Književnica Ljiljana Habjanović-Đurović za Glas Srpske: Put ka Svetom Savi kroz Goru preobraženja

- Od kada sam počela da pišem knjige iz duhovnog ciklusa, znam da ne biram ja teme i junake, već ih dobijam, milošću Božjom, i svakako bez svoje zasluge. Tako je bilo i ovoga puta - kazala je književnica u razgovoru za "Glas Srpske".

U vrijeme dok je pisala roman "Voda iz kamena", prisjeća se Ljiljana, na Savindan 2009. godine sanjala je Svetog Savu.

- U tom snu Sava mi je rekao nešto što se odnosi samo na mene. Otkrio mi je šta će biti sa mnom. Ali pokazao mi je i nešto veoma važno za srpski narod. Poslednja pomisao u snu i prva dok sam se budila, bile su iste: znala sam da moram da napišem roman o Svetom Savi. Ne zbog njega već zbog nas - priča ona.

Tokom rada na knjizi vodila je, kako kaže, ljubav prema Svetom Savi i Hristu Bogu i snažna želja da prikaže živ i istinit lik svetitelja.

- Otac Justin Ćelijski tvrdio je da čak i naši istaknuti književnici i istoričari u svojim delima "daju mrtvu shemu ličnosti i rada Svetog Save". Ja sam želela da "moj" Sava bude stvaran. Molila sam se da pojmim dubinu njegove veličanstvene vere. Da osetim lepotu njegove savršene ljubavi prema Gospodu i prema srpskom narodu. I da pišući ovu knjigu i sama načinim neki korak ka Gori preobraženja - dodaje Habjanović-Đurović.

U romanu "Gora preobraženja" ispričala je kako su Nemanjići stvarali srpsku državu i Srpsku pravoslavnu crkvu. Kako je Sveti Sava ispunio sebe svetlošću Duha svetoga i sobom obasjao svoj narod. Kako su naši preci kroz vekove opstajali na stazi Svetosavlja. Ali, i kako da se svako od nas uspne uz Goru preobraženja.

- Da bih se pripremila za pisanje ove knjige, pored dela iz istorije čitala sam svedočenja isposnika, znamenitih teologa i Svetih otaca o molitvenom tihovanju, i ti tekstovi su mi uzdizali duh. Osim Svete gore i Nikeje, obišla sam sva mesta u kojima je Sava bio, čak i pustinjsku pećinu Svetog Jovana Lestvičnika. Na svakom od tih putovanja u duhu sam bila sa njim. I najzad, ono najvažnije - po blagoslovu svoga duhovnika, svom dotadašnjem molitvenom pravilu dodala sam molitvu isihista - otkriva književnica.

Poslije svega što je napisala i pročitala, doživljava da je Sveti Sava bio sav Hristov.

- To bezrezervno pripadanje Gospodu, to potpuno usvajanje liturgijskog poziva da "sami sebe i jedni druge i sav život svoj Hristu Bogu predamo" suština je njegove ličnosti i njegovog života - ističe književnica.

Kao što je govorio otac Justin Ćelijski, bez Hrista, Sava bi ostao Rastko i nikada ne bi postao Sveti Sava.

- On je podneo dve velike žrtve: prvu, kada je kao sedamnaestogodišnji naočiti knežević otišao na Svetu goru i umro za svet, i drugu, kada je napustio isposnički život, za kojim je neprestano čeznula njegova duša, i vratio se u Srbiju, jer je znao da je potreban svom narodu - podsjeća Habjanović-Đurović.

Kako kaže ona, Sava je bio isposnik. Molitveni tihovatelj. Isihista. I upravo isihija, taj savršeni put do susreta sa Bogom licem u lice, bila joj je duhovna nadgradnja za pisanje romana "Gora preobraženja".

- Sveti Sava i njegovo nasleđe mera su naše svesti i savesti. "Neka moj narod bude veliki svojom ljubavlju prema Bogu i neka se po toj ljubavi izdvaja među narodima", govorio je. Onoliko koliko sledimo ovu poduku, ovaj zavet, toliko smo Savini. Toliko smo Božji - zaključila je ona.

Blagoslov

Predgovor za knjigu napisao je mitropolit Amfilohije.

- Zaista mi mnogo znači što mi je mitropolit dao slobodu da mogu da ga zamolim da pročita rukopis moje knjige. Na tome sam mu neizmerno zahvalna. Kad on da blagoslov da knjiga ide u štampu, ja sam mirna - znam da je knjiga u duhu učenja Svetih otaca. Da nisam pogrešila niti se ogrešila. To je najveće priznanje koje sam mogla da dobijem - rekla je Habjanović-Đurović.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i Twitter nalogu.