Danica Masniković: Muzika naslikala sve moje slike
Muzika je naslikala sve moje slike. U četrnaestoj godini života desio mi se prelomni trenutak kada sam odlučila da ću se posvetiti slikarstvu, a ne muzici. Iako sam svirala klavir, boje su me odvele na drugu stranu. Ali muziku uvek nosim sa sobom.
Rekla je to u intervjuu za “Glas Srpske” akademski slikar sa titulom vitez srpskog slikarstva Danica Masniković, koja iza sebe ima više od 200 samostalnih i kolektivnih izložbi u Srbiji i inostranstvu.
*GLAS: Česti motivi na Vašim slikama su životinje i priroda. Imate li u tome ekoloških poruka?
MASNIKOVIĆ: Slikam ptice koje su simbol slobode. Na mojim platnima su papagaji koji predstavljaju radost, petlovi kao sinonim za buđenje i jutro. Slikala sam mrave i pčele kao predstavnike vrednih bića. Uvek biram životinje sa vrlinama kako bih skrenula pažnju na lepšu stranu životu. Smatram da bi ljudi trebalo da obrate više pažnje na očuvanje prirode.
*GLAS: U mladosti ste razmišljali da li ćete se baviti slikarstvom ili muzikom. Postoje li skrivene melodije u Vašim slikama?
MASNIKOVIĆ: Muzika je naslikala sve moje slike. U četrnaestoj godini života u Češkoj desio se prelomni trenutak kada sam odlučila da ću se posvetiti slikarstvu, a ne muzici. Iako sam svirala klavir, boje su me odvele na drugu stranu. Ali uvek sa sobom nosim muziku.
*GLAS: Dobitnik ste brojnih značajnih priznanja. Sa kakvim emocijama nosite titulu viteza srpskog slikarstva?
MASNIKOVIĆ: Nisam očekivala da ću u poznim godinama života dobiti tako veliko priznanje. Dodatno me obradovala činjenica da sam prva žena koja je ponela tu titulu.
*GLAS: Koliko nagrade djeluju kao podsticaji?
MASNIKOVIĆ: U mladosti su nagrade izuzetno značajne i tada zaista mogu da otvore velika vrata. Kao postdiplomac sam dobila najveću nagradu za grafiku i toga se sećam sa radošću i ponosom. Bila sam na početku slikarske karijere i to je za mene imalo ogroman značaj. Ali priznanja uvek iznova raduju jer shvatite da neko vrednuje to što radite.
*GLAS: Imate status slobodnog umjetnika. Kako uspijevate da se izborite na tržištu?
MASNIKOVIĆ: Umetnost i sport nas u najboljem svetlu predstavljaju u svetu. Nažalost, ni umetnici ni sportisti nemaju podršku kakvu zaslužuju. Već dugo vremena nalazimo se u zatvorenom krugu. Živim od slikarstva, ali i za slikarstvo. Zadovoljna sam kako sam uspela da ambicije i ljubav prema umetnosti spojim sa životnim pozivom koji mi omogućava da zarađujem. Umetnici su prepušteni sami sebi. Slikari sami sebi plaćaju štampanje kataloga za izložbe. Zato se retki danas odlučuju da prave samostalne izložbe. U nekim boljim vremena izlagala sam i u Parizu. U Češkoj, gde sam rođena, još nisam, ali se nadam da ću jednog dana izlagati.
*GLAS: Šta radite novo u Vašem ateljeu?
MASNIKOVIĆ: Posvećena sam velikim formatima od metala, a to su brodovi i galije. Reč je o ogromnim objektima koji još nisu izlagani. Želela sam da iskusim i treću dimenziju u likovnoj umetnosti, ali nisam radila skulpture, nego baš objekte.
*GLAS: Gdje ćete izložiti ta djela?
MASNIKOVIĆ: Kada završim ceo ciklus, odlučiću gde ću da ih smestim. Veoma su specifični objekti, to su zarđali metali.
Pošto sam zaokupljena ekološkim temama, želim da od odbačenog i zarđalog metala napravim nešto novo. Hoću da oživim taj metal u nekom drugom obliku, a tako će činiti radost i meni i posmatraču.
Pliva
*GLAS: Šta ćete pamtiti sa ovogodišnje kolonije “Pliva”?
MASNIKOVIĆ: Osim prelepe prirode, pamtiću i odličnu organizaciju i sjajne slikare sa kojima sam se družila. Celo vreme vladala je pozitivna atmosfera, koju smo uspeli preneti i na slikarska platna. Drago mi je što sam imala priliku da upoznam odlične mlade umetnike iz Srpske i akademika Milivoja Unkovića koji je veliko ime u srpskom, ali i svetskom slikarstvu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.
