Objavljena knjiga “Opsesije” Zorana Penevskog

Kroz naraciju koja duboko dodiruje podsvijest Penevski u “Opsesijama” istražuje opsesivne čežnje i unutrašnje sukobe, prelazeći granice stvarnog i omogućavajući čitaocima da se suoče sa neobičnim obrtima.

Bilo zato što smo zasićeni stvarnošću ili u njoj ne nalazimo ono što bi nas zadovoljilo, žanrovska književnost se javlja kao vapaj naše nepotpunosti, kao glad naše uobrazilje. Otuda i ove priče prelaze granice prirodnog  uobličene kao horori, fantastika ili SF, govoreći o našoj potrebi da posjedujemo predmet opsesije ili tragamo za njim.

Pojedini motivi i slike mogu da postanu stalni pratioci (pod)svijesti čitalaca. Pisac ističe da u ovoj knjizi nije riječ samo o bolestima i iskakanju iz šina svakodnevice već je akcenat na organizovanom bitisanju svakog bića, koje stvara voljno van svoje volje. 

- U osnovi svake priče u zbirci “Opsesije” nalazi se poriv koji se otima ovosvetskom ustrojstvu, nagon koji postaje samostalno biće, pa naziv pokriva čitav spektar onih neobjašnjivih fenomena koji mogu da poteknu podjednako i od melanholije i od šizofrenije. Ali nije ovde reč samo o bolestima, o iskakanju iz šina svakodnevice. Reč je o drugačije organizovanom bitisanju jer svako biće ima svoje usmerenje van njegovog htenja, otuda ideje o Božjem planu, o sudbinskom predodređenju, o volji za moć, hoću da kažem da svako biće stvara voljno van svoje volje. Neke od priča iz ove knjige objavljene su ranije u časopisima, ali većina je nastala na drugi način. Naime, dok sam radio na izboru iz dela Edgara Alana Poa, dobio sam probnu, praznu knjigu u tvrdom, kožnom povezu, onako kako bi knjiga trebalo da izgleda kad bude odštampana (“Gavran i najbolje priče” E. A Poa, Laguna). A onda sam počeo da u njoj rukom pišem svoju verziju fantazmagoričnih, horor i SF priča, poovskih, ali na moj način, sa daškom starinskog pripovedanja, ali sa savremenim nabojem, odnosno u dijalogu sa fantastičnom književnošću uopšte - rekao je Penevski.

Priče su dodatno obogaćene ilustracijama vrhunskih domaćih umjetnika (Marina Milanović, Boris Kuzmanović, Marica Kicušić, Tijana Jevtić, Dunja Branovački) uz fotografije Petra Ilića, što ovu zbirku čini izuzetnim vizuelnim i literarnim iskustvom. Pančevački umjetnik kaže da poseban kreativni segment knjige pripada vizuelnom dijelu sa ilustracijama koje su obogatile svaku  priču.

- Poseban segment knjige je vizuelni deo “Opsesija”. Negde su preuzete postojeće ilustracije koje su sasvim odgovarale konkretnoj priči, negde su zatražene prema priči, a negde su iskorišćene iz nekadašnjih projekata. Za jedan stari, nikad dovršeni projekat, ali sada sa osećajem potpunog iskupljenja, za naslovnicu sam preradio fotografiju Tijane Jevtić. Ona je napravila tu skulpturu, mislim da ju je nazvala “Metuzalem”, i ja sam bio oduševljen njome. Tražio sam da ona bude na naslovnici, i taj dogovor ispunjavam uz beskrajnu zahvalnost za strpljenje Tijani, evo, nakon desetak godina. Hteo sam da korica bude opsesivna, da bude upadljiva i nezaboravna. Putovanje nastanka ove zbirke je sada završeno i preostala je samo čitalačka avantura - rekao je Penevski.

Knjiga sadrži 272 strane i urađena je u mekom povezu.

BIOGRAFIJA

Zoran Penevski rođen je 1967. godine u Pančevu. Autor je romana “Flamanski mesečar” (Matica srpska, 1997) i zbirke priča “Istorija stomaka” (Beografiti, 1999).

U saradnji s Ivicom Stevanovićem objavio je prvi srpski grafički roman “Ljubazni leševi” (SKC, Novi Sad, 2004) i bestijarijum ŽLeksikon likovnih legijaŽ (SKC, Novi Sad, 2005). Preveo je više od pedeset knjiga (s engleskog, njemačkog i makedonskog jezika) i uredio više od stotinu izdanja. Njegovi radovi su prevođeni na engleski, francuski, holandski i makedonski jezik.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.