Branka Katić, glumica, za “Glas Srpske”: Naši životi su tragikomedija

- Naši likovi jesu pomalo tragikomični, ali tako je u životu, svi smo satkani od raznih kontradiktornosti i niko nije samo dobar ili loš, sretan ili nesretan - dodaje Katićeva osvrćući se na likove ove serije.

GLAS: Sarađivali ste sa “Bosonoga” produkcijom i Nikolom Pejakovićem Koljom kao autorom i glumcem. Kako je proteklo snimanje i kakva je bila Vaša emocija sa glumačkom ekipom koju čine vrhunska imena, počevši od Mire Banjac pa nadalje?

KATIĆ: Nikola je poput renesansnih umetnika, on ima toliko talenata (kao šipak, što bi on kao Beli rekao u “Advokadu”. Šalim se.) Mnogo ga volim i poštujem. Ne znam nikoga ko tako dobro i piše i režira i glumi i komponuje i svira i peva, a za moje venčanje sam od njega dobila i jedan prelep crtež. Čovek je sa mnogo talenata i srećni smo što ih sa nama deli. Zajedno sa Nikolom ovu seriju je režirao i Saša Hajduković, i u tom tandemu uzajamnog razumevanja i poštovanja mi glumci smo se osećali sigurno. Cela ekipa “Bosonoge” bila je mala ekipa velikih profesionalaca, ali i divnih ljudi. Bilo je divno deliti kadar sa tako izuzetnim glumcima. Lepo smo se družili i verujem da smo uspeli da napravimo odličnu seriju.

GLAS: Igrate u novom filmu Dušana Kovačevića “Nije loše biti čovek”, koji govori o smrti i životu na ovom svijetu i mogućnosti postojanja onog svijeta. Kako posmatrate pristup takvoj temi?

KATIĆ: Ne bojim se smrti, ona je sastavni deo života, a baš zato što nikada ne znamo kada će nam doći kraj. Lepo je živeti u harmoniji sa sobom i drugima, truditi se da svaki dan prođe u miru i iskrenoj ljudskoj razmeni. Važno je i živeti u zahvalnosti što si još živ i što imaš šansu da nešto uradiš, i za sebe i za ljude sa kojima živiš.

GLAS: Da li bi bilo lakše kada bismo kao individue sa sigurnošću znali šta je kraj poslije kraja?

KATIĆ: Bilo bi nam dosadno. Niko nikada neće znati sve, a i zašto bi? Sve što imamo je unutrašnji osećaj, intuicija ili vera. Verujem da postoji još neka dimenzija gde će se naše duše opet sresti.

GLAS: Glumili ste i u filmu “The King's Man”, koji će premijerno biti emitovan u decembru. Šta biste mogli da nam kažete o radu na ovom ostvarenju i o Vašoj ulozi?

KATIĆ: U ovom filmu engleska kraljevska tajna služba još jednom “spasava svet”. Film daje nova viđenja istorijskih ličnosti koje su živele u vreme Prvog svetskog rata. Igram poslednju rusku caricu Aleksandru Nikolajevnu i verujem da joj se ova verzija njenog života ne bi previše dopala. Imala sam priliku da vidim kako funkcioniše jedna od najvećih produkcija u kojima sam ikad radila, a kako mi uloga nije bila velika, najviše sam uživala u procesu stvaranja izgleda mog lika, imala sam više proba sa kostimografkinjom kao i dizajnerkom maske Dženi Sirkot. Obe su za svoje ranije radove osvojile “Oskara” i bilo je interesantno biti u centru njihovog predanog procesa stvaranja.

GLAS: Šta biste mogli da nam kažete o pristupu filmskoj i serijskoj produkciji u Srbiji naspram one u inostranstvu? Šta je glavna razlika i u čemu je još potrebno poboljšanje što se domaće produkcije tiče?

KATIĆ: I mi imamo neke veštine koje oni nemaju - mogli bi i oni ponešto da nauče od nas, npr. kako se sa mnogo manje novca prave odlične serije! Tamo su budžeti neopisivo veći, a svačije vreme košta više pa bi to bila glavna razlika. Takođe, insistira se na ozbiljnom radu na scenariju, malo šta krene u produkciju, a da svaka scena nije dovedena do najbolje moguće verzije.

GLAS: S obzirom na to da ste u seriji “Novine” igrali novinarku Dijanu Mitrović, kako uopšte posmatrate novinarstvo danas? Kakve promjene doživljava i koliko su loše po društvo? Mislite li da imamo previše informacija, a premalo istine i suštine?

KATIĆ: Imamo i previše informacija, način na koji smo bombardovani i pravim i lažnim sigurno ne pomaže. Ja sam još davnih devedesetih prestala da čitam dnevnu štampu u Srbiji, jer nisam želela da čitam neistine i sistematsko sejanje mržnje. Pravo istraživačko novinarstvo je retkost, ali još postoji. Ti hrabri ljudi su pod konstantnom pretnjom od strane onih koji se nesmetano bave proneverama i kojima istina smeta.

GLAS: Šta je za Vas najveća nepravda na ovom svijetu i kako se danas uopšte borimo protiv bilo kakvih nepravdi?

KATIĆ: Ovo što se dešava izbeglicama sa Bliskog istoka na granicama Poljske i Mađarske, za mene je velika nepravda i manjak humanosti. Verujem da je naša dužnost da pomognemo tim ljudima. Svako ljudsko biće ima pravo da živi u sigurnosti i miru. Niko ne ostavlja domovinu i kreće pešice na put od više hiljada milja, niko ne seda u bedne plastične čamce sa malom decom da pređe sinja mora, a da nije zaista primoran na to. Ti ljudi su u strahu za sopstveni život odlučili da sreću potraže negde drugo. Verujem da je dužnost svih nas da im pomognemo.

GLAS: Mislite li da su ljudi (bar većina) možda previše zapali u letargiju jer se svakodnevno bore za puko preživljavanje u društvu koje skoro pa samo to i ostavlja kao opciju?

KATIĆ: Materijalna sigurnost ne sme biti naš jedini cilj. Valja brinuti o sopstvenom duševnom i fizičkom stanju. Nije dobro kada izgubiš žar i radoznalost i želju da nešto doprineseš i uradiš. Bolje je prošetati se po nekoj lepoj prirodi nego sedeti i jadikovati, letargičan. Dok god smo živi, imamo izbor, i kako ćemo delati i kako ćemo videti društvo u kome živimo i šta ćemo učiniti da ono što nam smeta promenimo i popravimo.

GLAS: U čemu Vi vidite najveću slobodu?

KATIĆ: U mogućnosti izbora koju svakoga dana imate, prilici da izaberete svoj put i uradite nešto dobro i za sebe i za druge.

GLAS: I gdje je svjetlost u sve mračnijoj svakodnevici?

KATIĆ: U skladu prirode, lepoti dečjeg osmeha, u prijateljskoj razmeni, zagrljaju onih koje volite. Nema vajde od kukanja. Treba biti prisutan u svakom momentu i biti zahvalan što si tu.

Serije

GLAS: Da li su serije budućnost domaće produkcije kao što već neko vrijeme jesu u većini svjetskih produkcija (pogotovo rastom striming servisa)?

KATIĆ: Najviše volim da u bioskopu, na velikom platnu, pogledam dobar film. Ništa ne može da se meri sa tom magijom. Ali komoditet koji imate da gledate više epizoda serije u nizu, u miru svog doma je, verujem, ono što čini da taj medij prevagne u popularnosti i pristupačnosti najvećem broju gledalaca. Takođe, filmovi moraju da prođu određeni rejting, da u odnosu na sadržaj bude odobreno koja publika tj. koje dobi, može da ih gleda. To može biti ograničavajuće u odnosu na sadržaj, dok sa serijama to nije slučaj.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.