Borka Tomović, glumica, za “Glas Srpske”: Dobrim mislima i djelima čuvamo sebe i druge
Sve što radimo u životu je, na ovaj ili onaj način, borba dobra i zla. Da li pokušavamo da pobedimo nekog spoljašnjeg neprijatelja, ili je to “zlo” nešto što nije dobro u nama samima, ali u svakom slučaju, ta borba je ono što nas vodi napred u životu i kroz tu borbu mi pokušavamo da postanemo (nadam se većina nas) dobri ljudi.
Rekla je ovo za “Glas Srpske” glumica Borka Tomović, govoreći o seriji “Crna svadba”, u kojoj je igrala Vesnu Đurić, koja je krajem prve sezone otkrila pravo lice - lice kapetana.
- U seriji “Crna svadba” je ta borba predstavljena na intrigantan način, u žanru paranormalnog/religioznog horora-trilera i to je ono što je vezalo gledaoce na prvu loptu. A opet, oni posmatraju sudbine likova i ponovo je u centru zbivanja čovek i njegova borba – dodaje ona.
GLAS: S obzirom na to da su različita vjerovanja, priče i predanja i danas živa u određenim dijelovima – koliko to može da bude opasno? I koliko ste, prije pripremanja uloge, istraživali o tome?
TOMOVIĆ: Najveći deo istraživanja obavili su autori serije, a mi glumci smo, intrigirani onim što smo dobili kao materijal, nastavili da čitamo tekstove na tu uzbudljivu temu. Publika uvek treba da ima na umu da je autorsko-glumački rad uvek naša umetnička interpretacija verovanja, i da je kao takva podložna promenama koje su nam potrebne da bismo ispričali priču. Slično kao sa istorijskom fikcijom - te priče služe kao baza da se ispriča priča koja je univerzalna.
GLAS: U čemu naći racionalno objašnjenje za neobjašnjive pojave?
TOMOVIĆ: Svakodnevno prisustvujemo raznim slučajnostima koje pripisujemo nekoj intervenciji “odozgo” ili kako ko već to tumači. Jung se, npr. bavio teorijom sinhroniciteta – bezuzročne povezanosti. Volim da zapažam takve pojave u životu. I drevne nauke su se bavile takvim stvarima. To je zanimljivo štivo za čitanje i razmišljanje. I zanimljivo je držati oči širom otvorene, ali da je racio tu da nas “uzemlji”.
GLAS: Sukob dobra i zla je u stvari sam život i sve što se dešava u svijetu svakog dana. Da li je čovječanstvo na pravom putu i mogu li pojedinci biti svjetlost koja će prevagnuti u cjelokupnom mraku u koji svijet sve više zalazi?
TOMOVIĆ: Čovečanstvo svakako nije na pravom putu, novac je postao naša nova religija i jedina vodilja u životu. To je tužno. Ipak, nadam se da postoje pojedinci kakve pominjete i trudim se da takve nađem i u svom okruženju. Pobeda nad zlom (da nastavimo da koristimo tu terminologiju) nikada neće biti konačna, to smo kroz život već naučili, ali borba je ono što životu daje smisao.
GLAS: Kako da sačuvamo sebe i dobro u sebi (i oko nas)?
TOMOVIĆ: Dobrim mislima i dobrim delima. Neokretanjem leđa onima kojima je naša pomoć potrebna. I naravno, umetnošću, bilo umetničkim radom ili uživanjem u njoj kao publika.
GLAS: Što se ostalih uloga tiče, na čemu trenutno radite i na čemu biste u budućnosti voljeli da radite?
TOMOVIĆ: Volela bih da radim ovako kao što sam do sada radila: da učestvujem u projektima u koje verujem i za koje mislim da su dobri. Ne mislim više o konkretnim ulogama, već o ukupnom smeru u kom bih volela da idem.
GLAS: Bavite se kreativnim radom sa djecom, kroz pozorište i glumu. Kakva su Vaša iskustva što se toga tiče?
TOMOVIĆ: To je jedan od vidova moje borbe. I s obzirom kako divne saborce imam, u toj borbi uživam i smatram to jednom od najsmislenijih stvari kojima se bavim. Uče oni od mene, ali možda još više ja od njih.
GLAS: Koliko je profesorski rad blagotvoran i važan za Vas?
TOMOVIĆ: Profesor je onaj koji podučava. A ja smatram da je dobar profesor onaj koji uči od svojih đaka i onaj koji podstiče razmenu mišljenja, ideja, stavova, energija. Trudim se da tako radim sa decom i osećam koliko je to dobro i za njih i za mene.
GLAS: Kako posmatrate serijsku i filmsku produkciju u Srbiji i regiji? Mislite li da povećana produkcija može da odvede do svjetskog tržišta, i koliko je to pozitivno?
TOMOVIĆ: Ako ulazak na svetsko tržište znači da radimo kvalitetno, onda to svakako podržavam. Činjenica je da se nikada nije više radilo, a u tom moru postoje i dobre i loše stvari. Publike ima za sve, ali mi treba da se potrudimo da bude više ovih kvalitetnih sadržaja koji ne služe samo da se potroši neki budžet - dakle, da se ne snima “samo da bi se snimalo”, već da iza svega postoji neka misao.
Poruka
GLAS: Za kraj, šta biste poručili našim čitaocima, s obzirom na to da uskoro ulazimo u novu godinu, koja, kao i uvijek, makar simbolično predstavlja novi početak?
TOMOVIĆ: Poručila bih da ne čekaju 1. januar da bi ušli u nove početke. Svaki dan je novi dan, a davno su mnogo mudriji od nas rekli: Carpe diem.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.
