Bogdan Diklić za Glas Srpske: Na sreću, dobrota nas može spasiti
Beograd - Svi znamo da je zavladao besmisao, a ne možemo tome da se odupremo. Ali sve polazi iz kuće i iz škole. U celom svetu su kvalitetne stvari na margini. Uglavnom kažu da nema kulture i umetnosti bez dobre ekonomije. Baš suprotno, bez kvalitetnog školstva i kulture nema ni prosperiteta. Bojim se da za društvo koje to nije shvatilo nema sreće.
Ovim riječima jedan od najuspješnijih srpskih glumaca koji je već 41 godinu u svijetu umjetnosti, Bogdan Diklić govori o situaciji u kojoj se danas snimaju filmovi, ali i živi, rađa, voli i očekuje bolje sutra.
Diklić je u posljednjih mjesec dana imao četiri filmske premijere sa tri nova naslova, a za "Glas Srpske" govorio je o saradnji sa mladim rediteljem Ivanom Marinovićem čiji je film "Igla ispod praga" crnogorski kandidat za "Oskara".
- Ne znam da li je to prolazna pojava, a verujem da nije, ali počeli su da se snimaju filmovi koji afirmišu ideju dobra. To je pitanje jedne sveopšte potrebe ne samo ljudi sa ovih prostora. Kada pogledate zemlje Evrope i drugih kontinenata sve više i više se javlja želja za filmovima koji pričaju "obične" ljudske priče - primjećuje glumac koji je sjajne kreacije ostvario u filmovima poput "Maratonci trče počasni krug", "Tito i ja" i brojnim drugim ostvarenjima.
Smatra da holivudska produkcija koja stiže u domaće bioskope ne može da se pohvali kvalitetom.
- Uglavnom se u filmovima iz Holivuda, ali kao što volim da kažem pseudoigranim sve više koriste neki trikovi i nepostojeća sotonolika bića koja nekog ubijaju, sa pričama bez ikakvog smisla. Naučna fantastika je nekada imala čvrstu priču, a sada je sve to obesmišljeno. Simptomatično je da takve stvari najviše nastaju u Americi, onda se to prodaje i nameće, što je najgore, mladim ljudima - kaže Diklić napominjući da mu je "Igla ispod praga" jedno od najljepših profesionalnih iskustava.
- Privukao me odličan scenario koji je pisao reditelj Ivan Marinović. Sastajali smo se pre snimanja, dosta smo razgovarali i stekli veliko poverenje jedan u drugog. Sve kreće od čitanja scenarija koji pokrene entuzijazam i želju da u tome učestvujete. Naravno, ako se to ne desi, ne pristajete da snimate - objašnjava glumac koji je veliku popularnost stekao zahvaljujući i seriji "Otvorena vrata".
Za novu filmsku priču kažu da nudi jednu optimističnu sliku i vedrinu koja je svijetu potrebna.
- Na sreću, dobrota nas može spasiti. Umetnost ja ta koja treba u punoj i pravoj meri da afirmiše čovekovu žudnju da bude dobar i da prema njemu budu dobri - ističe Diklić koji je snimao brojne filmove sedamdesetih i osamdesetih godina.
Smatra da nikada nije bilo idealno, ali da su tada neke stvari bile drugačije postavljene.
- Nikada nije bilo ružičasto vreme za umetnike. Ta epoha koja je vladala u doba socijalizma se završila. Bilo je to doba dobrih scenarija, entuzijazma, želje, volje, mašte, optimizma i radosti. I u celom svetu je tada bilo mnogo lepše pa samim tim i u ondašnjoj jugoslovenskoj kinematografiji - ukazuje glumac koji je sarađivao sa brojnim rediteljima na snimanju kultnih filmova.
Priznaje da mu nikada nije bio cilj da se dokazuje nego da svoj posao radi najbolje što može.
- Prolazio sam razne etape od Akademije, preko prvih filmova i predstava. Gluma je zaista težak posao. Jedno je kad kažemo težak položaj umetnika, a drugo je ako se fokusiramo na posao glumca. Jer gluma nije samo profesija, ona je način života - smatra Diklić primjećujući da su se desile značajne promjene kada je riječ o glumačkim angažmanima.
On još ne pristaje na sve uloge koje mu nude, ali priznaje da stanje u svijetu nije sjajno.
- Ponižavajuće je na šta smo sve prisiljeni da pristajemo da radimo. Razumem sve nas unutar glumačke profesije, ali mislim da i mi snosimo deo odgovornosti za neke stvari. Kvalitet je izvetrio, nije u prvom planu. Danas se snimaju serije da bi se ubacivali reklamni blokovi i uspeh se meri po gledanosti. Ima dosta treša i stvarno jezivih sapunica - naglašava glumac koji je zabrinut i za buduće generacije kojima, kaže, nije ostavljeno mnogo izbora.
Dio problema vidi i u modernim tehnologijama koji su mladi preokupirani.
- Vikipedija je pogubna po divne, ali nestrpljive mlade ljude koje je oteo internet. Inače, internet je divna stvar ali do određene mere. Nije dobar kad počne da porobljava, a naročito mlade koji danima sede za tastaturom i ne vide ni sunca ni meseca - priča Diklić.
Ne žali se na materijalnu stranu svog posla.
- Meni je uvek bilo teško jer nije lako biti glumac, ali pod tim ne podrazumevam taj materijalni momenat, on je bio relativno dobar - kaže glumac koga publika najviše povezuje sa kultnim filmom "Maratonci trče počasni krug".
Raduje ga činjenica što je ta crna komedija rađena po tekstu Dušana Kovačevića i poslije toliko godina omiljena publici.
- I danas kad uđem u taksi taksisti me pitaju za "Maratonce". Jako cenim taj film i veoma mi je drago što sam učestvovao u njemu, ali mnogo ljudi, koje ja uopšte ne poznajem, ima potrebu da me obavesti da sam ja igrao u tom filmu, da kažu kako je to odličan film, najbolji. Pa mislim se: Dobro, odličan je, ali ima još toliko dobrih filmova koje sam snimio - priča Diklić.
Stop na intervjue
- U poslednjih mesec dana sticajem okolnosti sam prošao jedan vrlo intenzivan period, četiri puta sam se u tri filma pojavljivao na premijerama - "Ime Dobrica, prezime nepoznato", "Sve najbolje" i "Igla ispod praga". Sve to podrazumeva kontakte sa medijima što je i moja obaveza, ali sada ću da utihnem što se tiče novina i uopšte istupanja u javnosti. Toliko sam se naradio i napričao da sam samom sebi postao dosadan. Odlučio sam da malo ućutim - kaže Bogdan Diklić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.
