Predstava “Ljudi od voska” oduševila publiku na 26. „Teatar festu”

Naime, riječ je o komadu koji je rađen po istoimenoj drami književnika Mate Matišića, a u režiji Ivana Vanje Alača. 

Predstava traje skoro tri sata, ali ta tri sata u utorak naveče u NPRS prošla su kao tren. Odličan komad, veoma ličan, jer se prepoznaju detalji iz Matišićevog života, rađen u sjajnoj režiji sa kvalitetnim glumačkim ansamblom  predvođenim Sašom Torlakovićem  držao je pažnju dobrim ritmom i uigranošću tako da se o vremenu nije ni mislilo, što je danas veoma neobično.  

Sve što može da se kaže nakon odgledane predstave je: “Bravo!” ansamblu teatra iz Sombora i “Bravo!” mladom režiseru koji je pokazao da mladim snagama treba prepuštati povjernje. 

Ovo je komad koji u nama samima sudara dobro i loše, grijeh i pokajanje. Duboko zadiranje u religiju, u vjeru koju tražimo u sebi i drugima.  

Na sceni posmatramo veliko bijelo platno i slova pisaće mašine na kojoj je ispisan naš mentalitet, traumatske posljedice rata iz devedesetih godina, međunacionalne netrpeljivosti, roditeljstvo, majčinstvo, preispitivanje religije i vjere, te borba sa grijehom. Zapravo posmatramo platno i scenu na kojoj je ispisan život.

Kroz dramsku formu posmatramo tri priče koje povezuje pisac. U prvoj sceni, u piščevom stanu u Zagrebu iznenada se pojavljuje žena sa juga Srbije, iz Pirota, koja tvrdi da s piscem ima sina koji je teški delikvent. Ona ga moli da pomogne njihovom sinu kriminalcu i ubici.  

Nakon smrti sina za kojeg je tek saznao, boreći se sa mišlju da ga je zapravo on ubio, pisac odlazi u rodno selo i time počinje druga priča. On dolazi u to selo pokraj Imotskog na dan kad se proslavlja svadba i kad se tuguje na sahrani. 

Sagledavajući sve patnje i muke onih od kojih je potekao bori se sam sa svojim demonima. A mnogo demona je u tom selu. 

Teme incesta, religije, posljedice rata, ženidba ratnih invalida sa kupljenim ženama koje po svaku cijenu žele da se riješe bijede, očeva želja da oženi sina, primitivizam, sam život igra nam pred očima ali s takvim humorom svojstvenim našem mentalitetu da gledalaoce ostavlja bez riječi.

Kroz treću priču posmatramo pisca koji prihvata da usvoji djevojčicu svojih prijatelja koji umiru. Kroz taj proces pisac i bolesna majka koja mu prepušta svoje dijete prolaze kroz traume. 

On se bori sa djetinjstvom, majkom  koja ga je ostavila strogom stricu kojeg se bojao, dakle sa onim ranama koje je najteže izvidati. U toj ženi i njenom izopačenom majčinstvu prepoznaje svoje traume. Pišući o drugima pisac je ustvari pisao o sebi.

Somborski ansambl ima sve pohvale na igru, ali i na akcenat. 

Dijalekti u ovoj predstavi su jako bitni jer otkrivaju suštinu likova i zato je bilo veoma važno da budu adekvatno savladani. 

Govoreći od “Ljudima od voska” glumac Saša Torlaković koji igra pisca Matu istakao je da je jedna od ljepših stvari koja mu se desila dok je radio ovu predstavu ta što je upoznao pisca. 

- Isto smo godište i pamtim perid kada je postojala ta rok grupa i pesma “Hej mala, cakana” koju čujemo u predstavi. Radeći ovaj komad bila mi je fenomenalna ta hrabrost čoveka koji je istinski vernik. Mislim da je ovo duboko religiozna predstava na najlepši mogući način, jer Matišić govori o sebi, o svojim dobrim i lošim stranama i ne stidi se toga. Nije folirant, nije licemer, nego - To sam što sam. To je pouka koju svi mi možemo da izvučemo iz “Ljudi od voska”- rekao je Torlaković.

Zapitao se što bi se mi stidjeli sebe, jer svi mi smo i dobri i loši i tužni i veseli i zavidni i empatični.

-Te suprotnosti se u nama stalno sudaraju. To je izazov za glumca, da se povede za piscem i da sebe radeći predstavu učini boljim i iskrenijim, ali i da se ne stidi tamnih strana svoje ličnosti-zaključio je on. 

Uz njega u predstavi igraju Marija Medenica, Biljana Keskenović, Nenad Pećinar, Nikola Knežević, Nemanja Bakić, Srđan Aleksić, Aleksandar Ristoski, Bogomir Đorđević, Ana Rudakijević, Ivana V. Jovanović, Dragana Šuša, Danica Grubački i Olgica Nestorović.

RIJEČ REDITELjA

Reditelj Ivan Vanja Alač istakao je da je Matišićeva drama “Ljudi od voska” jedan od najvećih dokaza da što je nešto ličnije, to je univerzalnije, kao i to da je najveća hrabrost: iskrenost! 

-U današnjem svetu, zaista je retkost da je neko toliko hrabar da u potpunosti sebe ogoli pred svetom i toliko vešt da ogoli svet oko sebe, kao Mate Matišić. Jedna vrsta pomerenog realizma omogućila nam je da i mi budemo podjednako hrabri kao i autor i poigravamo se sa dramskim tokom u kojem mašta postaje stvarnija od dokumenta, a stvarnost sumanutija od svake mašte - kazao je on.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.