Milica Zorić, književnica, o svom prvencu, romanu “Siroče”: Magični svijet vlaške mitologije
BANjALUKA - Roman je rađen po istinitoj priči koju godinama nosim u sebi. Trebalo joj je vreme da se lepo složi, naniže i onda je odjednom, u dahu, izletela iz mene. Dok sam pisala nisam imala utisak da gospodarim njom, već ona nada mnom i da bira svoj pravac.
Kazala je to književnica Milica Zorić govoreći za “Glas Srpske” o svom prvencu, knjizi “Siroče”, koja će danas u 13 časova biti predstavljena publici u Narodnoj i univerzitetskoj biblioteci Republike Srpske u Banjaluci.
Riječ je o istorijskoj drami sa mitološkom podlogom, sa psihološki i socijalno iznijansiranim likovima. Pored rata i posljedica rata u romanu, u drugom pripovjednom toku dat je i nebeski rat tri natprirodne sile, božanstva, koje se bore za primat i jednako bivaju mučene ljubomorom i strastima, kao i ljudi.
Zorićeva je objasnila da u romanu govori o tri naroda koja imaju svoja mitološka bića.
- Predstavila sam verovanja drevne Bosne te Liburna koji su poreklom sa Jadrana i mitološki aspekt Vlaha. Sve se oslanja na neizbežnu slovensku mitologiju. U knjizi čitaoci mogu naići na zanimljive detalje kako suđaje ili suđenice, zavisno od krajeva iz kojih potičemo kako izgovaramo, po rođenju deteta određuju njegovu sudbinu. Sve to se oslanja na ono uverenje da je diskutabilno koliko gospodarimo svojim sudbinama - ispričala je ona.
Istakla je da je glavna junakinja zaštićena Mumom Paduri, iako nije izvorno Vlahinja.
- Glavni junak, s obzirom na to da je poreklom iz Jasenice, mora imati zaštitnicu koja je sa tih prostora i onda se Crna kraljica sama nametnula kao široko rasprostranjena u legendama. Srednji sin ovog neobičnog bračnog para je štićenik Latre, vrhovne boginje Liburna. Inače je junakinja rodom iz Istre - kazala je Zorićeva.
Dodala je da se slučajno desilo, ukoliko slučajnosti postoje, da su sve tri oličenje matrijarhata i da su njihovi sukobi davnašnji te se svaka bori za svoj primat.
- Poklopilo se da se emituje i serijal o vlaškoj magiji i običajima “Crna svadba”. Rekla bih da sada ta kultura istočnog dela Srbije privlači veliku pažnju. Odrastali smo u strahu od moći te magije, njenog jakog dejstva. U mom romanu nema toga, samo običaja, jezika i stila življenja, koji je veoma specifičan i karakterističan. Mislim da bi o svim pomenutim kulturama trebalo više da znamo, ne samo o Vlasima - istakla je ona.
Naglasila je da je lik Milana, jednog od glavnih junaka, bio veliki izazov.
- Znala sam da će ga čitaoci osuđivati i odbacivati, pa je samim tim gradnja njegove psihološke strukture bila zahtevnija. On je čovek krajnosti ili - ili, nema sredine, nema sivila. Ako je dobar, najbolji je na svetu, ali ako je loš, najlošiji je. Nasilnik, a opet i na neki specifičan način žrtva - ispričala je Zorićeva.
Objasnila je da je Olga, glavna junakinja koja ima devet godina, jedini lik koji ne stari u romanu, već do samoga kraja ostaje u tom životnom dobu.
- Ona ostaje u traumi i to je bio možda i najiscrpniji lik za mene. Uvek bih se morala pripremiti za njen segment u romanu, pošto se pripovedni tokovi naizmenično smenjuju. Teško je pisati iz ugla deteta, pogotovo jer ona jedina progovara u prvom licu - poručila je ona.
Poruke
Milica Zorić je istakla da roman “Siroče” nosi više poruka te da je slojevitost ljepota književnosti.
- Glavna poruka bi, recimo, bila da se svaka trauma, nedaća, bol i patnja, pa i sam život, može pobediti. Mi smo nesvesni svoje snage i jačine - rekla je ona.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.
