvu ulogu u tome ima umjetnost?

PASTOR: Treba da se osvrnemo na bitnije i značajnije stvari, kao što su porodica, prijatelji i ljubav. Za život nam je najpotrebnije zdravlje, bez zdravlja nemamo i ne možemo ništa. Umetnost može čoveka da skloni od ružnih stvari u životu, može da usreći u životu, može da nas odvede u potpuno drugi svet i maštu.

GLAS: Koliko slobode nalazite u baletu?

PASTOR: Baletska profesija je baš zbog toga specifična, jer baletski igrač ima slobodu da izrazi osećanja pokretom. Da svaku predstavu donese na svoj način, nema granica i krajnjih dostignuća. Umetnik u svojoj karijeri nikada neće dostići vrhunac u pokretu, jer sloboda pokreta i prezentacije nema tačnost i određenost. Neki pokreti i koraci moraju da se ispoštuju, ali taj pokret i koraci uvek mogu biti bolji. Uvek može više i drugačije. Profesija je teška i ima mnogo odricanja.
GLAS: Koja uloga ili uloge su Vam bile najdraže i koje biste voljeli da realizujete u budućnosti?

PASTOR: Ako govorimo o klasičnom baletu, od školskih dana mi je bio san da odigram ulogu Bazila iz “Don Kihota”. Ta želja mi se ostvarila. Uloga je mog temperamenta i mojih tehničkih sposobnosti. U toj ulozi se osećam najsigurnije i najopuštenije. Kako sam godinama igrao ulogu za ulogom tako sam shvatio da volim i da mi leže predstave drugačijeg temperamenta, kao sto su “Labudovo jezero”, “Krcko Oraščić”, “Kopelija” i “Žizela”. Doprinos klasičnim ulogama su mi donele dramske predstave. U njima ima više slobode u glumačkom smislu, neoklasika opušta i produbljuje osećanja baletskim igračima. Drugačiji stil od klasičnog dok kroz istinsku patnju, sreću, uplašenost, ljubav itd. moramo da uradimo i zahtevnu koreografiju. Podrške nekada znaju biti zahtevnije u neoklasičnim predstavama nego u klasičnim.

GLAS: Kako balet živi sada i mislite li da je cijenjen onoliko koliko zaslužuje? Kakve promjene bi trebalo da se dese na tom polju?

PASTOR: Kultura, uopšteno, nije na zavidnom nivou u Srbiji, a o baletskoj profesiji postoji mnogo predrasuda, koje svakodnevno pokušavamo da promenimo. Smatram da bi trebalo više da bude promovisana i medijski propraćena. Balet kao umetnost i baletski igrači mogli bi se prikazati na više načina u svakodnevici privatnog i poslovnog života, pripreme za repertoar i za sezonsku premijeru. Tu postoji mnogo interesantnih osoba, tako da se nadam da u bliskoj budućnosti će doći do promene i nestati predrasude.

GLAS: Koliko je pandemija negativno uticala na umjetnost, na rad svih ustanova kulture, ali i na buduće usmjerenje umjetnika?

PASTOR: Baletskim igračima i pauza od dva dana može da napravi problem. Naša profesija je kratka, zato se i trudimo da proživimo i doprinesemo najviše što možemo našoj karijeri. Svakom pravom umetniku je pozorište druga kuća, bez igranja predstava se osetimo praznim. Nadam se da će se ovo brzo završiti i da ćemo se vratiti svakodnevici.

Planovi

GLAS: Šta biste mogli da nam kažete o Vašim budućim planovima ili nekim novim projektima koje pripremate?

PASTOR: Teško je planirati unapred dok se situacija sa virusom korona ne smiri. Jedino trenutno što priželjkujem jeste da se svet vrati u normalu, jer čim pre se budemo vratili normalnim životima tako će i svojim tokom dolaziti nova dela i uloge.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.