“Avanture Trbe i Dugog” besplatno na internetu

I evo me, dok razmišljam kako bih napisala novu priču, a mota mi se po glavi ideja o epidemiji u Zmajevskoj zemlji, pravim pauzu i pišem vama, koji čitate “Glas Srpske”.

Sasvim sam sigurna da svaki roditelj ima junake koje isuče iz rukava kad klince treba zabaviti. Baš od takvih junaka iz rukava za mog sina, nekad davno, nastale su ove knjige. Bili smo na ljetovanju, on je imao dvije ili tri godine, nisam više sigurna, i nestalo nam je knjiga za čitanje. Valjalo je popuniti one sate koji se moraju provesti u hotelskoj sobi. Zaštita od UV zračenja, prejako sunce, sijesta, bla bla, i klinac koji nikad ne spava. Ispričala sam sve priče kojih sam mogla da se sjetim. Iako, ruku na srce, moj Griša nikad nije volio klasične bajke. Ne znam kako i zašto, valjda ima i takve djece, tek, njemu je ona standardna ekipa, Pepeljuga, Snježana, patuljci, bila dosadna. Najčešće sam ih okretala naglavačke, uvodila humor i neočekivane preokrete, jer Griša ne priznaje priče bez humora. Kroz maglu sam se sjećala Dugonje, Trbonje i Vidonje, ali magla je bila baš gusta. A što ne bih smislila novu priču, uvrnutu i blesavu, kako on voli? I tako, sreli su se najviši i najdeblji čovjek u kraljevstvu i postali drugari. Normalno, morala sam da ubacim i Princezu i Zmaja, kakva je to priča bez jedne punokrvne princeze i strašnog zmaja? Samo što su i meni prenemagalice princeze i strašni zmajevi dosadni. Pa sam smislila buckastu i ratobornu, pravdoljubivu princezu i introvertnog zmaja koji pravi kolače u svojoj kuhinji. Griši se dopalo. I on, uostalom kao i ja, voli neobične stvari. I ta priča bi ostala u naša četiri zida, kao platforma za varijacije kad nam je dosadno, da se poslije nekoliko godina, kad je njegov sin dorastao do priča, nije javio moj drug Mladen, profesor  animacije, i pitao da nemam kakvu pričicu, da probamo da napravimo slikovnicu. Nervirala ga je ponuda po knjižarama. Obično se tamo nalaze loše prepričane, bilo kakvog literarnog kvaliteta oslobođene, skraćene klasične bajke. Tek uz dublju potragu, za koju malo ko ima vremena, mogu se naći slikovnice izdavača iz regiona, koje vrijede i, naravno, koštaju mnogo više od tih, iskasapljenih, koje se naveliko štampaju negdje po Aziji. Priča se i njemu dopala,  i tako je sve počelo. Prvo nikom nije bilo jasno što nam to treba. Kad smo počeli s prvom kampanjom za prenumeraciju, skupljajući novac za štampu, jer je kolor štampa jako skupa, sjećam se da mi je jedan kolega s posla dobacio da njemu to izgleda kao da prosimo. Na sreću, bilo je dovoljno onih koji znaju šta je prenumeracija, koji su spremni da podrže domaće umjetnike i...

I evo, imamo objavljene četiri slikovnice i petu u pripremi. Četiri nezamislive promocije u Muzeju savremene umjetnosti RS. Prepune inbokse dječijih crteža, fotografija prvačića koji uz njih uče slova, utisaka, doživljaja roditelja i djece i komplimenata. Imamo i ozbiljan projekat za animirani serijal, i mada trenutno zvuči kao naučna fantastika, sigurna sam da ćemo i njega kad-tad uraditi. Imamo i izvjesni minus na računu, jer kod nas ovo nije posao od kog se zarađuje, ali to ovaj put nije tema. U stvari, šta god bih sad napisala, poslije ovoliko godina, bilo bi patetično. Lično se patetike užasavam, a ovo su dani kad ni najromantičnijim dušama nije do patetike. Meni, a sigurna sam i svima vama, sad bi dobro došlo nešto urnebesno smiješno, zabavno i veselo. Sigurna sam da bi roditeljima malih klinaca dobro došlo i da ponude djeci neku zabavu koja isključuje njih, što bi rekao pokojni Manda, napaćene roditelje, pa da mogu da malo budu odrasli. Griša je šesti razred, i po čitav dan radi zadaće. Kad ne piše zadaće, čita. I to čita kao lud, oduzimam mu knjige po kući, ali ni to nije tema ovog teksta. Priču po kojoj je nastala peta slikovnica, koja je skoro gotova, smislio je zajedno sa mnom. Moram da priznam da su mu ideje svježije od mojih. Ali dok je bio mali, voljela bih da je imao nekog da mu ispriča neku dobru priču, a da se ja malo odmorim za to vrijeme. Baš zato smo Mladen i ja odlučili da u doba korone ponudimo roditeljima besplatne priče. Lako ćete ih naći. Najjednostavnije je da u pretraživač ukucate Trba i Dugi, i lako ćete stići na veb-sajt ili “Fejsbuk” grupu. Tamo su sve instrukcije, a ako neko ne može da se snađe, neka piše u inboks, odgovorićemo mu. Tamo su četiri priče, svaka traje dvadesetak minuta. Znači, vi imate 20 minuta da popijete kafu na miru. Radovali bismo se da nam pošaljete utiske. Nadamo se da će se i vašoj djeci dopasti kao i našoj. Neću vam pisati o tome ko su Trba, Dugi, Princeza i Zmaj, istražite sami. I pišite nam.

(Za “Glas Srpske” piše Jelena Kojović Tepić)

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.