Glumac Ivan Bosiljčić za Glas Srpske: Ljubav ne pobjeđuje sama, potrebna joj je naša pomoć
Banjaluka - Kažu da muzika izražava ono što se ne može reći, a o čemu je nemoguće ćutati, da je poezija ono što se sanja, zamišlja, želi, i ono što se često dogodi, da je poezija stvarnije i korisnije ime života.
Kada se spoje muzika i poezija, dobije se savršeno umjetničko djelo u kojem glumac Ivan Bosiljčić najlakše svojim talentom oslikava svoju dušu i tu snagu emocija prenosi publici. U susret njegovoj poetsko-muzičkoj večeri pod nazivom "Par stihova za nas", koja će 2. novembra biti održana u Banskom dvoru Kulturnom centru, Bosiljčić je za "Glas Srpske" govorio o poeziji bliskoj njegovom biću, umjetnosti, životu, ljubavi, seriji koju je snimao u Rusiji.
- Smatram da je muzika možda i najsavršeniji oblik umetnosti, bar iz mog ugla. Muzika je nešto kroz šta se najlakše komunicira, iako sam glumac, ja to moram da kažem. Iskusio sam muzički teatar i video sam da tamo gde prestaje reč, počinje muzika. A poezija kao jedan božanstveni filtrirani jezik je jako bliska muzici i radeći ovo svoje autorsko veče išao sam tim principom, da pokažem koliko je muzika bliska poeziji - počeo je nadahnutu priču Bosiljčić, prvi i za sada jedini dobitnik Sterijine nagrade za ulogu u mjuziklu "Zona Zamfirova" pored Nebojše Dugalića.
Stihove u sebi pronalazi i sam, zapisuje ih, ali još uvijek ih nije uobličio u zbirku, iako se nada da će se i to desiti. U svakom danu može pronaći momenat u kojem bi se mogao prepoznati u izrazu duše nekog od pjesnika.
- Nekad mi je Bodler bio blizak, ponekad bih se najbolje izrazio kroz Šantića, Mika Antić je baš blizak srcu. Zaista, to sve zavisi od dana, a to sve govori koliko poezija velikih pesnika uvek može da nađe mesto u našim danima i životima - smatra Bosiljčić.
Najiskreniji dio sebe dao je i glumi, a ono čim mu je ona najsnažnije uzvratila i dala mu kao čovjeku su susreti sa ljudima.
- Bilo da su to imaginarni ljudi, literarni junaci ili da su kolege glumci i reditelji. Uvek mi je bilo bitno da radim sa dobrim ljudima. I hvala Bogu, nisam imao ljude kao prepreku, pamtim samo fantastične susrete - srećan je zbog toga Bosiljčić.
Mnogo je uloga u njegovoj biografiji, televizijskih, filmskih pozorišnih, ali u ovoj fazi života on u sebi prepoznaje nove glumačke izazove.
- Možda tek sada ulazim u neki period života kada bi bilo uzbudljivo igrati ruske pisce, kada bi bilo uzbudljivo tumačiti likove Čehova ili Dostojevskog. To nisam igrao, to bih voleo - otkriva glumac.
A kada se spuste pozorišne zavjese, pogase svjetla i on, baš kao i svi, traži načine u sebi i oko sebe kako da najbolje igra na onim najbitnijim pozornicima života, pozornici ljubavi i roditeljstva.
- Ljubav ne može da postoji i da pobeđuje sama od sebe, potrebna joj je naša pomoć. Prvo da budemo svesni da je, pored vere i nade, ljubav treći segment našeg života koji će opstati i kada sve nestane. Moramo da naučimo da je prepoznamo i poštujemo, a kada dođe da je čvrsto čuvamo. Odnos između dvoje ljudi mora da se čuva. Zašto danas ima toliko razvoda? Zato što su svi lako odustali od ljubavi. Malo su lenji da se bore. Niko nije spreman da podnese žrtvu za voljenu osobu, to bismo morali da učimo da bismo se osvestili koliko je ljubav moćna - naglasio je Bosiljčić.
U razgovoru sa prijateljima, kako kaže, brani tezu da je svako vrijeme, vrijeme ljepote i nekih potencijalnih opasnosti.
- Ne verujem da postoje dobra stara vremena, svako vreme je dobro, ako se mi potrudimo da bude tako. Jeste da postoje prepreke i da je televizija kao medij baš dominantna, ali i nekada kada nije bilo televizije naše bake i dede su znale za neke mračne ulice u koje ne sme da se ide, ljude sumnjivog karaktera, društva koja mogu da vas iskvare. I deca su bila upozorena na to - kazao je on.
Isto je tako i danas, nastavlja Bosiljčić i dodaje da uvijek postoji izbor, da se kanal uvijek može promijeniti.
- Možemo da biramo kakve sadržaje će naša deca da gledaju. Na nivou društva, ako si normalan, možda ćeš biti čudan, ali zašto ne, možemo našu decu da pripremimo na to. I verujem da se sličan sličnom raduje, tako da za svakog postoji društvo, niko neće ostati usamljen, ja u to verujem. Mi još uvek nismo do toga došli sa Milom, ona ima pet i po godina i još uvek je u ambijentu vrtića koji je onako čist i benigan. Za sada je ovo moja teza i verujem da ćemo na osnovu toga moći dobro da je vaspitavamo - naglasio je Bosiljčić.
Snimanje u Rusiji veliki iskorak
Drugi veliki iskorak u njegovoj karijeri, pored momenta kada je upisao Akademiju, jeste probijanje granica glumom i rad na seriji "Hotel Rusija" u Rusiji, u kojoj tumači glavnu ulogu.
- Na prvom kanalu ruske nacionalne televizije 16. oktobra biće premijera ove istorijske melodrame po čuvenom ruskom hotelu koji se nalazio na Crvenom trgu u Moskvi. Cela priča o diplomatskim odnosima celog sveta, zabranjenoj ljubavi, Rusiji u to vreme odvija se u hotelu. Ovo je veliki iskorak u mojoj karijeri koji može da mi donese veliku promenu koja me menja i kao čoveka i umetnika. Inače sam uvek bio naklonjen ruskoj književnosti, kinematografiji, a sada pouzdano mogu da tvrdim da su oni čuvari civilizacije - istakao je Bosiljčić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.
