Husein Alijević Husa za “Glas”: Ovom ulogom vratio sam lične dugove Džeju

Ovako je razgovor za “Glas Srpske” započeo glumac i muzičar Husein Alijević Husa, objašnjavajući kako bi reagovao nekadašnji klinac, koji je nastupao 1992. godine kao plesač na koncertu Džeja Ramadanovskog, a danas glumi slavnog pjevača u filmu “Nedelja”, koji je za manje od sedam dana skupio preko 100 hiljada gledalaca uz odlične kritike, uključujući i pohvale na Husinu rolu pokojnog pjevača.

Sam Alijević, iako mu je ova rola prva profesionalna filmska uloga, kaže da je specifičnost situacije na neki način olakšala i otežala ulogu.

- Stvarno sam se našao u specifičnoj situaciji u ovom filmu. Sa jedne strane, ova uloga je profesionalna filmska obaveza, dovoljno ozbiljna sama po sebi, a sa druge strane osećao sam jednu vrstu ličnog duga prema Džeju, koji me sa 17 godina stavio uz sebe na binu, pred 30 hiljada ljudi na Sajmu.   Pokušao sam da nađem sredinu da pomirim taj glumački pristup liku iz scenarija i da pokažem stvarnu emociju koju sam imao prema Džeju. Nadam se da sam uspeo, makar delimično, jer zadatak nije bio lak - kaže Alijević.

GLAS: Šalu na stranu, koliko je bilo teško u svojoj prvoj filmskoj ulozi ući u lik čovjeka kojeg svi poznaju, a da se to ne pretvori u jeftinu imitaciju već u čovjeka od krvi i mesa?

ALIJEVIĆ: U samom startu sam bio svestan da ne smem dozvoliti da se moj nastup pretvori u puku imitaciju. Ne samo što sam ga dobro poznavao, pa sam bio svestan da ga ni ja, koji mu fizički i muzički sličim, ne mogu  skinuti doslovno. Jednostavno, on je bio toliko poseban čovek sa tom vrstom unutrašnje harizme koju je nosio u sebi, da mislim da ni našim najboljim glumcima ne bi bio lak zadatak da pokušaju da ga odglume. Zbog toga sam ja ušao u ovaj projekat na prvom mestu želeći srcem i nekim svojim prirodnim instinktom i nekim prirodnim talentima, koji su mi od Boga dati, da ga pokušam predstaviti na svoj način. Mislim da sam prilično u tome uspeo, jer vidim da publika iz bioskopa izlazi zadovoljna. Prosto su nekako osetili Džeja kroz mene i to je neka moja lična pobeda.

GLAS: Koliko je posao olakšao Nemanja Ćeranić, koji je poznat kao režiser koji ima sjajan odnos sa glumcima?

ALIJEVIĆ: Nemanja je jedan, na prvom mjestu moderan reditelj, reditelj modernog oka i široke vizije za naše neke ove balkanske uslove i autor oslonjen na neku staru režisersku školu. Ne govorim ovo kao apsolutni laik, već kao iskren filmofil i dobar poznavalac jugoslovenske kinematografije, čiji sam zaista veliki ljubitelj. Sa duge strane kapiram da ih gledam možda na malo drugačiji način nego obični ljudi zato što sam od svoje 16. godine pred kamerama. Snimio sam u svom životu gomilu muzičkih spotova, što ispred kamera, što iza kamera, tako da mi filmski kadar kao kadar nije stran.  Sa 16-17 godina imao sam prilike da snimam i dokumentarni film koji bi se bavio karijerom moje grupe kao novih mladih talenata koji dolaze. Sve je to na neki način možda bila priprema za ovu ulogu, gde nisam došao kao potpuna neznalica. Svakako je Nemanja, kao taj vizionar srpske kinematografije, imao apsolutno razumevanja kako za ostale glumce tako i za mene i umeo je da namesti sve tako da meni svaki dan na snimanju olakša, da vidim i naučim stvari koje nimalo nisu bile lagane za jednog čoveka koji je ipak bez neke filmske škole došao u ovaj projekt.

GLAS: Pomenuli ste da ste 90-te proživjeli kao klinac koji je sa “Bit stritom” postao velika zvijezda, nastupali ste sa Draganom Mirković, radili sa Marinom Tucaković, bilo je tu svega i svašta što ide uz slavu i estradu. Koliko je bilo teško sačuvati zdrav razum u tom periodu?

ALIJEVIĆ: Ja ne mogu baš da tvrdim za sebe da sam neoštećen. (smijeh). To bi ipak morala neka stručna osoba da kaže (smijeh). Šalu na stranu, bukvalno sam kao tinejdžer počeo živeti na pozornici i srećan sam što sam rano prepoznao svoje afinitete i shvatio šta želim, ko sam, čime želim da se bavim i trudio sam se zaista iz decenije u deceniju da u sebi prepoznam i kvalitet i kada cvetaju ruže, a Boga mi i kada ne cvetaju ruže. Mislim da je to jako bitno, mislim da je bitno biti svestan svog kvaliteta onda kada nije sve oko tebe baš sjajno i bajno. Imao sam takvih perioda u svom životu, da ne ulazim u detalje, ali sam uvek negde bio svestan da mi je od Boga došlo nešto što u sebi nosim što u krajnjem slučaju nije samo moje i da ne smem to olako da protraćim.

GLAS: Sa druge strane Džej, koliko je bio poznat po muzici, toliko je bio poznat i burnom životu i koliko je teško bilo ostati izvan njegovog načina života?

ALIJEVIĆ: Imao sam prilike da, dok je Džej bio živ, se postavim u situaciju, da sam ljut na njega, da sam ljut zbog njegovog načina života, gde on ugrožava nešto što je njemu od Boga došlo taj njegov vokal, tu njegovu muzikalnost. Bio sam kao njegov drug i svedok zvezdane slave 1991. i 1992, kada je bio najveći, kada nije mogao proći ulicom od publike. Žalostilo me je to i kao prijatelja i ljubitelja njegove muzike, volim sto njegovih pesama i bilo mi je žao što je došao u fazu da ne može da otpeva nešto što je samo njemu od Boga dato.

GLAS: Ljudima je veliko iznenađenje Vaš nastup u filmu, ali čini se da se olako zaboravlja da ste od ulične rep grupe “Toalet bojs” stigli svojim znojem, trudom i talentom do “Bit strita” i nastupa sa najvećim  zvijezdama tog vremena?

ALIJEVIĆ: O, da, “Toalet bojs”, bilo je to hrabro, baš hrabro (smijeh). Činjenica je da sam ja nastupom u ovom projektu iznenadio ne samo obične ljude i gledaoce, nego i tu neku filmsku struku sa ovom ulogom, tako da uopšte ne isključujem mogućnost da će se u budućnosti možda desiti neki poziv za još neko filmsko angažovanje u nekoj seriji, ali ja znam ko sam. Rođen sam kao muzičar, mislim da ću kao muzičar i umreti, tako da su moji afiniteti svakako da se bavim onim čime se bavim celog života, a to je muzika.

Pjevanje

GLAS: Da li su Vam muzički planovi vezani za povratak u pjevačke vode?

ALIJEVIĆ: U periodu pre ovog filma isključivo sam imao želju da se bavim komponovanjem i komponovao sam za naše najveće zvezde u poslednjih deset godina. Jednom Šabanu Šauliću je poslednja pesma koju je snimio u životu, duet sa Zoricom Brunclik, bila moja kompozicija “Ti možeš sve”. Zaista sam sa velikim zvezdama sarađivao, ali razlika je  u tome što ovaj film vraća onu mladalačku želju da svoje pesme i svoju muziku izvodim pred ljudima tako da ću ja u nekom skorijom periodu raditi na pesmama konačno za sebe. Voleo bih da to prezentujem publici, pa ćemo videti kako će ljudi, u ovom slučaju, odreagovati na jednog Husu pevača koji je danas mnogo zreliji od onog sa početka 90-ih i koji u skladu sa tim ima afinitete da i njegova muzika bude u skladu sa njegovom zrelošću.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.