Ljiljana Habjanović Đurović o novim djelima: Ponekad zaplačem dok pišem
BEOGRAD - Književnica Ljiljana Habjanović Đurović poručila je da njena nova knjiga “Tamo gde je ona” pokazuje značaj žena za hrišćansku crkvu, da je imala nekoliko ponuda da bude ekranizovan “Ženski rodoslov”, kao i da spremaju film po romanu “Naš otac”.
Habjanović Đurović je rekla Tanjugu da će kao i svake godine biti na Beogradskom sajmu knjiga, gdje će potpisivati svoja brojna djela, među kojima je aktuelni roman “Tamo gde je ona”.
- Ne manjka mi inspiracije. Već sad imam u glavi tri knjige koje bih volela da napišem, ako bude vremena. Uvek imam ideja za nekoliko knjiga unapred i tokom rada na jednoj već pripremam literaturu za sledeću knjigu - napomenula je spisateljica.
Habjanović Đurović je dodala da piše iz emocije, u jednom dahu i prekidanje kontinuiteta misli mnogo bi oštetilo ono na čemu radi.
- Pišem svakog dana, nedeljom i praznikom, osam, devet sati, zato da ne bih prekidala emociju, misao koju imam. Sve je u mom životu podređeno tome -priznala je Habjanović Đurović.
Napomenuvši da saosjeća dok piše, Habjanović Đurović je rekla da ponekad zaplače ili je zaboli ako se to dešava nekoj njenoj junakinji.
Dok je radila na romanu “Gora preobraženja” imala je radnike u kući koji su radili fasadu, ali Habjanović Đurović je navela da je na nekoliko metara od njih završavala knjigu bivajući u svom svetu, nesvesna fizičkih senzacija.
Sa druge strane Habjanović Đurović je naglasila da je tokom pisanja njen sin Aleksandar uvijek mogao da uđe u njenu radnu sobu i prekine je, “jer dete ima svoj trenutak kad želi da podeli nešto sa nama”.
- Kada dete želi nešto da nam poveri, da nas pita, njemu taj trenutak prođe, ako u tom trenutku ne odgovorimo na tu njegovu potrebu. On će ili zaboraviti na to ili potražiti odgovor kod drugog - rekla je Habjanović Đurović.
Prema njenim riječima, onda se “vremenom dete nauči da se kad mu treba neki odgovor ne obraća mami, zato što ona ima preča posla i nema vremena za njega”.
- Nikada nisam rekla: “Nemam vremena da razgovaram sa tobom”. Razgovor je najbitniji - upozorila je Habjanović Đurović.
Roman “Ženski rodoslov” je preveden na 12 jezika, a Habjanović Đurović je primijetila na osnovu povremenih pisama čitateljki iz zemalja poput Egipta ili Grčke, da “priča o svemu kroz što prolaze žene nije samo naša lokalna priča - to je opšteženska sudbina”.
- Nova generacija su devojke koje imaju svoju profesiju. Mi smo se borile za to pravo. I generacija pre nas da ima pravo na posao, da ne mora da ga napusti kad se uda, da nisu porodične obaveze samo njene - ocijenila je spisateljica.
Prema njenim riječima, sa druge strane “svedoci smo velikog nasilja nad ženama u porodici”, a žene su obrazovanjem dobile svijest da to ne moraju da trpe.
- Samo moraju u svojoj glavi da izaberu, da prečiste to i da ne moraju da trpe. Ja sam to da žensko mora da ima svoje parče hleba naučila od babe. Od majke da ne treba voleti onog ko te ne zaslužuje - rekla je Habjanović Đurović.
Govoreći o svom romanu “Tamo gde je ona” Habjanović Đurović je napomenula da su Vaseljenski sabor hrišćanske crkve, koji je organizovan sedam puta, četiri puta organizovale žene, kao prvi carica Jelena utičući na svog sina cara Konstantina.
Prema njenim riječima jedna od junakinja “Tamo gde je ona” je carica Pulherija koja je zaslužna za treći i četvrti Vaseljenski sabor, gdje se crkva obračunala sa jeresi uperene protiv Bogorodice.
Habjanović Đurović je dodala da se nakon perioda ikonoborstva, sa sedmim saborom i caricom Irinom vraća ikonopoštovanje, a carica Teodora potvrđuje te odluke.
- U ovoj knjizi se vidi koliko su veliki značaj imale žene za hrišćansku crkvu, od presvete Bogorodice i žena mironosica do naših dana - naglasila je spisateljica.
Prema njenim riječima praktičnost je uslovila da “Tamo gde je ona” bude u dva toma, zbog obima od ukupno oko 1.200 strana, kao i velikog izdatka za čitaoce pa im je tako podijeljen trošak na dvije knjige.
Habjanović Đurović je devedesetih godina radila za časopis “Duga”, ali je priznala da joj to nije pomoglo u pisanju romana, “zato što se u novinarstvu koriste drugačije reči i dinamika teksta”.
- Sve je drugačije nego u literaturi. Zato sam imala veliku krizu kad sam počela da pišem “'Ženski rodoslov”'. U početku mi ništa nije išlo, kao da pišem novinarski tekst, a ne roman. Mislila sam da me napustio talenat - priznala je autorka.
Molitve
Nakon što se molila svetom Nikoli, svetom Vasiliju i svetom Đorđu, Habjanović Đurović je prošlo kroz glavu da se kao žena pomoli svetoj Petki.
- Kad uđem u crkvu Svetog Marka, tamo je niša sa ikonom, malo sam zazirala da je pogledam, izgledala je mnogo strogo. Tad sam se pomolila svetoj Petki - navela je Habjanović Đurović.
Istog dana u jesen 1995. godine je njena kuma Dušanka Lukić Havelka bila u manastiru Sveta Petka Izvorska, kojoj je “odjednom došlo da uđe u prodavnicu i kupi ikonu”.
- To je bilo to. Napisala sam “Ženski rodoslov” od tog trenutka - navela je Habjanović Đurović.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.
