Željka Avrić, pjesnikinja, za “Glas Srpske”: Prestižna nagrada je imati svoje čitaoce

Rekla je to u razgovoru za “Glas Srpske” pjesnikinja Željka Avrić govoreći o nastanku zbirke “Nesan”, nagrađene priznanjem “Gordana Todorović”, koju je promovisala u Banjaluci, a u koju je stalo godinu i po dana rada, mnogo kreativnosti, traganja za smislom, nemira, snage i emocija koje je pjesnikinja unijela u stihove.

- Prva pesma koja je ušla u ovu zbirku je nastala u oktobru 2018. godine. Gotov, sređen rukopis je na konkurs poslat u maju 2020. godine - dodaje ona.

GLAS: Pjesme u zbirci raspoređene su u pet ciklusa. Šta je to što veže pjesme u ciklusu?

AVRIĆ: Svaku moju buduću knjigu odredi pesma iz prethodne knjige. Ta pesma je središte, oko nje se vežu naredne pesme, ciklusi i nazivi. Književnik Ranko Pavlović je tu osobinu moje poetike u recenziji zbirke “Žeđam” nazvao stalni dijalog sa pjesmom. Pesma koja je premostila od žeđi do nesna dala je naziv ciklusu “Buđenja”. Posle toga je bilo lakše, i tek je predstojao ozbiljan posao uvezati sve teme, motive, pesme i pesničke cikluse u poetsko jedinstvo i dati im smisao, oblik i celinu.

GLAS: Kakav je Vaš pjesnički svijet obuhvaćen ovom zbirkom?

AVRIĆ: Pesnički jezik se rascvetavao u bogatstvu i lepoti. Reč san je iznedrila spektar drugih reči našeg lepog i bogatog jezika. Jedna asocijacija je podsticala drugu. Od prvobitnog, praiskonskog sučeljavanja svetlosti i tame, koji su istovremeno simboli dobra i zla, nastajali su život i smrt, telesno i duhovno, početak i kraj, ljubav i mržnja, istina i laž, ćutanje i govor, mir i metež, sveto i svetovno, blagosloveno i prokleto, dolasci i odlasci, san i java, dopuštanja i zabrane, ženstvo i muževnost, te tradicionalno i moderno.

GLAS: Koliko pažnje posvećujete spajanju tradicionalnog i modernog?

AVRIĆ: U osnovi identiteta naroda su njegov jezik, pismo i vera. Očuvanje kulturnog identiteta naroda je pitanje njegovog opstanka. Prihvatanje modernih tekovina koje ne ugrožavaju tradicionalne osnove nego sa njima čine sklad, jedinstvo, pitanje je prosperiteta, napretka. Što se istorije književnosti tiče, setimo se i radikalnih, agresivnih književnih pravaca koji su odbacivali tradicionalno i do tada postojeće, ali i trajnijih i značajnijih koji su se zametali i rađali iz krila onih koji su potom postajali prošlost. Zato, ne samo što je spoj tradicionalnog i modernog moguć nego je neophodan i ispravan. U svemu treba imati meru i pravo svakog stvaraoca je da odredi koliki će deo jednog i drugog biti u tom odnosu i koji deo će prevagnuti. Koliku pažnju posvećujem tome, govorim opredeljenjem da pišem i rimovanu poeziju i poeziju slobodnog stiha. Slobodan stih vezujem za zavičajne i društveno-aktuelne teme.

GLAS: Koliko su Vam nagrade važne i mislite li da se pravedno dodjeljuju?

AVRIĆ: Književna nagrada je potrebna kao stimulans za kvalitetniji književni rad nagrađenog pisca. Ako i kada književne nagrade postanu sebi cilj, gube pravi smisao i značaj, dobiju sakupljački karakter. Za zdrav književni život opasno je kada žiriranja obavljaju nekompetentne osobe, kao i dodela nagrada po nekim drugim kriterijumima, a ne na osnovu književnog kvaliteta dela. Postoje nagrade koje vas čine ponosnim, ali i one koje nikada ne biste želeli da dobijete. Najveća nagrada je kada vam je naredna knjiga bar na nivou prethodne, ako ne bolja, drugačija i književno vrednija. Što je pisac ili pesnik nagrađeniji, njegova odgovornost za pisanu i izgovorenu reč je veća. Prestižna nagrada je imati svoje čitaoce, ljude koji prate vaš rad i znaju vaše pesme.

GLAS: I kako posmatrate stanje što se časopisa posvećenih književnosti tiče? Opstaju li i da li treba da ih bude više?

AVRIĆ: Nijedno vreme nije bilo preterano naklonjeno umetnosti, književnosti posebno, pa ni ovo kojem smo savremenici. Svedoci smo godinama da časopisi za književnost, umetnost i kulturu opstaju najviše zahvaljujući entuzijastima. I iako se književni prilozi odavno ne honorarišu, književnim časopisima ne nedostaje kvalitetnih saradnika pošto je kontinuirano praćenje kvalitetne književne scene i razlog njihovog postojanja. I postoji kreativni potencijal koji i u ovim, posebno za kulturu nesvakidašnjim uslovima, podstiče izdavaštvo, održava postojeće i pokreće nove književne časopise, kao što je slučaj sa odličnim časopisom “Nova stvarnost” Udruženja književnika RS. Takođe, književni časopisi su se već odavno preselili na internet, pa među njima ima nekoliko veoma cenjenih, rekli bismo i prestižnih. Naravno, popularnost društvenih mreža nije zaobišla ni ljubitelje pisane reči, te je sve više književnih stranica koje osnivaju i pojedinci, udruženja i različite književne grupe, na kojima se objavljuje, kritikuje, diskutuje, organizuju raznorazna književna takmičenja, čak i top-liste najčitanijih, najboljih autora i književnih dela. Sva ta internet dešavanja i “šarenilo” su veoma dobri i poželjni, posebno za poeziju kojoj su već nekoliko puta proricali kraj, a ona je ponovo doživela svoj procvat zahvaljujući upravo društvenim mrežama.

GLAS: Koliko pratite mlade književnike iz regije i mislite li da oni imaju dovoljno prilike i prostora da se iskažu?

AVRIĆ: Poznajem mnogo mladih ljudi koji vole, čitaju i pišu poeziju, koji se opredeljuju za književni rad i kroz formalno obrazovanje i po slobodnom izboru. Mladim pesnicima, piscima, ljubiteljima knjige treba pomoći razgovorom, savetom, ohrabrivanjem da se prijave na neki književni konkurs ili festival mladih stvaralaca, konkretnom pomoći u obradi i preporuci njihovih rukopisa. Moj književni razvoj nije tekao uobičajeno, tako da ne mogu da uporedim da li su mladi stvaraoci ranije ili sada imali više prilike da se izraze i da budu primećeni. Možda je ranije bilo više “živih” susreta, ali zato danas internet i društvene mreže omogućavaju prodor u književnosti svih jezika i govornih područja.

Mladi

GLAS: Da li postoje neki autori koje biste posebno izdvojili?

AVRIĆ: Postoji krug mladih pesnika i pisaca u Srbiji i Republici Srpskoj koje pratim godinama i čiji sam rad imala prilike bolje da upoznam, nekima sam bila i recenzent. Ono što ih izdvaja su osobene i izgrađene poetike, različite od većine. Nadam se da ne grešim kad kažem da, na primer, od Koste Kosovca iz Beograda, Marka Bačanovića iz Sarajeva i Milana Rakulja iz Banjaluke, evo, nekako su se oni odmah izdvojili, tek treba očekivati puno pesničko razlistavanje.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.