Mirjana Bobić Mojsilović za “Glas”: Zabavljeni svojom slikom u telefonu zaboravili smo da živimo
Guše nas strah i indukovano beznađe. Poruke koje dobijamo su pre svega poruke o besmislenosti svega pod kapom nebeskom, o bezvrednosti života, o tome kako je sve ionako kontrolisano iz nekog mračnog centra i kako mi treba da budemo poslušni i da se prepustimo stihiji potrošačkog društva i materijalizma.
Kazala je to u razgovoru za “Glas Srpske” književnica Mirjana Bobić Mojsilović govoreći o svom novom romanu “Sazvežđe svitaca”, koji je nedavno objavljen u izdanju beogradske izdavačke kuće “Laguna”. Riječ je o romanu koji grli čitaoce, koji donosi intimnu priču savremenog čovjeka.
- Uz to su nam dali društvene mreže i privid da živimo, nismo ni svesni koliko smo zabavljeni sopstvenom prazninom koje takođe nismo svesni. Zabavljeni smo svojom slikom u ekranu telefona i zaboravili smo da živimo - dodala je ona.
GLAS: U čemu Vaši junaci pronalaze svjetlost? Može li čovjek čitajući Vašu knjigu da shvati gdje da traži svjetlost u tami koja nas okružuje?
BOBIĆ MOJSILOVIĆ: Samo kada se sretnu jedni sa drugima može da se nešto stvarno desi. Da se uspavani, nežni, krhki čovek koji u stvari ne može bez drugog, probudi.
GLAS: U opisu romana navedeno je da je to “priča o iskupljenju i ljudima koje može spasiti jedino ljubav”. Je li ljubav jedina putanja koju u životu treba da pratimo?
BOBIĆ MOJSILOVIĆ: Samo oni koji se osveste, oni koji shvate kako im je uludo prolazio život okupan u samoljublju, dakle oni koji se zagledaju u svoje srce ili u nebo, mogu da ponovo ožive. Oni koji to ne urade osuđeni su na večnu prazninu i brojanje lajkova na društvenim mrežama.
GLAS: Pišete o usamljenim ljudima koji nemaju svijest o tome da su usamljeni. Čini li Vam se da smo u ovo virtuelno doba interneta i društvenih mreža koje su tu da nas “povežu” sa ljudima usamljeniji nego ikad?
BOBIĆ MOJSILOVIĆ: Svet živi u epidemiji usamljenosti, ljudi jure za slavom, za novcem, za statusom i u stvari zaboravljaju da žive. Veliki brat to i želi - da našim životom upravlja preko ekrana naših telefona i kompjutera. Da nam do te mere zaokupi pažnju da, da nam proždere vreme i dušu da uopšte nikada ne stignemo da se zapitamo ko smo, šta nam je, zašto smo nesrećni.
GLAS: Ovaj roman pisali ste tokom trajanja pandemije virusa korona, a istakli ste da ste u doba kada je čovječanstvo doživjelo pakao pokušavali da pronađete druge istine koje nisu zvanična verzija. Jeste li u pisanju i knjigama pronašli spas?
BOBIĆ MOJSILOVIĆ: Knjige sigurno jesu najbolji, najkreativniji i najjeftiniji način da se spase vlastiti život, bez obzira na to da li ih samo čitate ili ih pišete. O knjigama i spasavanju života, između ostalog, govori i moj roman “Sazvežđe svitaca”.
GLAS: Koliko je sve što se izdešavalo u doba pandemije uticalo na stvaranje ovog djela i oblikovanje junaka?
BOBIĆ MOJSILOVIĆ: I ja sam, isto kao i moji junaci, tragala za nekim svetlom u tami. Bilo je teško u atmosferi totalnog ludila, gubitka elementarnih sloboda i poplave vesti koje su služile tome da nas pokore, mojim junacima dati neku nadu kad je ni sama nisam imala. Ali onda se meni lično desio jedan nesvakidašnji događaj i on me je vratio u život. I to je jedini autobiografski detalj koji sam stavila u knjigu. Čitaoci će ga prepoznati.
Momo Kapor
GLAS: Autor ste, scenarista i reditelj dokumentarnog filma “Momo od A do Š” o piscu i slikaru Momi Kaporu, koliki je ovo bio izazov za Vas i šta nam ovaj dokumentarac otkriva o ovom velikom srpskom umjetniku?
BOBIĆ MOJSILOVIĆ: Otkriva nam jednu veliku nežnost, skromnost, gospodstvo velikog umetnika i divnog čoveka - a osim toga nikada nije u jednom filmu oslikan ceo njegov umetnički opus - sve knjige koje je objavio, njegov ogroman slikarski opus, njegov scenaristički opus. Pri tome, na moj način, iz mog književnog ugla napravila sam Mominu azbuku, ali svaka rečenica u filmu je njegova. Nisam želela da o Momi Kaporu govore drugi.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.
