Dokumentarac "Samotnjak" i razgovor sa Slavkom Štimcem zatvorili "Zaplet"

Riječ je o dokumentarnom filmu koji je nastao nakon što je Slavko Štimac prošle godine na Filmskim susretima dobio nagradu "Pavle Vuisić" za izuzetan doprinos umjetnosti glume u domaćem filmu. Nakon što je prikazan film na završnoj večeri "Zapleta", u sinoć naveče publika je u Gradskom pozorištu "Jazavac" imala priliku da čuje nešto više o nastanku filma, ali i o monografiji "Slavko Štimac - tihi heroj ekrana" i to kroz razgovor koji je sa Štimcem vodio reditelj Marko Misirača.

Naime, reditelj Marko Misirača je napisao monografiju, a Srđan Penezić je snimio film u produkciji Centar filma. Kako je, između ostalog, rečeno u monografiji, Slavko Štimac je tokom pola vijeka odigrao više od 80 uloga u filmovima i televizijskim projektima širom nekadašnje Jugoslavije i svijeta. Ideja je bila da ova priča o Štimcu bude što autentičnija, da se izbjegne konvencionalni pristup, pa tako u dokumentarcu vidimo isječke iz filmova kao što su: "Vlak u snijegu", "Vuk samotnjak", "Salaš u malom ritu", "Ko to tamo peva", "Sjećaš li se Doli Bel", "Ime: Dobrica, prezime: nepoznato", te "Crna svadba" i drugi, ali i Štimčeva sjećanja.

Slavko Štimac je istakao da je bio počastvovan što je dobio nagradu "Pavle Vuisić".

- Međutim, ona je sa sobom nosila obavezu da se napravi film i monografija. Razmišljao sam koga angažovati i pao mi je na pamet Marko Misirača pošto smo radili nekoliko filmova, ali i zato što je bistar, pametan, brz i odgovoran. On je prihvatio moju molbu i bio sam prijatno iznenađen svime što je uradio. Ne znam kako je i gde je pronašao takve stvari o meni, iz kakvih arhiva je iskopao stvari za koje ni ja nisam znao. Zaista sam bio iznenađen - rekao je Štimac.

Dodao je da je muzika kojom se završava dokumentarni film "Samotnjak" iz filma "Ime: Dobrica, prezime: nepoznato", što ga je oduševilo. Govoreći o ulogama u filmovima i serijama, Štimac je objasnio da, kad čovjek radi taj posao, vrlo često je određen za neke vrste karaktera.

- Uloge dobrih momaka vrlo često su prilično pasivne. I moglo bi se reći nezahvalne, jer trpiš radnju, nosiš čitav projekat, a tokom radnje dolaze jači likovi, jači na prvi pogled, i tako ostaneš pasivan. Ljudima je teško objasniti, ali meni se čini da je takve likove najteže igrati zato što je to onaj unutrašnji život koji na neki način treba pokazati - rekao je on.

Objasnio je da, da ako imamo scenu ručka za stolom i onda odjednom čovjek poludi, počne da viče i pobaca sve, svi će reći da je to sjajna uloga, odlično odigrana, te da je taj glumac fenomenalan.

- Međutim, meni se uvek činilo da je to najlakše uraditi. Kad su mi ponuđeni ti, uslovno rečeno, negativni likovi, ja sam samo pustio da to ide po nekoj intuiciji i dobio sam više pohvala nego za neke stvari za koje sam smatrao da su izuzetno teške - kazao je Štimac.

Govoreći o glumi Štimac je ispričao da, po njemu, gluma kao gluma ne smije da postoji u onom smislu da kažu ljudi: "Vidi ga, on sad glumi". Dodao je da je takvu glumu imao Pavle Vuisić.

S obzirom na to da se Slavko Štimac na filmu pojavio još kao dijete, u ovom razgovoru dotakao se i svojih roditelja.

- Ne pamtim kako su mi roditelji reagovali na to kada sam se pojavio na filmu kao dete. Tada nisam ni obraćao pažnju na to. Razmišljao sam o tome kada sam odrastao. Čak sam jednom u tim razmišljanjima mislio da je moj otac, koji je bio dobar i pitom čovek, a koji je rano otišao, kada sam imao 23 godine, baš zbog toga ranije i preminuo. Možda je to bila neka briga zbog odsustvovanja od kuće, možda je nešto drugo ili treće, ali kada ste mladi, ne razmišljate o tome, nego jurite da zgrabite život - zaključio je Štimac.

Pavle Vuisić

Slavko Štimac je istakao da veoma dobro pamti Pavla Vuisića, ali i Slobodana Perovića, kao i Slobodana Aligrudića.

- To su izuzetni glumci. Recimo, Vuisić je imao neverovatnu ležernost i to je glavna stvar u glumi. Kada govorimo o glumi, tu su važne ležernost i opuštenost, naravno, koje nikada nisu same i koje su obojene raznim emocijama, i da se dolazi do onoga što je najbolje u nama, a to je naša intuicija. To u školi ne može da se nauči, to intuitivno svaki glumac treba da oseti, to izlazi iz naše dubine - rekao je on.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.