Za Srpsku me veže poezija
Temišvar - Za Republiku Srpsku ne vezuju me samo knjige i lepa književna događanja i susreti, već i brojni prijatelji, od srpskih pisaca i umetnika do značajnih srpskih političara i društvenih radnika. Ko onda sme još ustvrditi da nam pesma nije jedna, Brankova, a srpska.
Rekao je ovo za “Glas Srpske” književnik Slavomir Gvozdenović, dobitnik nagrade “Branko Radičević” za sveukupan pjesnički i stvaralački opus. Gvozdenović je naglasio da ga za Srpsku veže i njegova knjiga pjesama “Rađanje pretka” (Temišvar - Banjaluka - Novi Sad 1995), kao i članstvo u Udruženju književnika Srpske i nagrada “Šušnjar”, koju je dobio 1996. godine.
- Svakom piscu nagrade dolaze kao priznanje za nešto što je urađeno, napisano. Nagrada “Branko Radičević” je jedno od najvrednijih priznanja u srpskoj književnosti, pa je to razlog više da je primim sa poštovanjem i radošću. Ne znam koliko nas nagrade podstiču u pisanju, pre bih rekao da ih pisanjem zaslužujemo - kazao je Gvozdenović.
Istakao je da je za njega pisanje unutrašnja potreba, kojom oblikuje sebe i druge.
- Nažalost, sve se više teži da knjiga postane proizvod, a ne ogledalo osećanja i plemenitih mudrosti. Poezija je, po mom mišljenju, uz to još i igra, u kojoj svaka reč treperi i neuhvatljivim je nitima povezana. Branko je možda od svih nas najlepše, najvedrije, a, opet, u tužnom zanosu, treperio na tom plamenu, u kojem je na kraju mlad i sagoreo. Zato je, valjda, i zaslužio da ga svojtamo samo imenom. Jer kad kažeš Branko, i ako ih srpska poezija ima puno, on je ipak samo jedan - naglasio je Gvozdenović.
Podsjetio je da je Branko Radičević baš u Temišvaru, gdje Gvozdenović živi godinama, napisao “Devojku na studencu”.
- Nije onda slučajno što u srpskoj poeziji postoji jedna Brankova linija, od Radičevića do Miljkovića, sve do danas. Dobrim delom pripadam toj Brankovoj liniji i u nju sam pokušao sa svojih tridesetak knjiga poezije da utkam sebe i svoje pesničko shvatanje - rekao je Gvozdenović.
Književnik, koji radi kao profesor savremene srpske književnosti na Univerzitetu u Temišvaru, trudi se da svojim studentima što kvalitetnije i preciznije predstavi srpsku pisanu riječ.
- Svojim studentima, pre svega, govorim koliko je vredna srpska književnost i šta u toj velikoj književnosti znači srpski romantizam, Branko sa svim svojim nestašlucima, romantičnim ljubavima i tugama, sa najlepšim stihom srpskog romantizma “nje više nema, to je bio zvuk” (“Tuga i opomena”), a tu je još mnogo velikih imena, gorostasa srpske književnosti i srpskog jezika - kazao je Gvozdenović.
Istakao je da mu je nagrada “Branko Radičević” donijela radost, u godini kada proslavlja 60. rođendan i zaokružuje 45 godina književnog rada.
Pjesnički teatar
- Nadam se da ću ove jeseni uspeti da sa mladim glumcem Markom Adžićem u Temišvaru pokrenem Mali pesnički teatar, a prva predstava bila bi posvećena Milošu Crnjanskom, najvećem Temišvarcu među nama (“Crnjanski u Temišvaru”). Druga bi bila rađena po stihovima Vaska Pope “Vrati mi moje krpice”. Ako u ovom poduhvatu uspemo, a trebalo bi da bude jedna vrsta dvojezičnih monodrama, za mene bi svaka predstava vredela najmanje kao jedna valjana knjiga - kazao je Slavomir Gvozdenović.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.
