Aneta Ilić, vokalna umjetnica, za “Glas Srpske”: Bahova muzika nosi bezvremene poruke

Kazala je ovo za “Glas Srpske” vokalna umjetnica, sopran Aneta Ilić, koja će sutra naveče, zajedno sa pijanistkinjom Lidijom Stanković, oboistom Borislavom Čičovačkim i čelistom Srđanom Sretenovićem, nastupiti u Banskom dvoru, gdje će od 20 časova održati koncert “Veče Bahovih arija”.

- Uz moje kolege, sa kojima sarađujem već dugi niz godina, sve je lako. Razumemo se odlično i uživamo u zajedničkom radu - dodaje Ilićeva.

GLAS: Bahove arije izvođene su u Srbiji i inostranstvu. Kako je takav program prihvatila publika na različitim lokacijama?

ILIĆ: Uvek sa oduševljenjem! Iako se na prvi pogled može reći da Bahove kantate i mise sa programa pripadaju pre svega zapadnoevropskoj kulturnoj baštini, njegova muzika je bezvremeni, inspirativni nosilac univerzalnih poruka, gde god i za koju god publiku da se izvodi.

GLAS: Da li je, možda, i najveća čar ove umjetnosti ta povezanost koju ista muzika može da donese u bilo kojem gradu na svijetu, u različitoj sredini, sa različitom publikom?

ILIĆ: Upravo tako. Bahova muzika ima snagu da spaja ljude, bez obzira na različite korene, poglede i kulture kojima pripadaju. Moj utisak sa koncerata je da publika, slušajući je, prepoznaje čistotu njenog izraza koja vraća veru u istinske ljudske vrednosti.

GLAS: U programima Vaših nastupa zastupljena su djela iz perioda baroka, romantizma, impresionizma i muzika 20. vijeka. Kada je riječ o takvoj raznolikosti, šta Vam je možda najdraže da izvodite?

ILIĆ: To je teško pitanje za raznovrsnog umetnika. Ima toliko divne muzike koju još nisam stigla da osvojim, a želim. Svakako mogu da kažem da je mala forma -lied i kamerna muzika, polje u kojem mogu najbolje da izrazim svoj umetnički senzibilitet.

GLAS: Posebna sfera u Vašoj posvećenosti muzici je srpsko muzičko stvaralaštvo, koje je krenulo sa Isidorom Žebeljan. Kakva sjećanja nosite na te početke?

ILIĆ: Posvećena sam izvođenju srpskog muzičkog stvaralaštva, kao solista, ali i kroz učešće u radu sa različitim kamernim ansamblima. Smatram da je važno da negujemo i promovišemo sopstvene umetničke vrednosti, jer imamo šta da ponudimo. Muzika srpskih autora uticala je na moj umetnički razvoj, a posebno stvaralaštvo naše velike kompozitorke Isidore Žebeljan, koja je bila prisutna u mom životu od rane mladosti. Njen umetnički jezik, izraz i suptilnost uvek su mi bili bliski. Za izvođača je od neprocenjivog značaja mogućnost da učestvuje u kreaciji novog muzičkog dela u neposrednoj saradnji sa autorom. Imala sam veliku sreću i čast da me Isidora povede u pravcu potpuno nove estetike i pogleda na umetnost.

GLAS: Šta biste rekli da je drugačije ili posebno kod muzičkih umjetnika našeg podneblja i onoga što stvaraju?

ILIĆ: Svako od umetnika na svoj poseban način izgrađuje jedinstveni izraz i stil, a na Bahovom i Isidorinom primeru možemo videti da se te vrednosti prepoznaju i prihvataju na različitim podnebljima.

GLAS: Kakva su ovo vremena za takvu vrstu muzike, s obzirom na izobilje raznolikosti i veće prisutnosti nekih popularnih, ne nužno i kvalitetnih žanrova? 

ILIĆ: Izazovi i raznolikost svakog vremena su dragoceni za umetnost, jer podstiču kreativne procese i stvaralačke odgovore. Svakako, umetnički kvalitet trebalo bi da bude imperativ, bez obzira na žanr.

Mladi

GLAS: S obzirom na to da na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu radite kao profesorica na Katedri za solo pjevanje, sa strane predavača, kako vidite stanje u toj sferi? Kolika zainteresovanost, pažnja i posvećenost postoje kod umjetnika mlađe generacije?

ILIĆ: Vremena se, naravno, menjaju, ali zainteresovanost i posvećenost mladih muzičara i dalje je na zavidnom nivou. Savremeno doba donosi nove izazove u komunikaciji njihove umetnosti sa publikom, u lokalnom i širem kontekstu. Na to svaka generacija mladih umetnika mora sama da nađe sopstvene puteve i odgovore.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.